Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić


Pri­je par go­di­na, usred one ba­ru­fe s ći­ri­lič­nim plo­ča­ma u Vu­ko­va­ru, be­o­grad­ske su no­vi­ne slat­ko se na­sla­đu­ju­ći ob­ja­vi­le vri­je­dan isto­rij­ski do­ku­ment: fak­si­mil za­da­će iz jed­ne za­gre­bač­ke ško­le, škol­ska go­di­na 1936./’37, sa ‘’slo­bod­nim sa­sta­vom’’ na te­mu ‘’Moj raz­red’’, na­pi­sa­nim na go­to­vo per­fekt­noj ći­ri­li­ci, uči­te­lje­vom ocje­nom 4 za pra­vo­pis, 5 za ru­ko­pis, i do­lje u dnu s pot­pi­som uče­ni­ka, li­je­pim ći­ri­lič­nim kra­sno­pi­som – Fra­njo Tuđ­man.
Če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Fra­njo do­bio bi pe­ti­cu i za pra­vo­pis, da ni­je ma­lo br­kao ‘’tvr­do č’’ i ‘’me­ko ć’’ – ‘’U na­šem raz­re­du ima­de 47 uće­ni­ka, ima­de nas si­ro­ma­šni­jih i imuč­ni­jih, ali me­đu na­ma ne­ma raz­li­ke’’, pi­sao je dje­čak iz Tr­go­vi­šća svoj dječ­ji san o hr­vat­skom za­jed­ni­štvu i do­ki­da­nju raz­li­ka iz­me­đu ‘’č’’ i ‘’ć’’ – i da ni­je upor­no, ci­je­li sa­stav, slo­vo ‘’L’’ pi­sao la­ti­ni­com. Svu je azbu­ku, eto, sa­vla­dao, sa­mo ći­ri­lič­no ‘’L’’, oca mu onog hro­mog je.em, što u bu­kva­ru iz­gle­da po­put ka­plar­skog či­na na epo­le­ti kra­ljev­skog pod­o­fi­ci­ra, ni­je ma­li Fra­njo ni­ka­ko mo­gao da pre­va­li pre­ko plaj­va­za.
Pa pi­taj­te Fra­nju Tuđ­ma­na – ko­ji je s če­tvor­kom iz ći­ri­li­ce, u inat ka­plar­skom ‘’L’’, rav­no iz ško­le za­vr­šio me­đu par­ti­zan­skim ka­pla­ri­ma, iz ka­pla­ra me­đu ju­go­sla­ven­skim ge­ne­ra­li­ma, pa iz ge­ne­ra­la me­đu hr­vat­skim vr­hov­ni­ci­ma – tre­ba li u ško­li uči­ti ći­ri­li­cu: Tuđ­ma­na pi­taj­te, ka­ko ono, ‘’što će hr­vat­skoj mla­de­ži u ži­vo­tu srp­ska ći­ri­li­ca?’’
Ne bi se, na­i­me, da je u ško­li uči­la ći­ri­li­cu, da­na­šnja hr­vat­ska mla­dež sra­mo­ti­la kao što se spek­ta­ku­lar­no osra­mo­ti­la pro­šle sed­mi­ce, kad je – u taj­noj mi­si­ji kom­pro­mi­ta­ci­je one ša­či­ce pre­o­sta­lih osječ­kih Sr­ba – na zi­du gro­blja Sve­te Ane u Osi­je­ku spre­jom na­mr­či­la če­ti­ri S, do­dav­ši na ći­ri­li­ci ‘’Ovo je Sr­bi­ja’’ i ‘’Klat će­mo Hr­va­te’’. Ne bi im, da su uči­li srp­ski, slo­vo ‘’I’’ u ći­ri­lič­noj ,,Sr­bi­ji’’ bi­lo na­pi­sa­no per­fekt­nom la­ti­ni­com, ni­ti bi im fu­tur gla­go­la ,,kla­ti’’ u pr­vom li­cu mno­ži­ne, umje­sto srp­skog ,,kla­će­mo’’, is­pao na per­fekt­nom hr­vat­skom – ,,klat će­mo’’.
Sva je sre­ća ta­ko is­pa­la da je gla­va­škoj mla­de­ži ne­sta­lo spre­ja, jer bi ma­lo ni­že na zi­du ostao li­je­pom ći­ri­li­com is­pi­san i pot­pis ,,De­li­je Cr­ve­na zvi­je­zda BG’’.
Sa­mo pet ri­je­či, u sve­mu dva­de­set pet slo­va, od ko­jih sve­ga de­set ći­ri­lič­nih, ima­li su tu­pa­vi osječ­ki pro­vo­ka­to­ri is­pi­sa­ti na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­lič­nom pi­smu, i uspje­li su u tih pet ri­je­či na­pra­vi­ti čak dvi­je kar­di­nal­ne – do­bro, epi­sko­pal­ne – gre­ške. Kvr­ga­va ka­plar­ska ći­ri­li­ca, oca joj ono­ga hro­mog je.em, ma­lim Hr­va­ti­ma jed­no­stav­no ne ide. Do­bro, mo­žda sam ma­lo pre­strog – u Ka­ra­đor­đe­vi­će­voj Ju­go­sla­vi­ji, re­ci­mo, za taj bi pi­sme­ni sa­stav do­bi­li če­tvor­ku iz gra­ma­ti­ke, pe­ti­cu iz kra­sno­pi­sa i po­hva­lu raz­red­nog iz za­la­ga­nja – ali u ne­za­vi­snoj i su­ve­re­noj Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj od Tuđ­ma­no­vih se ,,uće­ni­ka’’ s pra­vom oče­ku­je vi­še: ba­rem, slo­ži­će­te se, da nas ne sra­mo­te.
Ova­ko, ne mo­že ih čo­vjek po­sla­ti ni­ti da iša­ra­ju dvi­je čet­nič­ke pa­ro­le po zi­do­vi­ma, a ka­mo­li u ne­ku pra­vu di­ver­zant­sku ak­ci­ju. Ne smi­jem, evo, ni po­mi­sli­ti što bi is­pa­lo da su do­bi­li ka­kav vi­so­ko po­vjer­ljiv za­da­tak, ma­lo ozbilj­ni­ji od ša­ra­nja gra­fi­ta.
Da smi­jem ta­ko ne­što po­mi­sli­ti, ne bih se sje­tio osam­de­set go­di­na sta­rog Tuđ­ma­no­vog sa­sta­va, već upra­vo ta­kvog jed­nog su­per­taj­nog za­dat­ka, što ga je u ono slav­no lje­to 1995. Šu­ško­vo Mi­ni­star­stvo od­bra­ne do­di­je­li­lo svom Odje­lu za spe­ci­jal­ni rat, gre­mi­ju mo­zgo­va i sa­mom sko­ru­pu hr­vat­ske oba­vje­štaj­ne in­te­li­gen­ci­je, na če­lu s ge­ne­ra­lom Iva­nom To­ljem, kon­tra­ad­mi­ra­lom Da­vo­rom Do­ma­ze­tom Lo­šom i bri­ga­di­rom Mar­ki­com Re­bi­ćem. Uoči voj­no-re­dar­stve­ne ope­ra­ci­je ‘’Olu­ja’’ re­če­ni je Odjel od vr­hov­ni­ka i mi­ni­stra do­bio stro­go po­vjer­lji­vi za­da­tak: da sa­sta­vi i od­štam­pa to­bo­žnji le­tak ko­jim bi ko­man­dant Glav­nog šta­ba Srp­ske voj­ske Kra­ji­ne, ge­ne­ral-pu­kov­nik Mi­le Mrk­šić, ,,zbog na­pa­da usta­ške voj­ske’’ na­re­dio to­bo­žnju eva­ku­a­ci­ju ,,ce­lo­kup­nog ci­vil­nog sta­nov­ni­štva’’ u smje­ru Knin – Plav­no – Lič­ka Kal­dr­ma.
Ope­ra­ci­ja je, da skra­tim pri­ču, iz­ve­de­na upra­vo sa­vr­še­no, vr­hun­ski ope­ra­tiv­ci i agen­ti Od­je­la za spe­ci­jal­ni rat pri MORH-u iz­ra­di­li su ći­ri­lič­ni le­tak na per­fekt­nom srp­skom, sta­ni pa gle­daj, sa sve gr­bom Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, pot­pi­som Mi­le­ta Mrk­ši­ća i pe­ča­tom Mi­ni­star­stva od­bra­ne RSK: da se živ čo­vjek, drug i star­je­ši­na use.e ka­ko je do­bro is­pao. Hr­vat­sko rat­no zra­ko­plov­stvo tih je da­na nad Kra­ji­nom ba­ca­lo ,,Mrk­ši­ćev le­tak’’ s po­zi­vom na bi­jeg, a Tuđ­man je pre­ko te­le­vi­zi­je i ra­di­ja onim na­dah­nu­tim šan­ti­ćev­skim pro­gla­som po­zi­vao Sr­be da osta­nu ov­dje, jer sun­ce srp­skog ne­ba ne­će gri­jat’ ko što ovo gri­je. To­li­ko je do­bro le­tak is­pao da ga je ko­ju go­di­nu ka­sni­je, šta da vam pri­čam, od­bra­na An­te Go­to­vi­ne u Ha­gu po­ka­zi­va­la ča­snom su­du kao do­kaz da su se Sr­bi u Hr­vat­skoj et­nič­ki sa­mo­o­či­sti­li.
I bio bi sja­jan do­kaz, ri­ječ da ne bi re­kel i srp­ski se­ljak u Plav­nom i go­spon tu­ži­telj u Ha­gu, da se u dnu let­ka, u to­bo­žnjem štam­bi­lju Mi­ni­star­stva od­bra­ne RSK, u ri­je­či ,,mi­ni­star­stvo’’ čak tri uza­stop­na slo­va ,,i’’, ,,n’’, pa opet ,,i’’, ni­su pot­kra­la is­pi­sa­na na – per­fekt­noj la­ti­ni­ci!
Shva­ta­te? Je.eš škol­ske za­da­će i im­be­cil­ne noć­ne gra­fi­te, je.eš to što ne­ki ma­li pro­vin­ci­ja­lac iz Za­gor­ja ne zna na­pi­sa­ti ći­ri­lič­no slo­vo ,,l’’, ili što ba­la­vi bil­mez iz gla­va­ške mla­de­ži ne umi­je da na­pi­še obič­no ći­ri­lič­no ,,i’’: pro­blem je kad to jed­no je.eno ,,i’’, jed­no od ukup­no dva­de­se­tak ći­ri­lič­nih gra­fe­ma raz­li­či­tih od la­ti­nič­nih, ne mo­gu sa­vla­da­ti ni vr­hun­ski hr­vat­ski oba­vje­štaj­ci. Kad se ta­kva jed­na po­čet­nič­ka gre­ška ne do­go­di u škol­skoj sve­sci na te­mu ,,Moj raz­red’’, kad se ta­kva pro­čet­nič­ka gre­ška ne pot­kra­de na gro­bljan­skom zi­du na te­mu ,,Mo­ja otadž­bi­na’’, već u su­per­taj­noj kon­tra­o­ba­vje­štaj­noj rat­noj ope­ra­ci­ji – u let­ku ko­ji je, od ope­ra­ti­va­ca i še­fo­va u po­dru­mu Od­je­la za spe­ci­jal­ni rat do gre­mi­ja mo­zgo­va u Vi­je­ću za od­bra­nu i na­ci­o­nal­nu si­gur­nost na Pan­tov­ča­ku, vi­dje­lo ba­rem pe­de­set pa­ri oči­ju – ži­vo je i neo­bja­šnji­vo ču­do, ozbilj­no vam ka­žem, da je Hr­vat­ska uop­šte po­bi­je­di­la u ra­tu.
Mo­že­te li, mo­lim vas, za­mi­sli­ti ka­kva je ko­smič­ka tu­pež sta­ja­la s dru­ge stra­ne fron­ta, kad ju je u par da­na po­me­la voj­ska či­ji naj­o­bu­če­ni­ji i naj­i­zvr­sni­ji mu­že­vi, od taj­ne agen­tu­re do vr­hov­ne ko­man­dan­tu­re, ne zna­ju na­u­či­ti dva­de­se­tak je.enih slo­va? Mo­že­te li, re­ci­mo, uop­šte za­mi­sli­ti u šta bi se iz­ro­di­lo da ta­kvi kon­tra­o­ba­vje­štaj­ni ge­ni­ji u sklo­pu hr­vat­skog kon­tin­gen­ta u NA­TO-u do­bi­ju taj­ni za­da­tak iz­ra­de to­bo­žnjih le­ta­ka sa, šta­ja znam, na­re­đe­njem ka­li­fa Bag­da­di­ja o eva­ku­a­ci­ji ci­vil­nog sta­nov­ni­štva? Sum­nji­ča­vo bi ka­li­fo­vi sve­ti rat­ni­ci vr­tje­li u ru­ka­ma le­tak s li­je­pim ka­li­graf­skim pe­ča­tom Islam­ske dr­ža­ve na arap­skom, sa sve ve­li­kim po­čet­nim slo­vom ,,I’’ na, ja­sno, per­fekt­noj la­ti­ni­ci.
-A za­što je ve­li­ko la­ti­nič­no ,,I’’ na kra­ju – upi­tao bi zbu­nje­ni NA­TO ge­ne­ral.
-Ni­je na kra­ju – nad­moć­no bi se glu­pom Ame­ru na­smi­jao is­ku­sni ve­te­ran Tuđ­ma­no­vog Od­je­la za spe­ci­jal­ni rat.
–Ara­pi pi­šu zde­sna na­li­je­vo.
Ta­kva je, eto, su­šta hr­vat­ska voj­na i oba­vje­štaj­na pa­met, pa če­mu se on­da ču­di­ti kad ći­ri­lič­no slo­vo ,,i’’, a ka­mo­li srp­ski fu­tur pr­vi, ne zna­ju pi­sa­ti pri­šta­vi i kre­za­vi agen­ti osječ­kih ka­fi­ća s dva raz­re­da sred­nje po­ljo­pri­vred­ne, taj­ni agen­ti spe­ci­jal­nog ra­ta pro­tiv sla­von­skih Sr­ba, funk­ci­o­nal­no ne­pi­sme­ni i na hr­vat­skom, a ka­mo­li na srp­skom. Ako i je­ste pre­ra­no za ći­ri­li­cu u hr­vat­skim ško­la­ma, to je sa­mo za­to što bi pri­je to­ga u na­stav­ne pro­gra­me tre­ba­lo uve­sti la­ti­ni­cu.
Smi­ja­li ste se, na­i­me, rek­to­ru Za­gre­bač­kog sve­u­či­li­šta Da­mi­ru Bo­ra­su kad je po­čet­kom ove go­di­ne mr­tav ozbi­ljan po­ru­čio ta­da­šnjem pre­mi­je­ru – sje­ti­će­te ga se mo­žda, Ti­ho­mir Ore­ško­vić se zvao – da raz­mi­sli o uvo­đe­nju ći­ri­li­ce u na­stav­ne pro­gra­me, ali ne bi­smo da­nas ta­ko glu­po gu­bi­li u spe­ci­jal­nom ra­tu da nam je mla­dež u ško­li uči­la ći­ri­li­cu.
Svi bi istin­ski hr­vat­ski do­mo­lju­bi mo­ra­li sto­ga zna­ti tih je.enih dva­de­se­tak slo­va: za pe­ti­cu iz gra­ma­ti­ke i kra­sno­pi­sa sva­ki bi ma­li usta­ša mo­rao sto­ti­nu pu­ta na zi­du is­prav­no ći­ri­li­com na­pi­sa­ti ,,Kla­će­mo Hr­va­te’’.
wwwbuka.com