Autor: Zo­ran Ša­po­njić


Ka­da po­mah­ni­ta­li dži­ha­di­sta upad­ne u ka­fić u cen­tru Pa­ri­za i ra­fal­nom palj­bom iz auto­mat­ske pu­ške ubi­je pe­to­ro Fra­nu­za, on­da je to za či­tav svi­jet – te­ro­ri­zam! Ka­da sa­ra­jev­ski ve­ha­bi­ja upad­ne u kla­di­o­ni­cu u svom na­se­lju i iz auto­mat­ske pu­ške sa­spe po ra­fal u gru­di dvo­ji­ci voj­ni­ka, pri­pu­ca na tre­ćeg, a nje­go­vi sa­bor­ci i ide­o­lo­zi sa ra­do­šću kon­sta­tu­ju da je ubio jed­nog istin­skog ne­vjer­ni­ka (Sr­bi­na), i jed­nog mur­te­da, ot­pad­ni­ka od vje­re (Bo­šnja­ka), i da će krv tek te­ći uli­ca­ma Bo­sne, on­da to mo­žda je­ste, a mo­žda i ni­je te­ro­ri­zam!
Ka­da u Zvor­ni­ku, ve­ha­bi­ja Ner­din Ibrić, uz po­vi­ke „Ala­hu ek­ber“, na­pad­ne po­li­cij­sku sta­ni­cu, za­pu­ca na po­li­caj­ce, jed­nog ubi­je, a dvo­ji­cu ra­ni, ame­rič­ki „Si – En – En“ o tom do­ga­đa­ju ne ob­ja­vi ni slo­vo, a za­ne­mar­ljiv broj svjet­skih me­di­ja, na­pad ve­ha­bi­je oka­rak­te­ri­še kao – te­ro­ri­stič­ki čin! Za sve dru­ge to je tek – obi­čan zlo­čin ko­ji ni­je vri­je­dan pa­žnje.
I na­pad Ene­sa Ome­ra­gi­ća na voj­ni­ke u Raj­lov­cu, je­dan od bo­san­skih tu­ža­la­ca oka­rak­te­ri­sao je tek kao – obič­no ubi­stvo, tek dru­gi tu­ži­lac pri­sje­tio se da bi tu mo­glo da bu­de ele­me­na­ta te­ro­ri­zma!
Za­i­sta, ima li kra­ja li­ce­mjer­ju ovog svi­je­ta!?
Slu­šam vo­di­telj­ku na jed­nom od srp­skih na­ci­o­nal­nih ka­na­la. Ka­že da je ono što se do­go­di­lo u Sa­ra­je­vu „po sve­mu su­de­ći – te­ro­ri­zam“. Da­kle, ni­je sto po­sto, ni­je ne­po­re­ci­vo te­ro­ri­zam ne­go je – „po sve­mu su­de­ći te­ro­ri­zam“! A po če­mu su­de­ći, ono što je u Sa­ra­je­vu ura­dio Enes Ome­ra­gić (34) ni­je te­ro­ri­zam? Baš bih vo­lio da mi ob­ja­sne oni ko­ji tvr­de da je to – „po sve­mu su­de­ći te­ro­ri­zam“, za­što istu de­fi­ni­ci­ju zlo­či­na ni­su upo­tre­bi­li i za Pa­riz, Lon­don, Ma­drid, ne­go su za ono što se ta­mo do­go­di­lo od­mah bi­li uvje­re­ni da je te­ro­ri­zam?
I, šta ho­će da sa­kri­ju, če­ga se pla­še i oni iz Sa­ra­je­va ko­ji su u no­ći ka­da se na­pad u Raj­lov­cu do­go­dio, sa­ti­ma ka­sni­je, u iz­ja­va­ma TV eki­pa­ma tvr­di­li da još ni­su uvje­re­ni da li je u pi­ta­nju te­ro­ri­zam ili ne­što dru­go, da „po­li­ci­ja ra­di svoj po­sao“, da je „is­tra­ga u to­ku“, bje­že­ći od ri­je­či „te­ro­ri­zam“ kao đa­vo od kr­sta. Mo­žda či­nje­ni­cu da se po­ve­ća­va broj onih ko­ji su se u Bo­snu vra­ti­li iz Si­ri­je, želj­ni osve­te, da je sje­me ko­je su po­si­ja­li mu­dža­he­di­ni iz od­re­da El mu­dža­hid pro­kli­ja­lo i da uve­li­ko da­je plo­do­ve, da ide­o­lo­gi­ja i ide­je Islam­ske dr­ža­ve po­la­ko, ali si­gur­no na­i­la­ze na plod­no tle… Ili, mo­žda, uze­ti auto­mat u ru­ke, ubi­ti dvo­ji­cu voj­ni­ka, a za­tim u so­bi pre­pu­noj li­te­ra­tu­re o ID, ba­ci­ti bom­bu pod se­be ni­je te­ro­ri­zam?
I, po če­mu se ono što se do­go­di­lo u Sa­ra­je­vu raz­li­ku­je od onog što se de­si­lo u Pa­ri­zu?
Ne pri­mi­je­tih ni da se svjet­ska jav­nost, ona ko­ja je s pra­vom bi­la zgro­že­na te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma u Pa­ri­zu, pre­vi­še uz­bu­di­la istim te­ro­ri­stič­kim či­nom u Sa­ra­je­vu. Ili, mo­žda, te­ro­ri­zam u Sa­ra­je­vu i te­ro­ri­zam u Pa­ri­zu, Lon­do­nu ili Nju­jor­ku ne­ma­ju istu te­ži­nu?
Ili, mo­žda, Ru­se i Ru­si­ju ne bo­li nji­ho­va tra­ge­di­ja s avi­o­nom ko­ji su u Egip­tu sru­ši­li te­ro­ri­sti, kao što Fran­cu­ze i cio svi­jet bo­le žr­tve zla u Pa­ri­zu?
Za­što svi­jet ko­ji je da­ni­ma po­sle ma­sa­kra u Pa­ri­zu bio u bo­ja­ma fran­cu­ske tro­boj­ke, ko­ji je, s pra­vom sa­o­sje­ćao s bo­lom Fran­cu­za, ni­je ma­kar na mi­nut obo­jio svo­je so­li­te­re, ku­le i sta­di­o­ne bo­ja­ma ru­ske za­sta­ve, po­ka­zao sa­o­sje­ća­nje sa ru­skim na­ro­dom i nji­ho­vim žr­tva­ma u Egip­tu? Da pod­sje­tim, ta­mo je stra­da­lo 224 lju­di!
Bio sam u Mo­skvi 2004. go­di­ne, ka­da je či­ta­va Ru­si­ja ža­li­la žr­tve Be­sla­na, onu ne­vi­nu dje­cu ko­ja su iz­gi­nu­la pod ra­fa­li­ma te­ro­ri­sta, onih istih či­ji na­sled­ni­ci te­ro­ri­šu da­na­šnji svi­jet, i vi­dio sam ko­li­ko je bo­la bi­lo tih da­na u Ru­si­ji, i, ko­li­ko je Ru­si­ja u tom bo­lu bi­la sa­ma. Ni za­sta­va na po­la ko­plja, ni zgra­da obo­je­nih bo­ja­ma ru­ske za­sta­ve!
Li­ce­mjer­je, li­cej­mer­je, li­ce­mjer­je…
Va­ži li za sve na svi­je­tu, po­no­vo pi­tam, ono što po­na­vlja­ju sva­ke go­di­ne u Sre­bre­ni­ci da onaj ko ubi­je jed­nog čo­vje­ka, kao da je ubio či­tav svi­jet, ili, za ne­ke va­ži, a za ne­ke ne va­ži?
U šta je to ogre­zao ovaj bi­jed­ni svi­jet, i šta nas tek če­ka, jer, ne za­bo­ra­vi­mo, te­ro­ri­ste, ka­ko ne­ki dan re­če Pu­tin, fi­nan­si­ra­ju iz čak 40 ze­ma­lja. Ili, mo­žda, to što dži­ha­di­sti ra­de, ne­gdje je­ste te­ro­ri­zam, a ne­gdje ni­je.iskra.co