Pi­še: Dra­gan Haj­du­ko­vić


Da od­mah krat­ko, ja­sno i ener­gič­no ka­žem: ja sam od­u­vi­jek bio i bi­ću ne­po­ko­le­blji­vi PRO­TIV­NIK član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO pak­tu. Ako bu­de re­fe­ren­du­ma, a mo­ra­lo bi ga bi­ti, bez okli­je­va­nja ću gla­sa­ti pro­tiv na­šeg član­stva u NA­TO pak­tu.
Da se od­mah ra­zu­mi­je­mo, ni­je­sam an­ti­a­me­ri­ka­nac, kao što ni­je bio an­ti­a­me­ri­ka­nac ni ve­li­ki fran­cu­ski pred­sjed­nik De Gol, ko­ji je još pri­je po­la vi­je­ka pra­vil­no oci­je­nio da ame­rič­ko voj­no pri­su­stvo u Evro­pi ni­je po­treb­no a je­ste štet­no za vi­zi­o­nar­ski pro­je­kat Evro­pe od Atlan­ti­ka do Ura­la. Ni­je­sam an­ti­a­me­ri­ka­nac ne­go je­dan od mi­sle­ćih lju­di i hu­ma­ni­sta (uklju­ču­ju­ći i niz bri­ljant­nih ame­rič­kih in­te­lek­tu­a­la­ca i hu­ma­ni­sta) ko­ji u NA­TO pak­tu i ni­zu ame­rič­kih in­te­r­ven­ci­ja u svi­je­tu vi­de mno­go vi­še zla ne­go do­bra.
Ve­ći­na Sr­ba u Cr­noj Go­ri je pro­tiv NA­TO pak­ta za­to što su nas bom­bar­do­va­li. Ni­je­sam Sr­bin, ali da sam Sr­bin ne bih bio ta­ko usko­grud ne­go bih re­kao: „Go­spo­do iz NA­TO pak­ta, kao Sr­bin vam opra­štam sva zla ko­ja ste na­ma na­ni­je­li, ali vam kao čo­vjek ne mo­gu opro­sti­ti sto­stru­ko ve­ća zla ko­ja ste na­ni­je­li čo­vje­čan­stvu“.
Ve­ći­na obič­nih Cr­no­go­ra­ca je za NA­TO pakt iz smje­še stra­ha i pa­tri­o­ti­zma. Znam da Cr­na Go­ra ne­ma sre­ću kao Austra­li­ja, da sa svih stra­na ima oke­an pre­pun aj­ku­la; da­kle ra­zu­mi­jem strah Cr­no­go­ra­ca za op­sta­nak na­še dr­ža­ve, ali se ipak ne sla­žem. Ni­je u mo­joj pri­ro­di da iz stra­ha od ne­kog dru­gog rop­stva bje­žim u rop­stvo NA­TO pak­ta ko­ji je, naj­bla­že re­če­no, oruž­je ame­rič­ke do­mi­na­ci­je i eks­trem­no se­bič­nih ame­rič­kih in­te­re­sa ko­ji su na­ni­je­li i na­no­se ogrom­ne šte­te čo­vje­čan­stvu. Cr­na Go­ra u NA­TO pak­tu mo­že bi­ti je­di­no ma­ri­o­net­ska dr­ža­va, ono­li­ko du­go­vječ­na ko­li­ko od­go­va­ra go­spo­da­ri­ma; za­mi­sli­te da Sr­bi­ja ko­ja je Ame­ri­kan­ci­ma mno­go zna­čaj­ni­ja od nas iza sce­ne ka­že „ho­će­mo u NA­TO, a ci­je­na je Cr­na Go­ra“, br­zo po­sli­je to­ga ima­li bi­smo re­fe­ren­dum na ko­me bi Cr­na Go­ra po­no­vo po­sta­la dio za­jed­nič­ke dr­ža­ve sa Sr­bi­jom, a mo­žda bi od­lu­ka o „uki­da­nju“ Cr­ne Go­re bi­la do­ni­je­ta i bez re­fe­ren­du­ma u ma­ri­o­net­skoj Skup­šti­ni. Šan­sa za du­go­vječ­nost Cr­ne Go­re ni­je u NA­TO pak­tu ne­go u stva­ra­nju IZ­U­ZET­NO DO­BRE dr­ža­ve.
Po­no­san sam što sam Cr­no­go­rac i po­no­san što se cr­no­gor­ska za­sta­va vi­je is­pred zgra­de Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Član­stvom Cr­ne Go­re u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma ostva­ren je pr­vi dio mo­ga sna. Dru­gi dio mo­ga sna je da Cr­na Go­ra bu­de dr­ža­va ko­ju vo­li i ko­jom se po­no­si ve­li­ka ve­ći­na nje­nih gra­đa­na, a to je mo­gu­će je­di­no ako Cr­na Go­ra po­sta­ne iz­u­zet­no do­bra dr­ža­va ko­joj se, kao pla­ne­tar­nom pri­mje­ru mu­dro i hu­ma­no or­ga­ni­zo­va­nog i eko­nom­ski ja­kog dru­štva, di­ve Evro­pa i či­tav svi­jet. Cr­na Go­ra je već mo­gla bi­ti ta­kva da je po­sli­je re­fe­ren­du­ma vo­đe­na pa­tri­o­ti­zmom, mu­dro­šću i vi­zi­jom.
Neo­spor­na je či­nje­ni­ca da na pla­ne­tar­nom ni­vou ži­vi­mo u bo­le­snoj ci­vi­li­za­ci­ji ko­ja ubr­za­no ide pu­tem sa­mo­u­ni­šte­nja. Ma­da mno­gi to­ga ni­je­su svje­sni, bor­ba za op­sta­nak čo­vje­čan­stva je u to­ku, sa sla­bim iz­gle­di­ma na po­bje­du, jer go­spo­da­ri svi­je­ta, zbog svo­jih sli­je­pih in­te­re­sa, ko­če po­treb­ne pro­mje­ne. U ta­kvom svi­je­tu Cr­na Go­ra je po­sli­je osa­mo­sta­lje­nja ima­la dva pu­ta. Pr­vi put je mo­ja vi­zi­ja da Cr­na Go­ra po­sta­ne pri­mjer dru­gim dr­ža­va­ma; taj put je po­red osta­log sa­dr­žao i pro­je­kat eko­lo­ške dr­ža­ve. Taj put je bio ne sa­mo naj­bo­lji za kva­li­tet ži­vo­ta gra­đa­na ne­go i naj­bo­lja ga­ran­ci­ja du­go­vječ­no­sti na­še dr­ža­ve.
U ne­do­stat­ku bi­lo ka­kve vi­zi­je, vlast i opo­zi­ci­ja su kre­nu­le dru­gim pu­tem; Cr­na Go­ra sli­je­po sli­je­di i imi­ti­ra bo­ga­ti­je dr­ža­ve, tač­ni­je re­če­no bo­ga­te bo­le­sni­ke. Tim dru­gim pu­tem, ko­ji je iona­ko loš, išlo se na naj­go­ri mo­gu­ći na­čin. Ne­ra­zum­nom ras­pro­da­jom pri­vre­de i te­ri­to­ri­je, var­var­skom grad­njom i mno­gim dru­gim po­gre­šnim po­te­zi­ma Cr­na Go­ra je obez­vri­je­đe­na i eko­nom­ski oku­pi­ra­na od stra­ne do­ma­ćih i bje­lo­svjet­skih taj­ku­na. Zbog ka­ta­stro­fal­no lo­še vla­sti, za de­vet go­di­na od sa­mo­stal­no­sti, ni­je po­ra­sla po­dr­ška po­sto­ja­nju dr­ža­ve. Ka­da bi se da­nas bi­lo ko­ja re­pre­zen­ta­ci­ja Cr­ne Go­re na­šla u gru­pi sa Al­ba­ni­jom, Bo­snom, Sr­bi­jom i Tur­skom, na­ša re­pre­zen­ta­ci­ja bi si­gur­no ima­la ma­nje od 50 od­sto na­vi­ja­ča!
Po­na­vljam, cr­no­gor­ska dr­ža­va mo­že bi­ti du­go­vječ­na je­di­no kao iz­u­zet­no kva­li­tet­na dr­ža­va ko­ju vo­le iz­nu­tra i ko­joj se di­ve spo­lja. Ne po­sta­ne li br­zo do­bra dr­ža­va, Cr­na Go­ra će ne­sta­ti za­u­vi­jek. Na­ša naj­bo­lja i je­di­na od­bra­na je kva­li­tet dr­ža­ve, a ne NA­TO pakt. Za Cr­nu Go­ru su smrt­na opa­snost i broj­ne sna­ge ko­je se pro­ti­ve nje­nom po­sto­ja­nju i ka­ta­stro­fal­no lo­ša vla­da­vi­na go­spo­di­na Đu­ka­no­vi­ća ko­ji je pot­pu­no ne­spo­so­ban da stvo­ri do­bru dr­ža­vu. Me­ni taj­kun­ska vlast i an­ti­dr­žav­na opo­zi­ci­ja iz­gle­da­ju kao dvo­gla­va ažda­ja ko­ja pro­ždi­re Cr­nu Go­ru; zdru­že­nim sna­ga­ma su uni­šti­li na­šu sa­da­šnjost, a na do­brom su pu­tu da uni­šte i bu­duć­nost na­še dje­ce, unu­ka, pra­u­nu­ka...
Ni­je­sam ne­po­gr­e­ši­va sve­zna­li­ca, ali čvr­sto vje­ru­jem da gla­sa­ti za NA­TO pakt zna­či gla­sa­ti za na­sta­vak sa­da­šnjeg ka­ta­stro­fal­nog „raz­voj­nog“ pu­ta, bez šan­se da taj put ikad vi­še pro­mi­je­ni­mo na­šom vo­ljom. Cr­na Go­ra je već eko­nom­ski oku­pi­ra­na; NA­TO pakt bi bio kom­ple­ti­ra­nje i kru­na oku­pa­ci­je. NA­TO pakt bi bio de­fi­ni­tiv­na smrt na­de da se ma­kar u bu­duć­no­sti okre­ne­mo ne­koj kre­a­tiv­ni­joj i hu­ma­ni­joj vi­zi­ji raz­vo­ja Cr­ne Go­re.
Da za­klju­čim, mo­je je mi­šlje­nje da NA­TO pakt zna­či traj­no pre­tva­ra­nje Cr­ne Go­re u ma­ri­o­net­sku dr­ža­vu ko­ja će po­sto­ja­ti ono­li­ko du­go ko­li­ko bu­de po­treb­na go­spo­da­ri­ma i ko­ja ni­ka­da ne­će ima­ti šan­su da iza­be­re dru­ga­či­ji i bo­lji put. Naj­ve­ća po­dr­ška NA­TO pak­tu su oni (na pri­mjer ve­ći­na li­de­ra DF-a, vo­lio bih da mi do­ka­žu da gri­je­šim) ko­ji su pro­tiv NA­TO pak­ta, ali su isto­vre­me­no i pro­tiv­ni­ci po­sto­ja­nja dr­ža­ve Cr­ne Go­re; po­sto­ja­nje ta­kve an­ti­dr­žav­ne opo­zi­ci­je tje­ra pro­sječ­ne Cr­no­gor­ce na po­gre­šnu od­lu­ku da tra­že spas i za­šti­tu od đa­vo­la. Ho­će li ikad do­ći dan da bar 80 od­sto gra­đa­na do­ži­vlja­va Cr­nu Go­ru kao svo­ju dr­ža­vu i da je za­jed­nič­ki pre­tvo­ri­mo u iz­u­zet­no do­bru dr­ža­vu do­stoj­nu di­vlje­nja?