U Mi­tro­po­li­ji Cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj oci­je­ni­li su da će iz­grad­nja objek­ta u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni ima­ti ne­ga­ti­van uti­caj na ži­vot­nu i du­hov­nu sre­di­nu Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, sto­že­ra sve­u­kup­nog kul­tur­nog na­sle­đa Cr­ne Go­re. Is­ti­ču da će iz­mje­šta­njem u pe­ći­nu bi­ti ugro­že­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se jer će bi­ti po­sta­vlje­na u pro­sto­ri­ji ko­ja se na­la­zi po­red to­a­le­ta sa unu­tra­šnjom sep­tič­kom ja­mom, iz ko­je ne­ma od­vo­da i ko­ja će se na­la­zi­ti iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Pred­stav­ni­ci Pra­vo­slav­ne cr­kve iz­ni­je­li su pri­mjed­be na naj­me­ru da se Fi­ler­mo­sa iz Pla­ve ka­pe­le Na­rod­nog mu­ze­ja pre­se­li u Ce­tinj­sku pe­ći­nu, ko­ja će spe­ci­jal­no za tu na­mje­nu bi­ti re­kon­stru­i­sa­na, jer sma­tra­ju da je njoj mje­sto u Hra­mu. U Mi­tro­po­li­ji is­ti­ču da Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra ni­je iz­da­la kon­zer­va­tor­ske uslo­ve za pro­je­kat.
Pred­stav­ni­ci Mi­tro­po­li­je, pro­to­je­rej-sta­vro­for pa­roh ce­tinj­ski i rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je Goj­ko Pe­ro­vić i pro­to­je­rej-sta­vro­for ko­or­di­na­tor Prav­nog sa­vje­ta Ve­li­bor Džo­mić, Se­kre­ta­ri­ja­tu za odr­ži­vi raz­voj i in­fra­struk­tu­ru Ce­ti­nja do­sta­vi­li su pri­mjed­be na do­ku­men­ta­ci­ju br. 09/XI-16 za od­lu­či­va­nje o po­tre­bi pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu za adap­ta­ci­ju Ce­tinj­ske pe­ći­ne.
Oni is­ti­ču da tro­e­ta­žni obje­kat či­ja je iz­grad­nja pla­ni­ra­na di­rekt­no ugro­ža­va Ce­tinj­ski ma­na­stir kao vje­kov­ni du­hov­ni i kul­tur­ni sto­žer Ce­ti­nja i Cr­ne Go­re. Po­seb­no, ka­ko na­vo­de, za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da se pla­ni­ra iz­grad­nja re­zer­vo­a­ra za sa­ni­tar­nu vo­du „s ob­zi­rom da na lo­ka­ci­ji ne po­sto­ji mo­guć­nost pri­klju­če­nja”.
– Još ve­ći pro­blem pred­sta­vlja i na­vod da „pla­ni­ra­ni obje­kat ni­je mo­gu­će pri­klju­či­ti na grad­sku fe­kal­nu ka­na­li­za­ci­ju”, pa je ne­po­sred­no iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra „pred­vi­đe­na iz­grad­nja vo­do­ne­pro­pu­sne sep­tič­ke ja­me za po­tre­be objek­ta”. I, da­lje, da se „ot­pad­ne vo­de iz sva­kog sa­ni­tar­nog čvo­ra pre­pum­pa­va­ju so­lo­lift pum­pa­ma iz sva­kog čvo­ra za­seb­no” i da je pred­vi­đe­no po­sta­vlja­nje šest ta­kvih pum­pi i to sve pla­stič­nim ci­je­vi­ma po pla­fo­ni­ma pe­ći­ne do re­vi­zi­o­nog ok­na i za­jed­nič­kog ko­lek­to­ra ko­ji je gra­vi­ta­ci­o­no ve­zan za sep­tik! Da­kle, po­red iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se na­la­zi­će se to­a­le­ti sa unu­tra­šnjom sep­tič­kom ja­mom iz ko­je ne­ma od­vo­da – upo­zo­ra­va­ju u Mi­tro­po­li­ji.
Is­ti­ču da će se či­tav pe­ćin­ski pro­stor re­zer­vno snab­di­je­va­ti stru­jom pre­ko di­zel elek­trič­nog agre­ga­ta, a o štet­no­sti ga­so­va ko­ji će se pro­iz­vo­di­ti ni­gdje ne­ma ri­je­či.
Ta­ko­đe, pro­blem je i pi­ta­nje at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je, za ko­je Pe­ro­vić i Džo­mić ka­žu da pred­sta­vlja kla­si­čan pri­mjer ne­po­zna­va­nja pri­rod­nih po­ja­va na Ce­ti­nju.
– Pla­ni­ra­ni su „upoj­ni bu­na­ri” ka­pa­ci­te­ta 27 ku­bi­ka, a be­smi­sle­nost ovog na­vo­da ogle­da se na pri­mje­ru po­pla­ve Ce­ti­nja 1986. go­di­ne. Iz do­ku­men­ta­ci­je se ja­sno uoča­va da će bu­ka ima­ti uti­caj na kom­pleks Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ko­ji je vje­ko­vi­ma dom mo­li­tve i mo­li­tve­nog ti­ho­va­nja. Bu­ka će sme­ta­ti ne sa­mo to­kom iz­grad­nje objek­ta iz­nad Ma­na­sti­ra u pe­ći­ni, ne­go i ka­sni­je ka­da će se ugro­zi­ti du­hov­na i ži­vot­na sre­di­na Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. U odjelj­ku ri­zik na­stan­ka ude­sa kao „je­di­ne opa­sno­sti ko­je mo­gu da se ja­ve” na­vo­de se „ze­mljo­tres, po­žar, udar gro­ma i pod­zem­ne vo­de unu­tar pe­ći­ne” i na to­me se, na­ža­lost, sta­lo. To su pi­ta­nja ko­ja zah­ti­je­va­ju vi­še­go­di­šnje i kon­ti­nu­i­ra­no is­tra­ži­va­nje, a ne ola­ko i jed­no­stav­no kon­sta­to­va­nje – is­ti­ču Pe­ro­vić i Džo­mić.
Oni sma­tra­ju da će iz­grad­nja objek­ta u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni u ve­li­koj mje­ri ima­ti ne­ga­ti­van uti­caj na ži­vot­nu i du­hov­nu sre­di­nu pr­ven­stve­no Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, sto­že­ra sve­u­kup­nog kul­tur­nog na­sle­đa Cr­ne Go­re. Kon­sta­tu­ju da je neo­p­hod­no da se iz­ra­di ela­bo­rat o pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, u ovom slu­ča­ju sa po­seb­nim osvr­tom na pri­mjed­be i su­ge­sti­je ko­je su iz­lo­ži­li, a po­seb­no u po­gle­du ne­ga­tiv­nih uti­ca­ja ovog pro­jek­ta na kul­tur­no na­sle­đe, od­no­sno na Ce­tinj­ski ma­na­stir kao in­sti­tu­ci­ju od ne­pro­cje­nji­vog kul­tur­nog i du­hov­nog zna­ča­ja, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra ni­je iz­da­la kon­zer­va­tor­ske uslo­ve za pro­je­kat. Iz Mi­tro­po­li­je po­no­vo po­ru­ču­ju da iko­ni Bo­go­ro­di­ca Fi­le­r­mo­sa, kao hri­šćan­skoj sve­ti­nji, mje­sto u Hra­mu Bo­ži­jem za­jed­no sa Ča­snim Kr­stom i de­sni­com Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja, a ne u pe­ći­ni.
Mi­tro­po­li­ja će spri­mjed­be na pro­je­kat do­sta­vi­ti Pre­sto­ni­ci Ce­ti­nje i gra­do­na­čel­ni­ku Alek­san­dru Bog­da­no­vi­ću.
M.S.


Za­bo­ra­vi­li na pod­zem­ne vo­de

U Mi­tro­po­li­ji is­ti­ču da se ap­surd­nost i ne­pri­hva­tlji­vost pro­jek­ta ogle­da­ju u kon­sta­ta­ci­ji u odjelj­ku Kli­ma i hi­dro­lo­gi­ja, gdje se ka­že da „ne­po­sred­na bli­zi­na lov­ćen­skog ma­si­va pro­u­zro­ku­je ve­li­ke kon­den­za­ci­je, ta­ko da je Ce­ti­nje grad sa sko­ro naj­vi­še at­mos­fer­skih pa­da­vi­na u Evro­pi bu­du­ći da sred­nja go­di­šnja ko­li­či­na pa­da­vi­na iz­no­si oko 4.000 mi­li­me­ta­ra vo­de­nog ta­lo­ga na sva­ki me­tar kva­drat­ni ze­mlji­šta”. Ni­šta ma­nje za­pre­pa­šću­ju­ća, ka­ko na­vo­de, ni­je ni kon­sta­ta­ci­ja da je „ka­rak­te­ri­sti­ka pri­mor­skih pla­ni­na po­ja­va kom­bi­no­va­nih pe­ćin­sko-jam­skih si­ste­ma ko­ji kroz svo­ju po­ro­znu utro­bu pro­pu­šta­ju vo­du do iz­da­na na oba­li, ili vru­lja is­pod ni­voa mo­ra”.
– Ima­ju­ći u vi­du sa­mo dvi­je na­ve­de­ne kon­sta­ta­ci­je auto­ra do­ku­men­ta­ci­je po­sta­vlja se pi­ta­nje: da li je na­ve­de­ni pro­stor, iz­u­zi­ma­ju­ći nje­go­vu ne­pri­hva­tlji­vost sa sta­no­vi­šta sa­kral­no­sti i bo­go­slu­žbe­ne na­mje­ne iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se pri­mje­ren za ču­va­nje jed­ne sve­ti­nje ko­ja je pro­gla­še­na za po­kret­no kul­tur­no do­bro? Evi­dent­no je da se pi­ta­nju pod­zem­nih vo­da uop­šte ne po­sve­ću­je du­žna pa­žnja osim u na­vo­du da je „po­treb­no obez­bi­je­di­ti osi­gu­ra­nje od pod­zem­nih vo­da”. Ka­ko i na ko­ji na­čin će se to obez­bi­je­di­ti još uvi­jek je ne­po­zna­ni­ca! Ovaj seg­ment tre­ba po­seb­no raz­mo­tri­ti u od­no­su na ve­li­ku po­pla­vu Ce­ti­nja u fe­bru­a­ru 1986. ka­da je upra­vo iz Ce­tinj­ske pe­ći­ne u ko­ju se na­mje­ra­va smje­sti­ti iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se da­ni­ma ku­lja­la vo­da ko­ja je iza­zva­la po­pla­vu Ce­ti­nja. Pi­ta­nju kreč­njač­kih sti­je­na i ogrom­nog sli­va pod­zem­nih vo­da od vr­ha Lov­će­na pre­ko Ce­ti­nja do Ska­dar­skog je­ze­ra uop­šte ni­je po­sve­će­na pa­žnja u do­ku­men­ta­ci­ji, a to je mo­ra­lo bi­ti uči­nje­no – na­vo­de u Mi­tro­po­li­ji.


Je­dan pro­je­kat vi­še ime­na

Pe­ro­vić i Džo­mić ka­žu da se u do­ku­men­ta­ci­ji isti pro­je­kat na vi­še mje­sta po­mi­nje pod raz­li­či­tim.
– U opi­su lo­ka­ci­je na­vo­di se da je Se­kre­ta­ri­jat za odr­ži­vi raz­voj i in­fra­struk­tu­ru Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje iz­dao ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve za iz­grad­nju objek­ta kul­tu­re, ka­pe­la Fi­ler­mo­sa. Me­đu­tim, ne na­vo­di se da li je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re – Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra iz­da­la kon­zer­va­tor­ske uslo­ve u ovom slu­ča­ju? Po sve­mu su­de­ći, a za­klju­ču­je­mo na osno­vu do­ku­men­ta­ci­je ko­ja nam je do­sta­vlje­na, kon­zer­va­tor­ski uslo­vi za ovaj pro­je­kat ne po­sto­je, što pred­sta­vlja skan­dal svo­je vr­ste. U na­po­me­ni opi­sa lo­ka­ci­je na­ve­de­no je da su u di­je­lu pri­lo­ga do­sta­vlje­ni ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ki uslo­vi, ali ni­je na­ve­de­no da su do­sta­vlje­ni i kon­zer­va­tor­ski uslo­vi Mi­ni­star­stva kul­tu­re – Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra – na­vo­de u Mi­tro­po­li­ji.


Ne­ma­ju prav­ni osnov za pro­je­kat

U Mi­tro­po­li­ji is­ti­ču da u do­ku­men­ta­ci­ji ni­je na­ve­den prav­ni osnov za pro­je­kat či­ji je „obje­kat „Iz­mje­šta­nje iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se” u za­hva­tu DUP-a „Isto­rij­sko je­zgro Ce­ti­nja”, i či­ji je no­si­lac Di­rek­ci­ja za in­ve­sti­ci­je i raz­voj Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje”. Iz­o­sta­nak prav­nog osno­va za iz­ra­du do­ku­men­ta­ci­je u Mi­tro­po­li­ji sma­tra­ju ve­li­kim pro­pu­stom, jer se tim do­vo­di u pi­ta­nje prav­ni osnov za či­tav pro­je­kat.
– Na­ziv objek­ta pro­jek­ta „Iz­mje­šta­nje iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se” pro­ti­vi se lo­gi­ci i zdra­vom ra­zu­mu. Ka­ko iz­mje­šta­nje jed­ne hri­šćan­ske sve­ti­nje kao što je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se mo­že bi­ti obje­kat? – pi­ta­ju se u Mi­tro­po­li­ji.