KO­TOR - Pre­ko če­ti­ri sto­ti­ne Ko­to­ra­na pa­ra­fi­ra­lo je pe­ti­ci­ju pi­jač­nih pro­da­va­ca ko­jom od nad­le­žnih tra­že da se pro­da­ja mli­ječ­nih i pro­iz­vo­da ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla, ali i ri­be, na grad­skoj tr­žni­ci i da­lje oba­vlja na tra­di­ci­o­na­lan na­čin, tač­ni­je sa te­zgi na otvo­re­nom. Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će Ko­tor, ko­je ga­zdu­je pi­ja­com, po na­lo­gu Ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je po­če­lo je da spro­vo­di mje­re ko­je pod­ra­zu­mi­je­va­ju no­vi re­žim pro­da­je u za­tvo­re­nom, to jest ku­ći­ca­ma ko­je se na­la­ze u unu­tra­šnjem di­je­lu tr­žni­ce.
Za­kup­ci te­zgi to­me se pro­ti­ve i tvr­de da su pro­da­ju si­ra, mli­je­ka, kaj­ma­ka, su­vog me­sa, ri­be, ja­ja i slič­no vr­ši­li do­sad na otvo­re­nom i to bez pri­mjed­bi ku­pa­ca.
Za­kup­ci te­zgi upo­zo­ra­va­ju da će se, uko­li­ko no­ve mje­re za­ži­ve, ugu­ši­ti pro­iz­vod­nja do­ma­će or­gan­ske hra­ne, ali i ugro­zi­ti eg­zi­sten­ci­ja po­ro­di­ca pro­iz­vo­đa­ča i pro­da­va­ca ro­be.
Sir, pr­šut i osta­lu ro­bu Be­ba Ko­na­tar na te­zga­ma pro­da­je već 11 go­di­na. Na­kon smjer­ni­ca in­spek­ci­je ku­pi­la je vi­tri­nu i pre­šla u ku­ći­cu unu­tar pi­ja­ce, ko­ju je, ka­že, sa­ma okre­či­la i ure­di­la.
-Ku­ći­cu pla­ća­mo mje­seč­no 650 eura, plus stru­ja i vo­da. Do­sad sam te­zgu na­po­lju pla­ća­la 280 eura mje­seč­no, plus re­zer­va­ci­ju za go­di­nu da­na 500 eura. Ro­bu smo ra­spre­ma­li i od­no­si­li po za­vr­šet­ku sva­kog pro­daj­nog da­na, da bi sa­da is­pa­lo da ta­ko vi­še ne­mo­že­mo da pro­da­je­mo, već da sva ro­ba mo­ra bi­ti u za­tvo­re­nom, u vi­tri­na­ma. Sa­mi smo ku­pi­li vi­tri­ne, i pri­je de­se­tak da­na pre­šla sam u ku­ći­cu. Tre­ba­lo bi Ko­mu­nal­no pre­du­ze­će da ku­pi vi­tri­ne jer ih sva­ki pro­da­vac ne ­mo­že ku­pi­ti. Ja pro­da­jem ov­čji, kra­vlji i ko­zji sir, pr­šu­tu od svi­nja ko­je mo­ja po­ro­di­ca ga­ji, a imam i ko­zje mli­je­ko. Moj sin po­di­že tro­je dje­ce od pija­ce. Ne ­znam če­mu ovo vo­di, a stal­no go­vo­re da tre­ba for­si­ra­ti raz­voj po­ljo­pri­vre­de - pri­ča Be­ba Ko­na­tar.
Na­kon no­vih mje­ra Ce­ti­nja­nin Jo­vo Kri­vo­ka­pić, ko­ji već še­stu go­di­nu pro­da­je na ko­tor­skoj tr­žni­ci, ka­že da je mo­rao iz po­nu­de po­vu­ći pro­iz­vo­de od me­sa. On ka­že da ima sop­stve­nu fir­mu, a broj­ni ino­stra­ni tu­ri­sti če­ste su mu mu­šte­ri­je. Kri­vo­ka­pić uka­zu­je na či­nje­ni­cu da ko­tor­ska pi­ja­ca pred­sta­vlja imidž gra­da, uz pod­sje­ća­nje da se slič­ni objek­ti na­la­ze u me­di­te­ran­skim me­tro­po­la­ma, po­put Ati­ne.
-Mi­slim da je od Une­ska ovo za­šti­ćen pro­stor i tu se ne mo­že pra­vi­ti ne­što po­seb­no – ka­že Kri­vo­ka­pić.
Na pr­voj te­zgi, u unu­tra­šnjem di­je­lu pi­ja­ce, po­pu­lar­na An­ka go­di­na­ma sva­ke su­bo­te nu­di pa­le­tu raz­li­či­tih vr­sta do­ma­ćih si­re­va, od ob­ra­nog do mla­dog, ali i kaj­ma­k i ja­ja.
-Tje­ra­ju nas da pre­la­zi­mo u mno­go lo­ši­je, ne­u­slov­ni­je, ve­će, ali i, po mom mi­šlje­nju, pr­lja­vi­je pro­sto­re. Bra­ne nam da pro­da­je­mo u ovom di­je­lu, iako se mu­šte­ri­je bu­ne i tra­že od nas da sve osta­ne ova­ko ka­ko je i na šta smo na­vi­kli. Ni­je ovo her­ceg­nov­ska ili ti­vat­ska pija­ca pa da bu­de za­tvo­re­na. Vje­ko­vi­ma je ova pija­ca ka­kva je sa­da - ka­že ona uz ocje­nu da ko­tor­ska pija­ca ne mo­že bi­ti za­tvo­re­nog ti­pa, jer je „vi­še pro­met­na, pro­la­zna“.
Sa isto­ri­ja­tom tr­žni­ce naj­bo­lje je upo­zna­ta ar­hi­tek­ta Vla­sta Man­dić bu­du­ći da je bi­la vo­đa rad­nog ti­ma za iz­ra­du Ur­ba­ni­stič­kog pro­jek­ta (UP) Sta­rog gra­da. Do­ku­ment, ko­ji je stu­pio na sna­gu 1980. go­di­ne Man­di­će­va je bra­ni­la pred ko­mi­si­jom UNE­SKO i Ju­go­slo­ven­skom re­vi­zi­o­nom ko­mi­si­jom, a, ka­ko na­gla­ša­va, obje su po­hva­li­le za­dr­ža­va­nje pi­ja­ce na po­sto­je­ćoj lo­ka­ci­ji, gdje se na­la­zi naj­ma­nje vi­jek i po, jer pred­sta­vlja auten­tič­nost i obi­ljež­je gra­da.
Na pi­ja­ci, gdje i sa­ma če­sto pa­za­ri, Man­di­će­va sma­tra da tre­ba za­dr­ža­ti po­sto­je­ći na­čin pro­da­je, pri če­mu je neo­p­hod­no iz­vr­ši­ti nje­nu re­kon­struk­ci­ju u skla­du sa hi­gi­jen­sko-sa­ni­tar­nim stan­dar­di­ma, što je, ka­že, za­da­tak ono­ga ko ga­zdu­je tim objek­tom. Upo­zo­ra­va da se mje­ra­ma Ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je do­vo­di u pi­ta­nje mo­guć­nost da gra­đa­ni, ali i broj­ni tu­ri­sti, ku­pu­ju or­ga­n­ske pro­iz­vo­de sa na­ših pro­sto­ra.
-Sva­kog da­na na mar­ka­tu (pi­ja­ca) ku­pu­jem zdra­vu hra­nu, po­vr­će ko­je do­la­zi sa ma­lih ga­zdin­sta­va iz Gr­blja, Ba­ra i Ul­ci­nja. Pro­dav­ci­ma je sa­da sa­op­šte­no da je za­bra­nje­no da, na pri­mjer, po­red ze­lja i sa­la­te pro­da­ju sir ili mli­je­ko, ja­ja. To je pro­blem jer ti lju­di ko­ri­ste uslu­ge pi­ja­ce. Onaj ko ga­zdu­je mar­ka­tom mo­ra da im obez­bi­je­di sa­ni­tar­no i hi­gi­jen­ski is­prav­ne uslo­ve, i ne­ka im to na­pla­ti. U eko­lo­škoj Cr­noj Go­ri im­pe­ra­tiv je pro­iz­vod­nja or­gan­ske hra­ne, a mi ima­mo to­li­ko po­lja, ali se ni­ko u ve­ćem obi­mu ne ba­vi po­ljo­pri­vre­dom. Osta­li su ovi lju­di u Gr­blju, Ba­ru, Ul­ci­nju ko­ji su zad­nji Mo­hi­kan­ci i ko­ji po­sve­će­no ra­de jer pro­iz­vo­de za se­be, a vi­šak hra­ne pro­da­ju na pi­ja­ci. Sa­da ih ne­kim ri­go­ro­znim mje­ra­ma tre­ba one­spo­so­bi­ti da ne­ma­ju in­te­re­sa ni da do­la­ze, ni do­no­se svo­ju po­nu­du ko­ju mi želj­no če­ka­mo. Za­in­te­re­so­va­na sam da oni na­sta­ve da ra­de jer znam kod ko­ga ku­pu­jem i da mo­gu da tvr­dim da je to još uvi­jek bi­o­lo­ški zdra­va hra­na. Mar­kat se ni­ka­ko ne smi­je dis­lo­ci­ra­ti sa po­sto­je­će lo­ka­ci­je, on se mo­ra sre­di­ti, a po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma po­mo­ći da se ob­je­di­ne kroz ne­ku ak­ci­ju po­mo­ći i da se pa­ze i te­to­še, što va­ži i za ri­ba­re - ocije­ni­la je Man­di­će­va za „Dan“.
Ina­če, na grad­skoj tr­žni­ci i da­lje je ak­tu­el­no pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je, a, ka­ko sa­zna­je­mo, pro­dav­ci na­mje­ravaju da sa svo­jim pro­ble­mom upo­zna­ju i gra­do­na­čel­ni­ka Ko­to­ra Alek­san­dra Stjep­če­vi­ća.
B.M.


Za pred­vi­đe­ne ak­tiv­no­sti rok mje­sec da­na

Ka­ko po­ja­šnja­va di­rek­tor Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Zo­ran Mr­dak na­lo­gom in­spek­ci­je su ja­sno de­fi­ni­sa­ni stan­dar­di pod ko­ji­ma se pro­da­ja mo­že vr­ši­ti, pri če­mu je pred­u­ze­ću dat vre­men­ski pe­ri­od u ko­jem se uslo­vi na pi­ja­ci mo­ra­ju is­pra­vi­ti.
-Po su­ge­sti­ji Ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je mo­ra­mo iz­vr­ši­ti ne­ko­li­ko za­hva­ta oko punk­ta za pro­da­ju ri­be, na­pra­vi­ti izo­la­ci­ju, kao i za­sto­re iz­nad punk­to­va zbog za­šti­te od go­lu­bo­va i od ga­so­va. Mo­ra­mo po­sta­vi­ti ras­hlad­ni si­stem, a sva hra­na ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla mo­ra se pro­da­va­ti unu­tra. Za­to se mo­ra sre­di­ti de­set ku­ći­ca u ko­ji­ma se pro­da­je hra­na, obez­bi­je­di­ti vi­tri­ne, do­ve­sti te­ku­ća vo­da. Već smo za­vr­ši­li dio od­re­đe­nih ak­tiv­no­sti. Na po­čet­ku pi­ja­ce i u unu­tra­šnjem di­je­lu kod to­a­le­ta, na­pra­vi­li smo če­ti­ri seg­men­ta za gar­de­ro­bu i za pra­nje sa la­va­bo­i­ma i to­plom vo­dom. Da sve pred­vi­đe­no ura­di­mo dat nam je rok od mje­sec da­na - iz­ja­vio je Mr­dak za „Dan“, do­dav­ši da su lju­di ko­ji pro­da­ju na pi­ja­ci upo­zna­ti sa rje­še­njem in­spek­ci­je.