U 16 op­šti­na u Cr­noj Go­ri u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne za­bi­lje­že­na je bi­je­la ku­ga, od­no­sno re­gi­stro­van je ve­ći broj umr­lih ne­go ro­đe­nih, po­ka­zu­ju po­da­ci Za­vo­da za sta­ti­sti­ku (Mon­stat). U naj­no­vi­jem mje­seč­nom sta­ti­stič­kom pre­gle­du na­vo­di se da je naj­go­ra si­tu­a­ci­ja u Plje­vlji­ma gdje je broj umr­lih u po­re­đe­nju sa bro­jem ro­đe­nih ve­ći za 131. Lo­ša si­tu­a­ci­ja je i u Nik­ši­ću, gdje je 77 gra­đa­na vi­še umr­lo ne­go što se be­ba ro­di­lo. Ne­ga­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj je i u Be­ra­na­ma, Ko­la­ši­nu, Plu­ži­na­ma, Ža­blja­ku, Moj­kov­cu, Her­ceg No­vom, Ce­ti­nju, Ul­ci­nju, An­dri­je­vi­ci, Gu­si­nju, Šav­ni­ku, Bi­je­lom Po­lju, Pet­nji­ci i Da­ni­lov­gra­du.
Plav i Ro­ža­je su je­di­ni gra­do­vi na sje­ve­ru u ko­ji­ma je pri­rod­ni pri­ra­štaj po­zi­ti­van i broj ro­đe­nih je za če­ti­ri, od­no­sno 87 ve­ći od umr­lih. Bi­je­le ku­ge ne­ma u Pod­go­ri­ci, gdje je raz­li­ka iz­me­đu umr­lih i ro­đe­nih 291 u ko­rist no­vo­ro­đe­nih, dok je u Bu­dvi taj broj 88, u Tiv­tu 54, u Ba­ru 33 i u Ko­to­ru 26.
U iz­vje­šta­ju Mon­sta­ta na­ved­no je da je ne­ga­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj to­kom pro­šle go­di­ne za­bi­lje­žen u dva na­vra­ta.
Naj­go­ra si­tu­a­ci­ja po pi­ta­nju pri­rod­nog pri­ra­šta­ja je na sje­ve­ru, oda­kle se bi­lje­že i naj­ve­će mi­gra­ci­je. Sje­ver Cr­ne Go­re go­di­šnje na­pu­sti do 5.000 gra­đa­na.
Po­sled­nji iz­vje­štaj Uje­di­nje­nih na­ci­ja po­ka­zu­je da će Cr­na Go­ra do 2100. go­di­ne iz­gu­bi­ti tre­ći­nu sta­nov­ni­štva. U Cr­noj Go­ri da­nas ži­vi oko 632 hi­lja­de lju­di, a po pr­og­no­za­ma struč­nja­ka, 2100. go­di­ne u na­šoj dr­ža­vi će bi­ti oko 436 hi­lja­da.
Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da u Cr­noj Go­ri ži­vi 13 od­sto po­pu­la­ci­je ko­ja je sta­ri­ja od 65 go­di­ne, a pro­cje­ne Mon­sta­ta su da će do 2050. go­di­ne če­tvr­ti­na gra­đa­na bi­ti te sta­ro­sni do­bi.
Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da je pri­je 20 go­di­na, tač­ni­je 1981. go­di­ne, u Cr­noj Go­ri bi­lo sve­ga 8,2 pro­cen­ta sta­no­vi­ni­štvo sa 65 i vi­še go­di­na.
Struč­nja­ci iz obla­sti de­mo­gra­fi­je u vi­še na­vra­ta su uka­zi­va­li da je Cr­na Go­ra iz­lo­že­na ne­ga­tiv­nim de­mo­graf­skim tren­do­vi­ma, po­seb­no po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na, i da je to vr­lo kom­plek­san pro­blem. Na to uti­ču mno­gi fak­to­ri – de­mo­graf­ski, ge­o­graf­ski, a po­seb­no so­cio-eko­nom­ski.M.S.

Dje­ča­ka vi­še ne­go dje­voj­či­ca

Od po­čet­ka go­di­ne do kra­ja ju­na u Cr­noj Go­ri ro­đe­no je 3.533 dje­ce, od če­ga dje­ča­ci či­ne 1.850. Sa dru­ge stra­ne, broj dje­voj­či­ca je ma­nji za 167, a ro­đe­no je njih 1.683. Naj­vi­še po­ro­đa­ja bi­lo je u Pod­go­ri­ci i to 1.207, pri če­mu su ro­đe­na 642 dje­ča­ka i 565 dje­voj­či­ca.
U istom pe­ri­o­du umr­lo je ukup­no 3.408 gra­đa­na, i to 1.799 mu­ška­ra­ca i 1.609 že­na.

Pu­klo 319
bra­ko­va

U pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne u na­šoj dr­ža­vi sklo­plje­no je 1.359 bra­ko­va, a raz­ve­de­no 319. Zba­ri­nja­va­ju­ća či­nje­ni­ca je da u Plu­ži­na­ma ma­ti­ča­ri ni­je­su ima­li po­sla u pr­vih šest mje­se­ci, jer u tom gra­du ni­je sklo­pljen ni­je­dan brak. Ta­ko­đe, u tom gra­du ni­je bi­lo ni raz­vo­da.
Ni­je­dan raz­vod ni­je za­bi­lje­žen ni u An­dri­je­vi­ci, Bu­dvi, Gu­si­nju, Ko­to­ru, Moj­kov­cu, Pet­nji­ci, Šav­ni­ku i Tiv­tu.