Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Alar­mant­no-re­tro­grad­ni ele­ment ma­ski­ran u srn­da­ća pri­mi­je­ćen je ju­če u pri­je­po­dnev­nim sa­ti­ma ka­ko ne­sme­ta­no trč­ka­ra uli­ca­ma Dor­ćo­la, uz­vi­ku­ju­ći: „Do­lje vla­da“, „Vu­či­ću- pe­de.u“ i „Sr­bi­ja- Ru­si­ja, ne tre­ba nam Uni­ja“!
In­ter­ven­ci­jom Ste­fa­no­vić dr Ne­boj­še, mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va i od­bje­gle lo­vi­ne, ko­ji se upra­vo vra­ćao iz Zo­o­lo­škog vr­ta iz ko­jeg je is­tje­ran jer je i mi­mo upo­zo­re­nja hra­nio maj­mu­ne, pa čak i po­le­mi­sao s nji­ma, srn­dać je sa­vla­dan, uspa­van i pri­ve­den u sta­ni­cu po­li­ci­je gdje mu je od­re­đe­na mje­ra za­dr­ža­va­nja i gle­da­nja u Vu­li­na od 48 sa­ti.
Na re­dov­no-van­red­noj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je mi­ni­star Ste­fa­no­vić je po­tvr­dio da je slu­čaj “Srn­dać” još je­dan u ni­zu po­ku­ša­ja ru­še­nja Vu­či­ća i dr­žav­nog uda­ra, što na sre­ću ni­je mo­gu­će, s ob­zi­rom da se pre­mi­jer ne na­la­zi u dr­ža­vi , a dr­ža­va fak­tič­ki i ne po­sto­ji, pa je sva­ki po­ku­šaj uda­ra na nju jed­nak po­ku­ša­ju Ma­ri­ja­ne Ma­te­us da na­pi­še na­sta­vak ro­ma­na “Na Dri­ni ću­pri­ja”, tač­ni­je, “Na Dri­ni most, na mo­stu ja vo­lu­mi­ni­zi­ra­na, je­sti­va, pre­pla­nu­la, u sa­vr­še­nom aut­fi­tu, a pod mo­stom ne­ka re­ka, jbt, pr­lja­va ko Sa­va, ne daj Bo­že da od nje pra­ve espre­so, fuj!”
-Uobi­ča­jen no­vem­bar­ski dan, pro­še­tao do Zoo-vr­ta da onim maj­mu­ni­ma po­ka­žem dok­to­rak ka­ko bi sta­vio tač­ku na spe­ku­la­ci­je sta­no­vi­te šim­pan­ze, kad is­pred me­ne srn­dać-na­dah­nu­to, ep­sko-lir­sko- na­pred­njač­ki otvo­rio je mi­ni­star du­šu pred no­vi­na­ri­ma.
-Gle­da me, gle­dam ga… Ka­že mi: “Ne­boj­ša, po­mje­ri se, ne­mam ni­šta pro­tiv te­be lič­no, tu sam da ru­šim Vu­či­ća i iz­vr­šim dr­žav­ni udar”, a ja po­ki­dam sve sa se­be i osta­nem sa­mo u pi­dža­mi­ci, ko­ju eto, po­ne­kad no­sim is­pod odi­je­la ako tre­ba da se pre­spa­va na oti­ra­ču ispred pre­mi­je­ro­vih vra­ta, blo­ki­ram sam či­tav kraj i po­gle­dam ga pra­vo u oči…- psi­ho­lo­ška pa­u­za ko­li­ko da šo­ki­ra­ni no­vi­na­ri do­đu do da­ha, po­ku­ša­ju da za­u­sta­ve su­ze i ob­u­zda­ju uz­da­he.
- Ne­mam vre­me­na da zo­vem po­ja­ča­nje, a i šta će mi, ni­sam mo­lio za po­moć ni kad sam dok­to­ri­rao već sam fo­to­ko­pi­rao sve ra­do­ve i uko­ri­čio u je­dan, po­teg­nem onu di­ser­ta­ci­ju u de­snoj ru­ci, po­štu­ju­ći pro­ce­du­ru i nje­go­va ma­njin­ska pra­va pri­je sve­ga: “Od­stu­pi, Bam­bi, ga­đa­ću te dok­to­ra­tom me­đu ro­go­ve, što ga je po­ko­le­ba­lo na tre­nu­tak, ta­man do­vo­ljan da vik­nem: “Ba­bi­ću, sad”- u ak­ci­ju se, sa­zna­je­mo, uklju­čio i Zo­ran Ba­bić, za­du­žen za re­dov­no va­zdu­plo­ho­vlje­nje nad gra­dom u pre­mi­je­ro­vom od­su­stvu, gdje u stvoj­stvu dro­na nad­gle­da evro­in­te­gra­ci­je, grad­nju sve­ga na vo­di pa i vo­de na vo­di, ta­ko­zva­nog pro­jek­ta “vo­da- vo­da”, ko­ji na­ža­lost ni­je mo­gao da do­pri­ne­se ak­ci­ji u pu­nom obi­mu.
- Ne mo­gu, Ne­boj­ša, pi.ki mi se, osam mje­se­ci ni­sam išao u wc, a i ovo te­le me gle­da ko da ho­će re­pli­ku, i to ro­go­vi­ma- ma­da ni­je bi­lo ri­je­či o te­le­tu, već srn­da­ću, re­ko­smo, Ba­bić je uz­le­tio po­ru­čiv­ši: “Osu­je­ćen si, ele­men­tu! Pa ba­rem mi na­pred­nja­ci umi­je­mo da pre­po­zna­mo te­le lo­ših na­mje­ra, ma­kar bi­lo i iz na­ših re­do­va, Ne­ške in­ter­ve­ni­ši!”
Mu­nje­vi­tom ak­ci­jom mi­ni­star po­li­ci­je je po­tom dok­to­ra­tom ga­đao srn­da­ća po­go­div­ši ga me­đu ro­go­ve, što je bi­lo do­volj­no da ga slu­di, de­zor­jen­ti­še, a na­po­sli­jet­ku i one­svi­je­sti kad su se stra­ne ra­su­le pa po­čeo da ih is­či­ta­va. Ne­hu­ma­no, ali pri­je­ko po­treb­no u tom tre­nut­ku…
Sve da mi je i Ga­ši­će­va di­plo­ma bi­la pri ru­ci učio bih isto, ko­li­ko god to tra­u­ma­tič­no bi­lo po re­tro­grad­nog srn­da­ća, jer bo­lje da po­lu­di ne­go us­pi­je u na­mje­ri da uda­ri na Vu­či­ća, dr­ža­vu i svih pet je­van­đe­lja, od ko­jih je sa­mo ovo pe­to, po Ale­ku, va­že­će dok smo za osta­la utvr­di­li da su fal­si­fi­ka­ti i da je ne­ko ukrao lič­ne kar­te go­spo­de Ma­te­ja, Mar­ka, Lu­ke i Jo­va­na i na­pi­sao ih u nji­ho­vo ime.
Onep­so­so­blje­nog srn­da­ća, in­stru­i­sa­nog od stra­ne Bo­ja­na Paj­ti­ća, Bor­ka Ste­fa­no­vi­ća, Vo­ji­sla­va Še­še­lja, otu­đe­nih dje­lo­va SNS-a i po­je­di­nih taj­ku­na, mi­ni­star je za rep od­vu­kao u MUP na sa­slu­ša­nje, gdje je osu­je­će­ni ko­pi­tar pri­znao da mu je na­mje­ra za­i­sta bi­la de­sta­bi­li­za­ci­ja dr­ža­ve, u če­mu je imao lo­gi­stič­ku po­moć od­re­će­nih pen­zi­o­ner­skih struk­tu­ra ko­je su se na­kon na­ja­vlje­nog astro­nom­skog po­ve­ća­nja pen­zi­ja oda­li in­fu­zi­ja­ma i osta­lim po­ro­ci­ma, te vr­ha SPS-a, s ko­ji­ma je i ra­ni­je bio u kon­ta­tu i po­zi­rao za fo­to­gra­fi­je na Fej­sbu­ku!
Pre­mi­jer je, na­rav­no, oba­vi­je­šten o či­ta­vom in­ci­den­tu, ali je u svom ma­ni­ru pra­ved­ni­ka, is­po­sni­ka, maj­ke Kne­že­polj­ke, Je­vro­si­me i osta­lih maj­ki Sr­bi­je po­mir­lji­vo sa­op­štio da pre­u­zi­ma na se­be od­go­vor­nost za po­na­ša­nje srn­da­ća ko­jeg će po po­vrat­ku s pu­ta pri­mi­ti u ka­bi­ne­tu i ob­ja­sni­ti da sve što či­ni- či­ni i za šum­sku po­pu­la­ci­ju Sr­bi­je, že­le­ći da otvo­ri 100.000 rad­nih mje­sta za je­le­ne, vje­ve­ri­ce, ra­ku­ne, ve­pro­ve, je­le­ne, da­bor­ve i je­že­ve, že­le­ći da za­u­sta­vi da­lji od­liv mo­zgo­va i osta­lih dje­lo­va ti­je­la če­tvo­ro­no­žnih dr­ža­vlja­na Sr­bi­je (ne mi­sle­ći sa­mo na one ko­ji po­ni­že­no uve­li­ko na sve če­ti­ri ba­za­ju od kon­tej­ne­ra do kon­tej­ne­ra)!
Još je­dan po­ku­šaj de­sta­bi­li­za­ci­je dr­ža­ve je spri­je­čen i po­sla­ta je ja­sna po­ru­ka go­lu­bo­vi­ma ko­ji su pri­mi­je­će­ni ka­ko se u ja­ti­ma gru­pi­šu iz­nad Ne­ma­nji­ne 11, po­ku­ša­va­ju­ći da po­ga­nje­njem fa­sa­de zgra­de iz­vr­še dr­žav­ni udar!
Pre­ve­tiv­no, mi­ni­star Ta­so­vac je po­sta­vljen na krov zgra­de da ras­tje­ru­je le­te­će re­tro­grad­ne ele­men­te, što za sa­da da­je od­lič­ne re­zul­ta­te, a an­ga­žo­van je i mi­ni­star Ve­li­mir Ilić ko­ji vi­se­ći od­luč­no po­ru­ču­je: “Vla­da je sta­bil­na ko vi­je­nac u ovoj fla­ši, bre! Sve ću ja vas da na­gnam na…sto­ko kri­la­ta, ‘ba­la vas Olja Beć­ko­vić”…
dva­u­je­dan.rs