U tran­zi­ci­o­nom pe­ri­o­du na pod­ruč­ju bar­ske op­šti­ne bez po­sla je osta­lo iz­me­đu pet i se­dam hi­lja­da za­po­sle­nih. Rad­ni­ci su kao ko­la­te­ral­na šte­ta pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je osta­ja­li bez pla­ta, us­kra­će­no im je pra­vo na pen­zi­je i ot­prem­ni­ne zbog ne­po­ve­za­nog rad­nog sta­ža, jer se ni­su upla­ći­va­li po­re­zi i do­pri­no­si na lič­ne do­hot­ke. Ve­li­ka pred­u­ze­ća i kom­pa­ni­je, od ko­jih su ne­ke bi­le vr­lo vi­so­ko ko­ti­ra­ne na pri­vred­noj ma­pi u sta­roj Ju­go­sla­vi­ji, po­sta­le su pri­mjer pro­pa­lih pri­va­ti­za­ci­ja. Pro­sto­ri na ko­ji­ma su se ne­ka­da na­la­zi­la ta pred­u­ze­ća da­nas su za­ra­sli u ko­rov.
Pre­ma ri­je­či­ma struč­nog sa­rad­ni­ka Sa­ve­za sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re Sen­ke Ras­to­der, tran­sfor­ma­ci­ja pri­vre­de, ko­ja je po­če­la po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ima­la je za cilj pri­va­ti­za­ci­ju fir­mi ko­je su bi­le u dru­štve­nom vla­sni­štvu i pro­na­la­zak po­zna­tog vla­sni­ka ko­ji je tre­ba­lo da obez­bi­je­di po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti, rast za­po­sle­no­sti, a sa­mim tim i po­ve­ća­nje stan­dar­da sta­nov­ni­štva.
– Ne­ko­li­ko hi­lja­da rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla, a nji­ho­ve po­ro­di­ce bez ko­re hlje­ba, ali ko još iz vla­sti da­nas o to­me bri­ne. Fir­me su usit­nja­va­ne, a no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni su sa­mo vo­di­li ra­ču­na ka­ko se oslo­bo­di­ti rad­ni­ka. O nji­ma se ni­je raz­mi­šlja­lo, sa­mo da ih osta­ne što ma­nji broj – ka­za­la je Ras­to­der.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, u Ba­ru su pro­ce­som tran­sfor­ma­ci­je i pri­va­ti­za­ci­je uga­še­ne i ne­sta­le fir­me „Bar bi­lje”, po­gon „Ko­šu­te”, „Ru­mi­ja­trans”, „Bar tran­zit”, „Iz­bor”, „Pre­ko­o­ke­an­ska plo­vid­ba”, „ZIB”, AD „Put”, AD „Pri­mor­ka”, AD „Agro­ek­sport”, AD „Cen­tro­ja­dran”, Štam­pa­ri­ja „Bran­ko Đo­no­vić”, AD „Ja­dran”, AD „Že­lje­zni­ca” CG, sta­ni­ca Bar – De­po i ugo­sti­telj­ski dio sta­ni­ce, za­tim „Ja­dro­in­spekt Ri­je­ka – po­slov­ni­ca Bar, „Teh­no­pro­met”, ”Auto mo­to”, AD „Mer­kur Cen­tro­ja­dran”.
– Kra­jem osam­de­se­tih i po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na u Ba­ru je ra­di­lo od 10 do 12 hi­lja­da rad­ni­ka, dok se sa­da taj broj kre­će oko pet hi­lja­da, i to sa se­zon­skom rad­nom sna­gom – is­ta­kla je Ras­to­der.
Na­gla­si­la je da je tran­sfor­ma­ci­ja pri­vre­de, ko­ja je po­če­la 1992. go­di­ne, i od­vi­ja­la se u vi­še fa­za, a po­seb­no pri­va­ti­za­ci­ja ko­ja je uglav­nom okon­ča­na sre­di­nom pr­ve de­ce­ni­je 21. vi­je­ka, ima­la te­ške po­sle­di­ce i za bar­sku pri­vre­du, i ozna­či­la je ne­sta­nak i pro­past broj­nih ve­li­kih pri­vred­nih su­bje­ka­ta kao što su „Pri­mor­ka”, „Cen­tro­ja­dran”, „Bar tran­zit”, „ZIB Bar”...
Osim ve­li­kog dru­štve­nog bo­gat­stva ko­je je ne­sta­lo i pre­ko 60 od­sto rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla.
– „Bar bi­lje” se ba­vi­lo ot­ku­pom i pre­ra­dom lje­ko­vi­tog bi­lja, po­seb­no pe­li­na. Ova fir­ma ima­la je go­di­šnji iz­voz od dva mi­li­o­na eura. U njoj je bi­lo za­po­sle­no oko 140 rad­ni­ka. U po­go­nu „Ko­šu­te” ra­di­lo je oko 120 rad­ni­ca. „Ru­mi­ja­trans” je ima­la ogrom­nu imo­vi­nu, a 1996. za­po­šlja­va­la je 134 rad­ni­ka. „Bar tran­zit” je 1998. go­di­ne imao oko 30 rad­ni­ka. „Pre­ko­o­ke­an­ska plo­vid­ba” je po­čet­kom de­ve­de­se­tih ima­la oko 800 za­po­sle­nih, a 1996. go­di­ne ovaj broj pa­da na 491 za­po­sle­nih u upra­vi i po­mo­ra­ca, i 19 bro­do­va ko­je je uglav­nom iz­gu­bi­la to­kom pe­ri­o­da sank­ci­ja. AD „Ma­ri­na” Bar ima­la je 23 rad­ni­ka, a AD „Bar­ska plo­vid­ba” oko 90, dok je Agen­ci­ja AD „Pre­ko­o­ke­an­ska plo­vid­ba” ima­la če­ti­ri-pet rad­ni­ka. Pred­u­ze­će „ZIB” je 2005. ima­lo 314 rad­ni­ka. Ve­ćin­ski vla­snik je bio biv­ši gra­do­na­čel­nik Žar­ko Pa­vi­će­vić. Uve­den je ste­čaj 2013. go­di­ne, i rad­ni­ci su po­sla­ti na bi­ro ra­da, sa pet go­di­na ne­u­pla­će­nih po­re­za i do­pri­no­sa, i 12 ne­is­pla­će­nih za­ra­da. U me­đu­vre­me­nu je upla­će­na jed­na go­di­na rad­nog sta­ža, a du­gu­ju se još dvi­je go­di­ne. Rad­ni­ci zbog to­ga ima­ju pu­no pro­ble­ma jer ne mo­gu da ostva­re pra­vo na pen­zi­ju. Bi­lo je do­go­vo­re­no da se do­pri­no­si re­gu­li­šu u ju­nu, a ne­dav­no je to pro­lon­gi­ra­no za sep­tem­bar – pre­ci­zi­ra­la je Ras­to­der.
Ka­ko je na­ve­la, pred­u­ze­će „Put” je ima­lo 113 rad­ni­ka, „Pri­mor­ka” Bar je 1994. go­di­ne ima­la pre­ko 1.300 rad­ni­ka, a od 2015. ne ra­di ni­je­dan po­gon, i svi rad­ni­ci su na bi­rou ra­da. Po­go­ni su de­va­sti­ra­ni, a dug „Pri­mor­ke” je 2015. go­di­ne iz­no­sio 22 mi­li­o­na eura, dok je pro­ci­je­nje­na na pre­ko šest mi­li­o­na eura. U AD „Agro­ek­sport” bi­lo je za­po­sle­no 23 rad­ni­ka.
Ona pod­sje­ća da je AD „Cen­tro­ja­dran” pri­je pri­va­ti­za­ci­je imao 136 rad­ni­ka, a na­kon nje, 2004. go­di­ne, taj broj je bio 71, dok je 2005. go­di­ne imao 65 rad­ni­ka.
– Štam­pa­ri­ja „Bran­ko Đo­no­vić” je ima­la 15 rad­ni­ka. AD „Ja­dran” je 2005. go­di­ne imao 33 rad­ni­ka, a u AD „Že­lje­zni­ca” CG su 2005. go­di­ne ra­di­la 523 rad­ni­ka (sta­ni­ca Bar i De­po). Sa­da na sta­ni­ci Bar ra­di de­set pu­ta ma­nje rad­ni­ka. „Ja­dro­in­spekt” je 1996. go­di­ne imao 14 rad­ni­ka. „Auto mo­to” je 1996. go­di­ne za­po­šlja­vao 21 rad­ni­ka, a 1998. go­di­ne 14. AD „Mer­kur - Cen­tro­ja­dran” TP Bar imao je 182 rad­ni­ka – ka­za­la je ona.
D.S.


Iz­bor sa 400 na 20 za­po­sle­nih

„Iz­bor” je sre­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka imao bli­zu 400 rad­ni­ka i pre­ko 20 hi­lja­da kva­dra­ta po­slov­nih pro­sto­ra.
– Broj rad­ni­ka 2002. go­di­ne, pri­je pri­va­ti­za­ci­je, pao je na 180, a na­kon pri­va­ti­za­ci­je, tj. 2004. go­di­ne, ovaj broj se sma­njio na 96. Zna­či da za ne­pu­nu de­ce­ni­ju ovo pre­du­ze­će ima 300 rad­ni­ka ma­nje u od­no­su na 1996. go­di­nu, dok 2015. go­di­ne ima oko 20 za­po­sle­nih – ka­za­la je Ras­to­der.
U „Iz­bo­ru” je na sna­zi plan re­or­ga­ni­za­ci­je, ko­ji se ne po­štu­je i zbog če­ga je Po­re­ska upra­va na­ja­vi­la da će tra­ži­ti uvo­đe­nje ste­ča­ja u to pred­u­ze­će.