Cr­na Go­ra mo­že, ko­ri­ste­ći no­ve teh­no­lo­gi­je, zna­čaj­no da po­bo­šlja sta­tus mla­đih lju­di i kroz for­mi­ra­nje Cen­tra za iz­van­red­na do­stig­nu­ća, oci­je­nio je ame­rič­ki is­tra­ži­vač tr­ži­šta i psi­ho­fi­zi­čar Ha­u­ard Mo­sko­vic. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” ka­zao da je bu­duć­nost mla­dih u Cr­noj Go­ri u is­tra­ži­va­nju svi­je­ta oko se­be, stal­nom una­pre­đe­nju, ra­stu i raz­vo­ju, a ne gu­blje­nju vre­me­na na dru­štve­nim mre­ža­ma.
Mo­sko­vic, naj­po­zna­ti­ji je po de­talj­noj stu­di­ji ko­ju je na­pra­vio o na­či­ni­ma pro­da­je i ho­ri­zon­tal­noj seg­men­ta­ci­ji. Obez­bje­đi­va­njem ve­li­kog bro­ja op­ci­ja za po­tro­ša­če, Mo­sko­vic je bio pi­o­nir za­mi­sli o va­ri­ja­bil­no­sti iz­me­đu tr­ži­šta ko­ja se pri­mje­nju­je na pre­hram­be­nu in­du­stri­ju.
Ka­ko je ka­zao za „Dan”, ne bi mu sme­ta­lo da dio vre­me­na to­kom go­di­ne pro­vo­di u Cr­noj Go­ri, gdje že­li da po­kre­ne no­vi kon­kre­tan pro­je­kat, ba­zi­ran na prin­ci­pi­ma teh­no­lo­škog raz­vo­ja i eks­pe­ri­men­tal­ne psi­ho­lo­gi­je, ko­je je de­ce­ni­ja­ma raz­vi­jao.
– Ne že­lim ni­šta spe­ci­jal­no za­uz­vrat, bi­će­mo u pri­li­ci da svi za­ra­di­mo, a teh­no­lo­gi­ja ko­ju sam raz­vio omo­gu­ći­će da dje­ca u Cr­noj Go­ri jed­no­stav­no, bu­du pa­met­na. A ka­da bu­du pa­met­na, svi će htje­ti da ih ko­pi­ra­ju, i stva­ra­će bo­lji svi­jet. Ja sam u ži­vo­tu po­sti­gao pu­no to­ga, i že­lim da go­di­ne ko­je su mi pre­o­sta­le is­ko­ri­stim na naj­bo­lji na­čin, a je­dan je da se mak­si­mal­no is­ko­ri­ste svi re­sur­si div­ne ze­mlje, kao što je Cr­na Go­ra – is­ta­kao je Mo­sko­vic.
On je ka­zao da je kao na­uč­nik raz­vio no­ve di­sci­pli­ne, i da je shva­tio da ako ne­što že­liš da ura­diš on­da tre­ba da po­sta­vljaš pi­ta­nja i eks­pe­ri­men­ti­šeš.
– Da­kle, po­la­zna tač­ka je da se shva­ti da mi ne zna­mo ni­šta o to­me šta jed­nu oso­bu či­ni sreć­nom. Umje­sto da pi­ta­mo tu oso­bu „šta te či­ni sreć­nom”, a zna se da to ni­kad ne uspi­je­va, rje­še­nje je po­nu­di­ti vi­še ide­ja raz­li­či­tih vr­sta, pi­ta­ti šta ra­di­te da se za­ba­vi­te, šta ra­di­te dok ste kod ku­će, šta ra­di­te u slo­bod­ni vri­je­me, ide­te li u cr­kvu i ta­ko da­lje. Ali umje­sto da se to di­rekt­no pi­ta ja po­sta­vljam če­ti­ri pi­ta­nja i kroz od­go­vo­re do­bi­jam pri­ču ko­ja me za­ni­ma – po­ja­šnja­va Mo­sko­vic.
Ka­ko je re­kao, po­sto­je če­ti­ri pi­ta­nja, na sva­ko ima če­ti­ri po­nu­đe­na od­go­vo­ra, što zna­či da je u igri 16 od­go­vo­ra. Na osno­vu od­go­vo­ra, ka­ko is­ti­če, kom­pju­ter ja­sno ana­li­zi­ra pri­ču ko­ja se ve­že za oso­bu ko­ja od­go­va­ra.
– Na osno­vu re­ak­ci­ja oso­be ko­ja od­go­va­ra, i od­go­vo­ra na pi­ta­nja, do­bi­ja­te ja­san obra­zac šta vo­li, a šta ne. To mo­že­te da ra­di­te sa jed­nom oso­bom, a mo­že­te i sa sto­ti­na­ma dru­gih. Ta­ko do­bi­ja­te sred­stvo, in­stru­ment, da sa­zna­te što vi­še o svi­je­tu. Ne mo­ra­te da bu­de­te stal­no na Fej­sbu­ku, to je glu­po. Za­mi­sli­te gru­pu dje­ča­ka od 14 go­di­na ko­ji ko­ri­ste­ći ovu teh­no­lo­gi­ju po­sta­vlja­ju što je mo­gu­će vi­še pi­ta­nja, i ta­ko do­bi­ja­ju što je mo­gu­će vi­še in­for­ma­ci­ja o svi­je­tu oko se­be. Za­mi­sli­te, to ni­je ta­ko te­ško – oci­je­nio je Mo­sko­vic.
Ka­ko je pod­vu­kao, dje­ca su da­nas naj­če­šće na dru­štve­nim mre­ža­ma, ali ko­ri­ste­ći ove eks­pe­ri­men­tal­ne pri­stu­pe mo­gu da do­bi­ju što vi­še in­for­ma­ci­ja.
– Mo­že­mo do­ći u si­tu­a­ci­ju da ima­mo ve­li­ki broj dje­ce od 17 go­di­na u Cr­noj Go­ri ko­ji ima­ju pu­no vi­še sa­zna­nja o svi­je­tu ne­go nji­ho­vi vr­šnja­ci dru­gdje na pla­ne­ti. Ne­će to vi­še bi­ti Ki­na, gdje se go­vo­ri da su dje­ca naj­pa­met­ni­ja, bi­će to Cr­na Go­ra. Mi­slim da bi­smo za pet go­di­na, ko­ri­ste­ći eks­pe­ri­men­tal­ne teh­no­lo­gi­je ko­je nu­dim, mo­gli po­sti­ći ne­vje­ro­vat­ne efek­te – ka­zao je Mo­sko­vic.
On je ka­zao da je nje­gov kon­cept jed­no­sta­van – ko­ri­ste­ći eks­pe­ri­men­tal­ni pri­stup, bo­lje ra­zu­mi­je­mo ljud­ski um i ljud­ske na­vi­ke.
– Si­ste­mat­ske va­ri­ja­ci­je, kroz nu­đe­nje ra­znih ide­ja lju­di­ma i ana­li­zi­ra­nje nji­ho­vih od­go­vo­ra, omo­gu­ća­va­ju nam da sa­zna­mo šta lju­di že­le. Šta ka­že­te kli­jen­tu na kra­ju, šta mo­že­te da ka­že­te bi­lo ko­me ko tra­ži ne­ku uslu­gu. Da­nas je sve mo­gu­će, jer kad zna­te šta ne­ko že­li, on­da zna­te i šta je to što tre­ba da mu da­te – za­klju­čio je Mo­sko­vic.
M.VE­ŠO­VIĆ


Bi­o­gra­fi­ja

Ha­u­ard Mo­sko­vic je di­rek­tor kom­pa­ni­je I-Novation Inc, kao i pred­sjed­nik Mo­sko­vic Ja­cobs Inc, fir­me ko­ju je osno­vao 1981. go­di­ne. U Cr­noj Go­ri je, ka­ko ka­že, pr­vi put, i ne kri­je da je odu­še­vljen nje­nim lje­po­ta­ma. Mo­sko­vic je dok­to­ri­rao na uni­ver­zi­te­tu Har­vard 1969. go­di­ne, dok­to­ra­tom o eks­pe­ri­men­tal­noj psi­ho­lo­gi­ji. Pri­je to­ga, di­plo­mi­rao je na ko­le­džu u Nju­jor­ku, iz ma­te­ma­ti­ke i psi­ho­lo­gi­je. Na­pi­sao je 16 knji­ga, ob­ja­vio pre­ko 300 čla­na­ka i ra­dio u re­dak­ci­ja­ma glav­nih na­uč­nih ča­so­pi­sa ši­rom svi­je­ta. Mo­sko­vic je spe­ci­jal­no na­gra­đen za iz­u­zet­no is­tra­ži­va­nje u Na­tic la­bo­ra­to­ri­ji­ma u SAD, a do­bio je i dvi­je na­gra­de od Evrop­skog dru­štva is­tra­ži­va­ča ma­rek­etin­ga. Do­bio je i na­gra­du „Da­vid R. Pe­ri­am” od ASTM-a, u znak pri­zna­nja za iz­u­zet­ne do­pri­no­se na po­lju osnov­ne i pri­mi­je­nje­ne sen­zor­ne ana­li­ze.


Fej­sbuk ni­je bu­duć­nost

Ha­u­rad Mo­sko­vic ka­že da že­li da po­mog­ne Cr­noj Go­ri, i da dje­ca Cr­ne Go­re mo­gu da po­sta­nu sim­bol pro­gre­sa i raz­vo­ja.
– Oni mo­gu ima­ti bo­lju bu­duć­nost. Za od­ra­sle je mo­žda i ka­sno, pre­za­u­ze­ti su zu­re­njem u mo­bil­ne te­le­fo­ne i dru­štve­ne mre­že, ali dje­ca, ko­ja tre­ba da či­ta­ju, da raz­vi­jau ide­je, nji­ma tre­ba bu­duć­nost a bu­duć­nost ni­je Fej­sbuk. A ni­ma­lo ne bri­nem da dje­ca ne­će htje­ti to da ra­de. Čak je to i za­bav­no, za­što ne bi ra­di­li – ka­zao je Mo­sko­vic.