PLjE­VLjA – Ne­ka­da­šnje Voj­nič­ko gro­blje u plje­valj­skom na­se­lju Gu­ke, ko­je je osno­va­no u vri­je­me Austro-ugar­ske oku­pa­ci­je u po­sled­njim de­ce­ni­ja­ma de­vet­na­e­stog vi­je­ka, po­sta­lo je pro­stor za od­la­ga­nje ot­pa­da i ogre­va, a u nje­go­vom ju­žnom di­je­lu mo­gu se vi­dje­ti i osta­ci dži­bre, što na­vo­di na sum­nju da se u tom dje­lu gro­blja u vri­je­me se­zo­ne pe­če ra­ki­ja. Gro­blje ni­je ogra­đe­no i pre­pu­šte­no je zu­bu vre­me­na. Plje­vlja­ci ga na­zi­va­ju i Švap­sko gro­blje jer su na nje­mu sa­hra­nji­va­ni austro­u­gar­ski voj­ni­ci, ali, upu­će­ni­ji ka­žu da su tu to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta sa­hra­nji­va­ni i voj­ni­ci Cr­no­gor­ske voj­ske ko­ji su se li­je­či­li u rat­noj bol­ni­ci i pre­mi­nu­li od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja na boj­nom po­lju. To po­tvr­đu­ju i spo­men-obi­ljež­ja na ko­ji­ma se još uvi­jek mo­že pro­či­ta­ti da je sa­hra­nje­ni voj­nik ra­njen na Gla­sin­cu, pre­ma Sa­ra­je­vu, ali da je od za­do­bi­je­nih ra­na pre­mi­nuo u Plje­vlji­ma. Na gro­blju se mo­gu pro­na­ći i nat­pi­si is­pi­sa­ni na ma­đar­skom je­zi­ku, ko­ji svje­do­če o sa­hra­nji­va­nju i voj­ni­ka Austro­u­gar­ske ca­re­vi­ne.
Plje­vlja­ci tvr­de da su po­je­di­ni nat­pi­si na ma­đar­skom je­zi­ku ve­za­ni za pre­mi­nu­le za­ro­blje­ne ma­đar­ske voj­ni­ke, ko­ji su se sa Dri­ne, gdje se na­la­zio front u Pr­vom svjet­skom ra­tu, do­pre­ma­li u voj­nu bol­ni­cu, na­kon što bi bi­li za­ro­blje­ni kao ra­nje­ni­ci. Sta­ro­sje­di­o­ci ne­ka­da­šnjeg se­la, a sa­da­šnjeg grad­skog na­se­lja Gu­ke, od­mah do Voj­nič­kog gro­blja osno­va­li su svo­je gro­blje na ko­jem se i da­nas sa­hra­nju­ju nji­ho­vi srod­ni­ci. Oni tvr­de da ako se ra­di o tu­đin­skom voj­nom gro­blju, da ni­ko ne bi uz to gro­blje sa­hra­nji­vao svo­je srod­ni­ke i da se to mo­glo de­si­ti sa­mo ako je to gro­blje sop­stve­ne voj­ske.
Ne­za­vi­sno od to­ga či­je je gro­blje u pi­ta­nju, sta­nov­ni­ci na­se­lja Gu­ke ka­žu da je vri­je­me da se ono za­šti­ti od uni­šta­va­nja i da se ogra­da pro­ši­ri i na dio voj­nič­kog gro­blja, ka­ko se na hum­ka­ma pre­mi­nu­lih rat­ni­ka ne bi od­la­gao ogrev, sme­će ili pe­kla ra­ki­ja. Sta­nov­nik Gu­ka Mi­ljan San­dić, kao je­dan od ini­ci­ja­to­ra da se gro­blje ure­di, na­vo­di da se tu ne ra­di o ve­li­kim sred­stvi­ma, sa­mo da je po­treb­no po­ka­za­ti do­bru vo­lju.
– Ni­je bit­no či­je je gro­blje, ali mi­slim da ni­je ci­vi­li­za­cij­ski po­stu­pa­ti ta­ko pre­ma ne­kom gro­blju ko­je se sa­da na­la­zi u grad­skoj zo­ni Plje­va­lja – ka­že San­dić.
Di­rek­tor lo­kal­nog pred­u­ze­ća „Ko­mu­nal­ne uslu­ge” Na­ta­ša Mar­ko­vić ka­že da pred­u­ze­će na či­jem je če­lu ni­je u oba­ve­zi da odr­ža­va ovo gro­blje, te da se u opi­su po­sla pred­u­ze­ća na­la­zi sa­mo od­red­ba da se sta­ra o odr­ža­va­nju grad­skog gro­blja Rav­ni.
– U opi­su na­šeg po­sla je da se sta­ra­mo o grad­skom gro­blju Rav­ni, kao i da po na­lo­gu re­sor­nog se­kre­te­ri­ja­ta u lo­kal­noj upra­vi odr­ža­va­mo još dva sta­ra gro­blja u gra­du. Ra­di se o sta­rom pra­vo­slav­nom gro­blju na Va­ro­ši i sta­rom mu­sli­man­skom gro­blju u ne­po­sred­noj bli­zi­ni plje­valj­ske bol­ni­ce. Mi ova gro­blja ko­si­mo i ure­đu­je­mo, ali za dru­ga gro­blja ta­kve za­htje­ve ne do­bi­ja­mo – ka­že Mar­ko­vi­će­va.
B. Je.


Ne­ko skra­tio ogra­du

– Pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja Op­šti­na je odo­bri­la sred­stva da se po­sta­vi ogra­da oko cje­lo­kup­nog gro­blja, bez ob­zi­ra na to da li se ra­di o gro­blju mje­šta­na ili o Voj­nič­kom gro­blju. Me­đu­tim, i ta­da je ura­đe­na sa­mo ogra­da oko gro­blja mje­šta­na, dok je osta­tak gro­blja ostao ne­za­šti­ćen. Mi­lo­rad Mi­šo Ze­če­vić, sta­nov­nik na­se­lja Gu­ke is­ti­če da je Op­šti­na ka­da je pred­sjed­nik op­štin­skog vi­je­ća bio ak­tu­el­ni pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Ta­rik Ga­džo­vić, da­la no­vac za iz­grad­nju ogra­de, te da mu ni­je ja­sno zbog če­ga ta­da gro­blje u pot­pu­no­sti ni­je ogra­đe­no.
– Oči­gled­no je ta­da ne­ko htio da to ta­ko bu­de, pa je ovo gro­blje, bez ob­zi­ra či­je je, osta­lo bez za­šti­te – ka­že Ze­če­vić.