Iz­va­nji mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­ško Ko­nje­vić u nok­da­u­nu je i ne zna gdje uda­ra jer do­bro zna da se nje­go­vom mi­ni­stro­va­nju pri­bli­žio kraj, oci­je­nio je pro­to­je­rej-sta­vro­for Ve­li­bor Džo­mić. On je ka­zao da u pot­pu­no­sti ra­zu­mi­je Ko­nje­vi­će­vu ner­vo­zu, ko­ja je, ka­ko je re­kao, iz­ra­že­na u sa­op­šte­nju MUP-a po­vo­dom naj­no­vi­je pre­su­de Uprav­nog su­da u nje­go­vu ko­rist.
–Iz­va­njac je u nok­da­u­nu i ne zna gdje uda­ra, ali ne zbog to­ga što je po­stu­pa­nje MUP-a na či­jem je če­lu ko zna ko­ji put osu­đe­no od su­da kao ne­za­ko­ni­to, ne­go zbog to­ga što do­bro zna da se nje­go­vom mi­ni­stro­va­nju pri­bli­žio kraj. Još vi­še ga bo­li sa­zna­nje da sli­je­di i no­vi po­če­tak kroz utvr­đi­va­nje nje­go­ve kri­vič­ne od­go­vor­no­sti – na­veo je Džo­mić u re­a­go­va­nju na sa­op­šte­nje MUP-a po­vo­dom naj­no­vi­je od­lu­ke Uprav­nog su­da u spo­ru iz­me­đu pod­go­rič­kog pa­ro­ha i re­so­ra unu­tra­šnjih po­slo­va.
On sma­tra da sa­op­šte­nje MUP-a, „sa či­jih slo­va i re­do­va još uvi­jek ka­plje krv mog pri­ja­te­lja Mi­ja Mar­ti­no­vi­ća”, sa­mo svje­do­či da je taj dr­žav­ni or­gan pod Ko­nje­vi­će­vim star­je­šin­stvom po­ni­žen kao ni­ka­da u isto­ri­ji.
–On bi sa­da da u to ži­vo bla­to uvu­če i osta­le dr­žav­ne or­ga­ne, pa i me­ne kao stran­ku od ko­je go­di­na­ma gu­bi spo­ro­ve na su­du. Iz ži­vog bla­ta ne­za­ko­ni­to­sti MUP-a, Ko­nje­vić pi­še da će MUP „po­stu­pa­ti po za­ko­nu”. Tu pri­ču slu­ša­mo već sko­ro če­ti­ri go­di­ne, ali sud­ska vlast Cr­ne Go­re, ko­ja je je­di­na nad­le­žna da ci­je­ni za­ko­ni­tost po­stu­pa­nja tog re­so­ra, svo­jim pre­su­da­ma ne­po­bit­no po­tvr­đu­je da je MUP na če­lu sa Ko­nje­vi­ćem pr­vak Cr­ne Go­re po bro­ju ne­za­ko­ni­tih rje­še­nja. Ko­nje­vi­će­va pri­ča o vla­da­vi­ni pra­va je­ste pri­ča o vla­da­vi­ni be­za­ko­nja u MUP-u Cr­ne Go­re. Ko­nje­vić se grd­no va­ra ako mi­sli da će osta­ti ne­ka­žnje­no nje­go­vo do­sa­da­šnje po­stu­pa­nje pro­tiv­no za­ko­nu – po­ru­čio je Džo­mić.
On is­ti­če da se „vr­hu­nac blas­fe­mi­je“ ogle­da u Ko­nje­vi­će­voj pri­či o nje­go­vom pri­stu­pa­nju no­vom po­slo­dav­cu.
–Pri­je sve­ga, jav­nost do­bro zna da sam bo­ra­vak tra­žio po osno­vu spa­ja­nja po­ro­di­ce, a ne po osno­vu za­po­sle­nja. Sma­tram da su is­pu­nje­ni za­kon­ski uslo­vi da Ko­nje­vić, po­sli­je svih zlo­u­po­tre­ba i ne­za­ko­ni­to­sti u mom slu­ča­ju, bu­de raz­ri­je­šen du­žno­sti mi­ni­stra od stra­ne Vla­de Cr­ne Go­re. A kad smo već kod po­slo­da­va­ca, Ko­nje­vić do­bro zna da mu op­sta­nak na vla­sti za­vi­si sa­mo od jed­ne stva­ri, a to je da on pro­mi­je­ni sa­da­šnjeg po­slo­dav­ca i sa svo­jim še­fom pro­na­đe no­vog – za­klju­čio je Džo­mić.A.T.