Sva­kog gra­đa­ni­na Sr­bi­je da za­u­sta­vi­te na uli­ci i pi­ta­te – da li iz Sr­bi­je tre­ba is­po­ru­či­ti zlo­čin­ce, te­ro­ri­ste i kri­mi­nal­ce za ko­ji­ma tra­ga­ju dru­ge za­mlje, od­go­vo­ri­će: da!
Ta­ko je bi­lo do ju­če.
Da­nas bi, li­stom, svi ne­ga­tiv­no od­go­vo­ri­li, tra­že­ći re­ci­pro­ci­tet pre­ma Fran­cu­skoj, zbog Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja i na­go­vje­šta­ja da ga ova ”la li­ber­te” ze­mlja ko­ja je, ipak, upam­će­ni­ja po Ba­sti­lji, sma­tra ne­vi­no op­tu­že­nim i go­nje­nim od Sr­bi­je.
Sju­tra bi, sa­svim mo­gu­će, ogrom­na ve­ći­na gra­đa­na Sr­bi­je bi­la pro­tiv iz­ru­če­nja bi­lo ko­joj ze­mlji EU, či­ja je Fran­cu­ska ugled­na i uti­caj­na čla­ni­ca!
To­li­ko ugled­na da Bri­sel i osta­le čla­ni­ce sa­svim si­gur­no ne­će ni­šta za­mje­ri­ti Fran­cu­skoj zbog Ha­ra­di­na­ja.
Na­pro­tiv: ako bi Sr­bi­ja do­ka­za­la da je Ha­ra­di­naj zlo­či­nac, ka­ko bi Fran­cu­ska, EU, SAD, NA­TO i osta­tak nji­ho­vog svi­je­ta – do­ka­za­li da je Ha­ški sud kre­di­bi­lan?
Te­ško, jer je Hag oslo­bo­dio Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja.
Ne­ma kra­ja li­ce­mjer­ju tog sa­mo­o­pi­sa­nog dru­štva ko­je ”po­či­va na pra­vu i prav­di” – jer su u Fran­cu­skoj pra­vo i prav­da sve­de­ni na ”ka­u­ci­ju”!
Kao za piv­sku fla­šu ko­ju po is­pi­ja­nju tre­ba vra­ti­ti u pro­dav­ni­cu i od tr­gov­ca uze­ti no­vac za ka­u­ci­ju.
Slav­na Fran­cu­ska bi ra­di­je da tu is­pi­je­nu fla­šu od Ra­mu­ša osta­vi u ko­sov­skoj gaj­bi zlo­či­na­ca, a no­vac od ka­u­ci­je za­dr­ži.
Da li ih je sra­mo­ta gra­đa­na Sr­bi­je ko­ji su, na­kon onih uža­snih te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na nji­ho­vu ze­mlju, do­la­zi­li u am­ba­sa­du Fran­cu­ske, sa­u­če­stvo­va­li u bo­lu te­ško ra­nje­nog na­ro­da, pa­li­li svi­je­će ne­du­žnim žr­tva­ma okrut­nih zli­ko­va­ca…?
Ni­je ih sra­mo­ta.
Njih ni­ka­da ni­je bi­lo sra­mo­ta ni što su, u Pr­vom svjet­skom ra­tu, ar­ti­lje­ri­ji srp­ske voj­ske po­sla­li gra­na­te ve­ćeg ka­li­bra od onog ko­je su una­pri­jed, zla­tom pla­će­ne.
Ko­li­ko je bi­ta­ka i lju­di Sr­bi­ja iz­gu­bi­la – dok su u Kra­gu­jev­cu pre­pra­vlja­ne gra­na­te ku­plje­ne od sa­ve­zni­ka?
Onih sa­ve­zni­ka ko­ji su se pri pro­bo­ju So­lun­skog fron­ta vaj­ka­li da nji­ho­va ko­nji­ca ne mo­že da stig­ne slav­nu srp­sku pje­ša­di­ju…?
Zna­la je Sr­bi­ja i ta­da da Fran­cu­zi mi­sle ”da su Sr­bi ko­nji ko­je tre­ba po­hva­lom pod­bo­sti i is­tu­ri­ti u pr­ve re­do­ve”, ali je Sr­bi­ja po­što­va­la se­be, ni­je se za­mje­ri­la sa­ve­zni­ci­ma, a i žu­ri­la je srp­ska voj­ska, iskre­no, da što pri­je oslo­bo­di svo­ju ze­mlju i svoj na­rod.
Zna Sr­bi­ja, i da­nas, da se Fran­cu­ska po­i­gra­va ka­li­brom i ka­li­bri­ra­njem zlo­či­na Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, na­sto­je­ći da ga sve­de na ka­li­bar ma­ne­var­skog met­ka, ćor­ka, ta­ko­re­ći…
Da li u fran­cu­skom je­zi­ku po­sto­ji ri­ječ ko­jom se mo­že pre­ve­sti srp­ska ri­ječ ”ćo­rak”? Ako ne po­sto­ji, on­da u fran­cu­sko-srp­skim rječ­ni­ci­ma to tre­ba usa­gla­si­ti ta­ko da Fran­cu­zi ra­zu­mi­ju da ”ćo­rak” zna­či ”stav Fran­cu­ske pre­ma Ra­mu­šu Ha­ra­di­na­ju”.
Ako im ni to ni­je do­volj­no ra­zu­mlji­vo, tre­ba im po­ja­sni­ti ci­ti­ra­njem i nji­ho­vog pred­sjed­ni­ka Fran­soa Olan­da, fi­lan­tro­pa za po fran­cu­skoj ku­ći, ko­ji je, pri­je par da­na, u Bag­da­du (Irak), pred svo­jim voj­ni­ci­ma, iz­ja­vio: ”Po­dr­ška voj­nim ope­ra­ci­ja­ma pro­tiv Islam­ske dr­ža­ve ključ­na je za spre­ča­va­nje te­ro­ri­zma u Fran­cu­skoj. Pred­u­zi­ma­nje ak­ci­ja pro­tiv te­ro­ri­zma ov­dje u Ira­ku spre­ča­va te­ro­ri­zam u Fran­cu­skoj”!
Div­no, sa­mo da ni­je ćo­rak!
Div­no je po Fran­cu­ski na­rod da za­rad mir­nog i la­god­nog ži­vo­ta u Pa­ri­zu – u fran­cu­skim ”le­gi­tim­nim ak­ci­ja­ma” na te­ri­to­ri­ji dru­gih ze­ma­lja gi­nu te­ro­ri­sti, ali i ne­vi­ni lju­di.
To je to­li­ko div­no da su i te­ro­ri­sti, ko­je Fran­cu­zi oči­gled­no sma­tra­ju ”glu­pim kao Sr­bi”, shva­ti­li o če­mu se ra­di, pa su smr­to­no­sne ob­ra­ču­ne pre­ni­je­li na te­ri­to­ri­ju Fran­cu­ske ko­ja je, uz­gred, još uvi­jek u van­red­nom sta­nju.
Ze­mlja ko­ja je u van­red­nom sta­nju zbog te­ro­ri­zma – ne­će dru­goj ze­mlji da iz­ru­či zlo­čin­ca osum­nji­če­nog i za te­ro­ri­zam?
To je ćo­rak či­ji je ka­li­bar ve­ći od fran­cu­skog ”ćor­ka” sa za­htje­vom za uki­da­nje ”šen­ge­na” zbog te­ro­ri­sta, još je već od ”ćor­ka” fran­cu­ske jav­no­sti ko­ja je ne­dje­lja­ma bi­je­sni­la jer je sa­mo dan na­kon ma­sa­kra u Pa­ri­zu – te­ro­ri­sta za ko­jim je tra­ga­la fran­cu­ska prav­da, na­mi­gi­vao fran­cu­skim si­gur­no­snim ka­me­ra­ma, slo­bo­dan kao Ra­muš Ha­ra­di­naj!
Dra­gi Fran­cu­zi, Ra­muš Ha­ra­di­naj se ta­ko smi­je i si­gur­no­snim i TV ka­me­ra­ma u Pri­šti­ni i u Ha­gu, a vi do­zvo­li­te da se sa­da, iz po­zi­ci­je piv­ske fla­še pu­ne ljud­ske kr­vi, uz ka­u­ci­ju va­še dr­ža­ve, smi­je i va­ma.
Bi­će nam lak­še ka­da zna­mo da ni­su sa­mo Sr­bi ko­nji, a i vi će­te se, kao ko­nji bo­lje osje­ća­ti u dru­štvu Sr­ba, onog na­ro­da ko­ji je uvi­jek gi­nuo na sa­ve­znič­koj stra­ni, a ko­jeg sa­da osta­vlja­te da po­gi­ne i pred va­šim su­dom…
Ali, pri­je ne­go što po­gi­ne zad­nji Sr­bin, bu­di­te si­gur­ni da će u Sr­bi­ji bi­ti uhap­šen i va­ma is­po­ru­čen sva­ki zli­ko­vac i te­ro­ri­sta za ko­jim tra­ga­te!
Ne zbog to­ga što je Fran­cu­ska to ne­čim za­slu­ži­la, ne­go što Sr­bi ne mo­gu da ži­ve sa zli­kov­ci­ma i te­ro­ri­sti­ma ko­ji pri­pa­da­ju va­ma.
I bi­će vam is­po­ru­če­ni.
wwwi­skra.co

Autor: Ra­do­je An­drić