BI­JE­LO PO­LjE - Gest vri­je­dan pa­žnje na­pra­vi­la je Bje­lo­polj­ka dr Na­da Pe­šić, da­nas pen­zi­o­ner­ka, ko­ja je či­tav svoj rad­nik vi­jek pro­ve­la kao hu­ma­ni­sta, ra­de­ći kao ko­žni ljekar u svom gra­du. Ona je, na­kon što je u „Da­nu” pro­či­ta­la mu­ke sa ko­ji­ma se no­se njen bo­le­sni su­gra­đa­nin Ve­se­lin Mi­ro­vić, i nje­go­vo dvo­je dje­ce, u do­pi­sni­štvo „Da­na” do­ni­je­la 150 eura že­le­ći da tu po­moć u nje­no ime pre­da­mo ovom, ka­ko je ka­za­la, ne­sre­će­nom čo­vje­ku.
- Dir­nuo me je tekst o Ve­se­li­no­voj te­škoj sud­bi­ni. Te­ško je i po­mi­sli­ti da je ne­ko u da­na­šnjem vre­me­nu osta­vljen ta­ko na cje­di­lu, da ima pro­ble­me ko­je ni­je u sta­nju da sam ri­je­ši i da po­red nje­ga is­pa­šta i nje­go­vo dvo­je ma­lo­ljet­no dje­ce- ka­za­la je dr Na­da i pi­ta­la nad­le­žne šta da ra­di ovaj čo­vjek sa svo­jom dje­com i ka­ko da op­sta­ne.
- Ape­lu­jem da se na­đe na­či­na da se Ve­se­li­nu iza­đe u su­sret. Da mu po­mog­nu oni ko­ji mo­ra­ju, a po­seb­no da po­mog­nu nje­go­voj dje­ci ka­ko bi mo­gla nor­mal­no da po­ha­đa­ju ško­lu. Otkad sam pro­či­ta­la tekst u „Da­nu” ne mo­gu da spa­vam. Raz­mi­šljam ka­ko da­nas ne­ko mo­že ova­ko te­ško da ži­vi. Da bu­de sko­ro be­spo­mo­ćan. Ni­je­sam se dvoumila i od svo­je pen­zi­je odvo­ji­la sam 150 eura ka­ko bih da­la Mi­ro­vi­ći­ma po­moć - ka­že Pe­ši­će­va.
Mi­ro­vi­ća smo za­te­kli u jed­noj so­bi­ci u na­se­lju Ma­lo Po­lje, gdje je do­bio bes­pla­tan smje­štaj od jed­nog su­gra­đa­ni­na. On ni­je skri­vao su­ze pri­maju­ći po­moć ko­ju mu je upu­ti­la dr Na­da Pe­šić.
-Ova po­moć mi je vi­še ne­go do­bro­do­šla da ku­pim dr­va, da mo­gu da ugri­jem ovu so­bi­cu gdje živim sa dvo­je dje­ce. A za dru­go, šta da ra­dim – ka­zu­je Mi­ro­vić, ko­ji po di­jag­no­za­ma lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta sa De­di­nja ima te­ško obo­lje­nje sr­ca, ko­je mu, ka­ko su usta­no­vi­li, ra­di sa pet od­sto ka­pa­ci­te­ta. Za­to mu je pred­lo­že­na i odo­bre­na u Cr­noj Go­ri tran­sp­lan­ta­ci­ja sr­ca ali već dvi­je go­di­ne tra­je nje­go­va bor­ba za ži­vot.
-Ugra­đen mi je dio na sr­cu iz Švaj­car­ske, a lje­ka­ri sa In­sti­tu­ta za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti De­di­nja, prof. dr Sto­jan An­gel­kov i prof. dr. Ba­bić, utvr­di­li su da ni taj dio vi­še ni­je u sta­nju da me odr­ži u ži­vo­tu. Za­to su mi otvo­re­no sa­op­šti­li da ima­ju dva iz­la­za. Ili da se pre­dam sud­bi­ni, ili da se hit­no oba­vi tran­spla­nta­ci­ja – pri­ča Mi­ro­vić, do­da­ju­ći da je bi­lo do­no­ra ali da ga iz Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re, iako je bio pr­vi na li­sti, još uvi­jek ne zo­vu.
Mi­ro­vi­ću je ne­ko­li­ko mje­se­ci bi­la uki­nu­ta i na­dok­na­da na ime ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce jer se dio šu­me vo­dio na nje­go­vo ime. Mi­ni­star­ka ra­da Zo­ri­ca Ko­va­če­vić, is­ko­ri­stiv­ši svo­je dis­kre­ci­o­no pra­vo, vra­ti­la mu je dio so­ci­jal­nog da­va­nja. Ta­ko on sa­da do­bi­ja 63 eura na ime tu­đe nje­ge i po­mo­ći i još 46 eura na ime so­ci­jal­nog da­va­nja.
Ipak, sve je to vi­še ne­go ma­lo da po­ro­di­ca Mi­ro­vić ži­vi nor­mal­no.
Ve­se­lin is­ti­če da mu is­klju­či­vo po­ma­že Islam­ska vjer­ska za­jed­ni­ca, pri­je sve­ga imam dža­mi­je Ah­med i bje­lo­polj­ski Dom zdra­vlja.
- Po­tez dok­tor­ke Na­de je pri­mjer da još ima hu­ma­nih lju­di – za­klju­ču­je Mi­ro­vić.
M.N.