BI­JE­LO PO­LjE - Udru­že­nje knji­žev­ni­ka, pje­sni­ka i umjet­ni­ka Sr­ba iz Cr­ne Go­re „Gor­ska vi­la” kr­snu sla­vu, dan Sve­tog Sa­ve, od­lu­či­lo je da pro­sla­vi u Bi­je­lom Po­lju. U pre­div­nom am­bi­jen­tu re­sto­ra­na „Sim­po” uz do­ma­ći­na Bo­ba­na Pe­tri­ća ovom pri­li­kom uru­če­ne su po­ve­lje i za­hval­ni­ce. Kao na­gra­da za do­pri­nos oču­va­nju ći­ri­lič­nog pi­sma i srp­skog je­zi­ka po­ve­lje su uru­če­ne: knji­žev­ni­ku Slo­bo­da­nu Vu­či­ni­ću iz Vra­ne­ša, pen­zi­o­ni­sa­nom pro­fe­so­ru srp­skog je­zi­ka Ra­du M. Kne­že­vi­ću iz Bi­je­log Po­lja, bor­cu iz Dru­gog svjet­skog ra­ta Vi­do­ju De­spo­to­vi­ću iz Plje­va­lja i pje­sni­ki­nji iz Be­ra­na Bi­lja­ni Jok­si­mo­vić.
Pred­sjed­nik Udru­že­nja „Gor­ska vi­la” Pa­vle Ban­do­vić is­ti­če, da je je­dan od pre­te­ča ći­ri­lič­nog pi­sma i kul­tu­re uop­šte, bio pro­sve­ti­telj Sve­ti Sa­va, a da je nje­go­vo dje­lo na­sta­vio Vuk Ste­fa­no­vić Ka­ra­džić. Ban­do­vić na­gla­ša­va da je srp­ski je­zik je­dan od naj­sli­ko­vi­ti­jih je­zi­ka u svi­je­tu, jer za je­dan po­jam ima vi­še zna­če­nja.
- Srp­ski je­zik i ći­ri­lič­no pi­smo su ugro­že­ni u Cr­noj Go­ri, iako je usta­vom re­gu­li­sa­na rav­no­prav­nost ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma. Pro­mo­vi­sa­li smo zbor­nik „Za­pi­sa­no ći­ri­li­com za pam­će­nje”, dje­lo 72 auto­ra i tri umjet­ni­ka. Pot­pi­sa­li smo i de­kla­ra­ci­ju o ne­pri­stu­pa­nju u NA­TO , ali tra­ži­mo sa­vez sa Ru­si­jom– ka­zao je Ban­do­vić, do­da­ju­ći da je „Gor­ska vi­la” pot­pi­snik De­kla­ra­ci­je o za­šti­ti srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma.
Or­ga­ni­za­tor pro­sla­ve kr­sne sla­ve bi­la je bje­lo­polj­ska po­dru­žni­ca „Gor­ske vi­le”, na če­lu sa Mi­la­di­nom Jok­si­mo­vi­ćem, knji­žev­ni­kom i advo­ka­tom. On je na­gla­sio da je pred knji­žev­ni­ci­ma pri­ča­ti o Sve­tom Sa­vi, pr­vom ar­hi­e­pi­sko­pu srp­skom, pr­vom uči­te­lju i lje­ka­ru, pr­vom me­đu pr­vi­ma, ilu­zor­no, jer svi pi­sci, pje­sni­ci i na­rod­ni gu­sla­ri ču­va­ju i nje­gu­ju tra­di­ci­ju Sve­to­sa­vlja.
- Ovom pri­li­kom mo­ra­mo se sje­ti­ti i ju­bi­le­ja, sto­go­di­šnji­ce Moj­ko­vač­ke bit­ke, epo­pe­je u ko­joj su dva bra­ta stra­da­la za istu ide­ju. Na Moj­kov­cu su gi­nu­li Cr­no­gor­ci, ali svi ko­ji su ta­da bi­li na Boj­noj nji­vi do sre­da­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća bi­li su Sr­bi. To su bi­li i osta­li, ali da­nas ni­je­smo si­gur­ni da su nji­ho­vi po­tom­ci svi Sr­bi – is­ta­kao je Jok­si­mo­vić, do­da­ju­ći da ne­što što je ute­me­lje­no i što je Bog od­re­dio ne mo­že ni­ko raz­dvo­ji­ti.
- Bi­li smo 500 go­di­na pod Tur­ci­ma, pa smo do­če­ka­li i iš­če­ka­li da se srp­ski na­rod uje­di­ni u jed­nu dr­ža­vu. Da­će Bog i Sve­ti Sa­va da pro­đe ovo zlo– za­klju­čio je Jok­si­mo­vić.
Knji­žev­nik iz Vra­ne­ša Slo­bo­dan Vu­či­nić za­hva­lio se na po­ve­lji, is­ta­kav­ši da je to ve­li­ko i iskre­no pri­zna­nje za­to što ga do­bi­ja jer pi­še srp­skim je­zi­kom.
-Go­vo­rio sam i pi­sao srp­skim je­zi­kom, ko­jim sam za­do­jen i u ko­jem sam vi­dio svo­ju bu­duć­nost. Go­vo­rio sam, go­vo­rim i go­vo­ri­ću je­zi­kom na­ro­da či­ji sam dio i ko­me pri­pa­dam, i či­ja mi sva­ka iz­go­vo­re­na ri­ječ zna­či je­van­đelj­sku isti­nu. Dra­go mi je da mo­ja iz­go­vo­re­na ri­ječ ne­što zna­či i u ovom te­škom vre­me­nu , ka­da mno­gi na­še mo­ral­ne i na­ci­o­nal­ne sve­ti­nje že­le da po­mu­te i uma­nje nji­hov sjaj. Ovo je znak da smo osta­li da tra­je­mo i da će­mo tra­ja­ti – po­ru­čio je Vu­či­nić.
De­kla­ra­ci­ju o pro­ti­vlje­nju ula­sku u NA­TO i sa­ve­zu sa Ru­si­jom pro­či­tao je Go­ran Ki­ko­vić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Be­ra­ne, a pot­pi­sa­li su je čla­no­vi Udru­že­nja „Gor­ska vi­la”, Udru­že­nje srp­skih pje­sni­ka i knji­žev­ni­ka u ra­se­ja­nju iz An­dri­je­vi­ce, či­ji je pred­sjed­nik Bra­ni­la­sav Ota­še­vić, Srp­sko kul­tur­no – isto­rij­sko dru­štvo ,„Ni­ko­la Va­so­je­vić’’ iz Be­ra­na na če­lu sa Živ­kom Bje­la­no­vi­ćem, kao i Udru­že­nje rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912-1918 i nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca iz Be­ra­na sa pred­sjed­ni­kom Mi­lič­kom Tri­fu­no­vi­ćem. Pot­pi­sni­ci De­kla­ra­ci­je su i NVO „Stop dis­kri­mi­na­ci­ji” iz Pod­go­ri­ce sa pred­sjed­ni­kom Dar­kom Ra­šo­vi­ćem, Klub „Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja” sa pred­sjed­ni­kom Velj­kom Ra­či­ćem, i „Glas Hol­mi­je”, ča­so­pis za knji­žev­nost, isto­ri­ju i kul­tu­ru, na če­lu sa glav­nim i od­go­vor­nim ured­ni­kom Go­ra­nom Ki­ko­vi­ćem.
Uz stru­ne gu­sa­la za­pje­vao je i član Udru­že­nja „Gor­ska vi­la” iz Ko­la­ši­na pro­ta Ra­de Ra­do­vić.M.N.


Na­slov­ni­ca zbor­ni­ka kao Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje

Pro­mo­vi­šu­ći zbor­nik „Za­pi­sa­no ći­ri­li­com za pam­će­nje” , Ban­do­vić na­gla­ša­va da je na nje­go­vim ko­ri­ca­ma Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje, stra­ni­ce ko­je ni­je­su u Cr­noj Go­ri, već se na­la­ze u mu­ze­ju u Pe­trov­gra­du.
- To su oni li­sto­vi ko­ji fa­le, a da ne bi fa­li­li u na­šem srp­skom je­zi­ku i ći­ri­lič­nom pi­smu, evo ih na ko­ri­ca­ma zbor­ni­ka, gdje su ob­ja­vlje­ne pje­sme, tek­sto­vi i umjet­nič­ka dje­la Sr­ba. Ova knji­ga je ujed­no i onaj za­vjet ko­ji smo da­li i pot­pi­sa­li o za­šti­ti srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma, pro­šle go­di­ne u An­dri­je­vi­ci. Na­pra­vi­li smo isto­rij­ski pre­sjek od Ga­vri­la do Ko­so­va, pre­ko na­še brat­ske ći­ri­lič­ne Ru­si­je, a pod­na­slo­vi su ta­ko gru­pi­sa­ni. Od­je­ci Ga­vri­lo­vog puc­nja, ču­li su se i u Moj­ko­vač­koj bi­ci. Da ni­je tih puc­nje­va i od­je­ka mo­žda ne bi bi­lo ni nas – ka­zao je Ban­do­vić po­kla­nja­ju­ći po pri­mje­rak zbor­ni­ka pro­to­je­re­ju Dar­ku Pe­ji­ću, Zo­ra­nu Bo­ško­vi­ću i Slo­bo­da­nu Vu­či­ni­ću.