Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić


Hr­vat­sku smo po­ra­zi­li tri pu­ta u tri da­na. Pro­sla­vu tih po­bje­da smo mo­ra­li da od­lo­ži­mo zbog Da­na ža­lo­sti, ali sa­da, ka­da je pro­šao, mo­že­mo da – na­sta­vi­mo s da­ni­ma pa­te­ti­ke.
No, kre­ni­mo obr­nu­tim re­dom. Tre­ću po­bje­du su nam iz­vo­je­va­li va­ter­po­li­sti, ali ne za­to što su do­bro igra­li ne­go, ka­ko je pred­sjed­nik dr­ža­ve struč­no kon­sta­to­vao, za­to što su im us­pje­si ove vla­sti da­li kri­la. Što se mo­že ob­ja­sni­ti sa­mo ti­me da je pred­sjed­nik gre­škom, umje­sto Vi­val­di­ja, slu­šao re­kla­mu za ‘’red bul’’.
Dru­gu po­bje­du od­nio je pre­mi­jer kad je dan ra­ni­je pred­lo­žio da sve ne­ka­da­šnje ju­go­slo­ven­ske re­pu­bli­ke usta­no­ve isti dan za obi­lje­ža­va­nje žr­ta­va ra­ta, a hr­vat­ski pre­mi­jer to ne­sport­ski od­bio zbog če­ga smo ga iz­ba­ci­li iz kva­li­fi­ka­ci­ja za la­ska­vu ti­tu­lu: li­der po­mi­re­nja u re­gi­o­nu.
A pr­vu po­bje­du iz­vo­je­va­li smo ti­me što smo mi mno­go ljep­še ža­li­li „Olu­ju“ ne­go što su je oni sla­vi­li. Je­ste da ova po­bje­da pod­sje­ća na onaj vic u ko­jem že­na, kad joj muž pri­zna da ima lju­bav­ni­cu, od­mje­ri lju­bav­ni­ce nje­go­vih ko­le­ga i za­klju­či: „na­ša je naj­ljep­ša“, ali – po­bje­di se u zu­be ne gle­da. Po­seb­no kad zna­mo da su oni ima­li mno­go vi­še vre­me­na da svo­ju pa­ra­du pri­pre­me i uvje­žba­ju, dok smo mi svoj Dan ža­lo­sti mo­ra­li da sman­dr­lja­mo na­vrat-na­nos.
I da ni­je bi­lo onih am­ba­sa­da (ta­ko­zva­ne „ze­mlje kvin­te“) ko­je ni­su spu­sti­le za­sta­ve svo­jih ze­ma­lja na na­ših po­la ko­plja, i ti­me raz­o­ča­ra­le i po­vri­je­di­le pre­mi­je­ra ko­ji nam se od­mah po­ža­lio, naš Dan ža­lo­sti bi bio sa­vr­šen – Gu­ča je su­spen­do­va­na (od­u­sta­lo se i od pr­vo­bit­ne na­ja­ve da će svi­ra­ti sa­mo „pa­tri­ot­ske pje­sme“, jer je ne­ko shva­tio da baš one tra­di­ci­o­nal­no iza­zi­va­ju još ve­će op­šte­na­rod­no ve­se­lje – s pu­ca­njem), RTS je su­spen­do­vao pr­vo­bit­nu na­ja­vu emi­si­je „Ko­lo­na du­ga dvi­je de­ce­ni­je“ (jer je to pre­ma­lo za na­šu mu­ku) i pro­mi­je­nio u „Ko­lo­na du­ga vje­ko­vi­ma“, a pre­mi­jer je su­spen­do­vao ne­go­sto­lju­bi­vost pre­ma iz­bje­gli­ca­ma i po­že­lio im do­bro­do­šli­cu (uko­li­ko su Sr­bi i uko­li­ko su se već ne­ka­ko sna­šli za ovih dva­de­set go­di­na, za osta­le ne zna­mo).
Pri­tom, na hr­vat­skoj pro­sla­vi se uz­vi­ki­va­lo „Ubij Sr­bi­na!“, a na na­šoj ni­šta slič­no (jer mi zna­mo da se po­na­ša­mo, vi­ka­li smo mi „Ubij Hr­va­ta!“ on­da kad je tre­ba­lo, a ne tek sad kao oni). Što nam je da­lo za pra­vo da di­plo­mat­skim sred­stvi­ma i ne­di­plo­mat­skim rječ­ni­kom osu­di­mo po­na­ša­nje Tomp­so­no­ve pu­bli­ke. Ovog pu­ta, za raz­li­ku od „slu­ča­ja Po­to­ča­ri“, za ne­do­lič­no po­na­ša­nje ni­su op­tu­že­ne ta­mo ne­ke „bu­da­le u ko­ji­ma ni mi ne osku­di­je­va­mo“, već sam dr­žav­ni vrh Hr­vat­ske.
A po­što ni­smo li­ce­mje­ri, isto smo ura­di­li i kad se to de­si­lo i kod nas. Ne, ne mi­slim da smo op­tu­ži­li dr­žav­ni vrh Sr­bi­je, šta vam pa­da na pa­met, ne­go da je dr­žav­ni vrh osu­dio pri­jet­nje smr­ću. Sa­mo što za gra­fi­te „Smrt Paj­ti­ću!“ ni­su op­tu­že­ne ni bu­da­le, ni dr­žav­ni vrh, ne­go – sa­mi čla­no­vi De­mo­krat­ske stran­ke, a po­li­ci­ja će is­tra­ži­ti da li su mo­ti­vi po­li­tič­ki (jer, za pri­jet­nje jed­nom po­li­ti­ča­ru mo­ti­vi valj­da mo­gu da bu­du i po­sla­sti­čar­ski, ako je kri­ti­ko­vao ne­či­je šne­no­kle, pa sad taj že­li da mu se osve­ti, šta li?!). Ne zna­mo sa­mo da li će se po istom prin­ci­pu i kriv­ci za sa­mo­pro­gla­še­no oba­ra­nje saj­ta SNS-a tra­ži­ti u čla­no­vi­ma te stran­ke (ne­za­do­volj­ni bo­to­vi?).
A po­što smo ta­ko že­sto­ko osu­di­li pri­jet­nje raz­u­la­re­ne go­mi­le ne­kom ima­gi­nar­nom „Sr­bi­nu“, a ta­ko mla­ko pro­mi­šlje­ne pri­jet­nje smr­ću kon­kret­nom Sr­bi­nu (jer ona če­ti­ri oci­la na gr­bu za­pra­vo zna­če „Sa­mo Sr­bin smi­je Sr­bi­na“?) u pro­sje­ku smo iz­ba­lan­si­ra­no osu­di­li sva­ki iz­liv mr­žnje.
Ka­žem vam, tre­ba na­pra­vi­ti tran­spa­ren­te i ša­blo­ne sa „Ubij“, pa pra­zno da se do­pi­še ko­ga već. Ko to pa­ten­ti­ra, pa­ra bi se na­mla­tio. Re­gi­o­nal­no. Jer, bi­znis plan za mr­žnju ne mo­že da oma­ne. Ni­je mr­žnja sa­pun pa da se po­tro­ši.Pe­šča­nik.net