Ne­mo­ral­no je i eko­nom­ski ne­u­te­me­lje­no da gra­đa­ni sub­ve­ni­co­ni­šu pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, od­no­sno mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na (mHE). Ve­li­kom su­bjek­tu tre­ba obez­bi­je­di­ti si­gur­ne uslo­ve po­slo­va­nja, a da ih ma­li no­se na svo­jim le­đi­ma, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca.
– Sa jed­ne stra­ne, to uzi­ma­nje od gra­đa­na je ne­mo­ra­lan obra­zac po­na­ša­nja jer ne po­či­va na prin­ci­pu „ne­što za ne­što” već na prin­ci­pu „ne­što za ni­šta”. Ta pri­vlač­no upa­ko­va­na sub­ven­ci­ja je su­štin­ski pla­ća­nje pod pri­nu­dom. Ta­ko­đe, ti­me se ne stva­ra sna­žan pod­sti­caj da ti po­vla­šće­ni pro­iz­vo­đa­či pa­žlji­vo sa­gle­da­ju i mi­ni­mi­zi­ra­ju svo­je tro­ško­ve. Njih sub­ven­ci­o­ni­sa­nje od stra­ne gra­đa­na de­mo­ti­vi­še da una­pri­je­de pro­iz­vod­nu i di­na­mič­ku efi­ka­snost. Za­što bi pre­da­no sni­ža­va­li tro­ško­ve, ino­vi­ra­li svo­ju po­nu­du i ino­vi­ra­li in­du­strij­sku or­ga­ni­za­ci­ju ako ima­ju si­gur­ne pri­ho­de od pla­ća­nja gra­đa­na. Na kra­ju kra­je­va, ni da­nas ne fi­nan­si­ra­ju tu na­kna­du svi ko­ri­sni­ci ener­ge­na­ta, već sa­mo kup­ci elek­trič­ne ener­gi­je. Umje­sto što uvo­di no­vu kla­su fa­vo­ri­ta ko­je na svo­jim le­đi­ma no­se gra­đa­ni, dr­ža­va bi tre­ba­lo da obez­bi­je­di ono što da­nas ne­do­sta­je, a to je sna­žna i efi­ka­sna po­ve­za­nost elek­tro­e­ner­get­skog si­ste­ma Cr­ne Go­re sa elek­tro­e­ner­get­skim si­ste­mi­ma dr­ža­va re­gi­o­na i EU. Bez to­ga ne­ma sta­bil­nog snab­di­je­va­nja do­ma­ćih ku­pa­ca, ni­ti ima pri­stu­pa tr­ži­šti­ma na ko­ja bi se is­po­ru­či­vao vi­šak elek­trič­ne ener­gi­je – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
● Vla­da sva­ke go­di­ne po­ve­ća­va iz­nos na­kna­de ko­ju pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju. Ove go­di­ne je za se­dam mje­se­ci pro­iz­vod­nja ista kao i pro­šle go­di­ne, a na­kna­da je uve­ća­na sko­ro če­ti­ri pu­ta. Da li se mo­že re­ći da je Vla­da po­gri­je­ši­la što je uve­ća­la na­kna­du za ovu go­di­nu?
– Pri­je sve­ga spor­no je što je to pra­vo do­di­je­lje­no Vla­di, a ne ne­za­vi­snoj re­gu­la­tor­noj in­sti­tu­ci­ji. To je na­čin da se olak­ša fa­vo­ri­za­ci­ja ku­mo­va i bu­ra­ze­ra ko­ji su za­ro­bi­li ener­get­ski sek­tor Cr­ne Go­re. Pri to­me, Vla­da ni­je pre­u­ze­la ni­ka­kvu od­go­vor­nost za po­sti­za­nje re­zul­ta­ta. O to­me naj­bo­lje go­vo­ri či­nje­ni­ca da je upr­kos sub­ven­ci­o­ni­sa­nju gra­đa­na, nji­ho­va pro­iz­vod­nja za pr­vih se­dam mje­se­ci osta­la na ni­vou ko­ji je ostva­ren za isti pe­ri­od pret­hod­ne go­di­ne, a da je pri to­me na­kna­da 4 pu­ta uve­ća­na. To zna­či da Vla­da na­me­će gra­đa­ni­ma iz­dr­ža­va­nje po­vla­šće­nih pro­iz­vo­đa­ča elek­trič­ne ener­gi­je bez po­la­ga­nja ra­ču­na gra­đa­ni­ma za ostva­re­ni re­zul­tat. Ona pro­pi­su­je na­met, za­vla­či ru­ku u džep gra­đa­na, a sve­jed­no joj ka­kvo je kre­ta­nje pro­iz­vod­nje i ka­kav je bi­lans re­zul­ta­ta. Pre­ma to­me, iako na­me­će gra­đa­ni­ma da ih sub­ven­ci­o­ni­šu, a ne­ma po­ma­ka u pro­iz­vod­nji, pro­iz­i­la­zi da tre­ba da sno­si od­go­vor­nost za ne­is­pu­nja­va­nje ci­lje­va iz Stra­te­gi­je raz­vo­ja ener­ge­ti­ke i za ne­is­pu­nje­nje pre­u­ze­tih oba­ve­za sa mi­ni­star­skih sa­sta­na­ka ener­get­ske za­jed­ni­ce.
Či­nje­ni­ca o stag­na­ci­ji pro­iz­vod­nje i uve­ća­nju na­kna­de za sko­ro če­ti­ri pu­ta, naj­bo­lji je do­kaz eko­nom­ske ne­e­fi­ka­sno­sti. Po­vla­šće­ni pro­iz­vo­đa­či se umr­tve sub­ven­ci­ja­ma i za­mru im pod­sti­ca­ji da se tru­de i ino­vi­ra­ju, a ako se ima u vi­du da su tu ma­hom re­žim­ski fa­vo­ri­ti bez zna­nja i pred­u­zet­nič­kog du­ha, ja­sno je da su oni za­sad spo­koj­ni jer ra­ču­na­ju da im opljač­ka­ni gra­đa­ni kon­stant­no sub­ven­ci­o­ni­šu bi­znis.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te fi­skal­nu stra­te­gi­ju Vla­de i po­ve­ća­nje PDV-a i ak­ci­za za­rad no­vog za­du­ži­va­nja?
– Fi­skal­na stra­te­gi­ja Vla­de je pro­gram za ma­sov­nu eko­nom­sku eks­plo­a­ta­ci­ju gra­đa­na. Ona ne pred­vi­đa re­for­me. Re­for­me ni­je­su ste­za­nje ka­i­ša si­ro­ti­nji, već su re­for­me za­vo­đe­nje re­da i uvo­đe­nje od­go­vor­no­sti, tran­spa­rent­no­sti i pra­vič­no­sti. U njoj ne­ma ni ri­je­či o re­for­mi­sa­nju dr­žav­nih pred­u­ze­ća i upra­vlja­nja dr­žav­nom imo­vi­nom, gdje ima ne sa­mo pro­pu­šte­nih pri­li­ka već i enorm­nih di­rekt­nih šte­ta. U njoj ne­ma ni ri­je­či o do­no­še­nju za­ko­no­dav­stva o spre­ča­va­nju iz­bje­ga­va­nja po­re­za. Oči­gled­no je da Vla­da že­li da na­sta­vi sva­lji­va­nje te­re­ta jav­nih fi­nan­si­ja na gra­đa­ne. Na­sta­vlja se osla­nja­nje na ak­ci­ze kao na­za­dan na­met. Ak­ci­ze za­ne­ma­ru­ju so­cio-eko­nom­ske pri­li­ke do­ma­ćin­sta­va na ko­je će se pre­va­li­ti kraj­nji te­ret pla­ća­nja u vi­du vi­še ci­je­ne ak­ci­znog do­bra. Osla­nja­nje na ak­ci­ze i PDV zna­či da Vla­da ne ma­ri ko će, od če­ga i sa ko­jim po­sle­di­ca­ma pla­ća­ti da­žbi­ne ra­di po­kri­va­nja bu­džet­skih ru­pa i jav­nog du­ga ko­ji je do­sti­gao 67 od­sto BDP-a.
● Ka­kav je po­slov­ni am­bi­jent u Cr­noj Go­ri, s ob­zi­rom na to da Vla­da sva­ke go­di­ne uve­de ne­ki no­vi na­met ili po­ve­ća sto­pe po­re­za?
– U zdra­vom po­slov­nom am­bi­jen­tu pred­u­zet­ni­ci zna­ju na če­mu su. Za­to im dje­lo­va­nje dr­ža­ve i nji­ho­vih po­slov­nih part­ne­ra mo­ra bi­ti pred­vi­dlji­vo. To­ga ne­ma bez prav­no ogra­ni­če­ne vla­sti i za­šti­te svo­ji­ne i ugo­vo­ra. Ne­ma pod­sti­caj­ne kli­me ako se če­sto mi­je­nja­ju pra­vi­la igre. To po­seb­no va­ži kad je u pi­ta­nju uvo­đe­nje na­me­ta ko­ji po­di­žu tro­ško­ve po­slo­va­nja. Dr­ža­va ko­ja ne­do­sled­no re­gu­li­še eko­nom­ske to­ko­ve ne mo­že bi­ti ga­rant sti­mu­la­tiv­nog po­slov­nog am­bi­jen­ta. Udar na pri­vred­ni­ke su i iz­mje­ne Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma. Po­di­za­nje pra­go­va za ten­de­re na 15.000 eura za ro­bu i 30.000 eura za ra­do­ve, otva­ra pro­stor dr­žav­nim or­ga­ni­ma da bez ten­de­ra pro­iz­volj­no do­dje­lju­ju uno­sne po­slo­ve fa­vo­ri­ti­ma i ucje­nju­ju i pri­ti­ska­ju one ko­ji bi u slo­bod­nom nad­me­ta­nju do­šli do po­sla bez pro­ble­ma i bez do­slu­ha sa pred­stav­ni­ci­ma vla­sti.D.M.

Rast BDP-a ne do­vo­di do ra­sta stan­dar­da
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te iz­vje­šta­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje i to što ne­za­po­sle­nost kon­stant­no ra­ste?
– Iz iz­vje­šta­ja Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje pro­iz­i­la­zi da je ne­za­po­sle­nost dra­ma­tič­no vi­so­ka i kon­stant­no ra­ste. To zna­či da se ra­si­pa rad­na sna­ga i stva­ra­ju dra­ma­tič­ni eko­nom­ski i so­ci­jal­ni gu­bi­ci. Sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je du­plo vi­ša ne­go 2009. Biv­ši pre­mi­jer i šef re­ži­ma ko­ji je dao la­žno obe­ća­nje o 40 hi­lja­da no­vih rad­nih mje­sta, po­ten­ci­ra kao iz­raz na­vod­nog eko­nom­skog na­pret­ka ra­st BDP-a, a ko­ji se u vi­si­ni od 2,5 od­sto sla­vo­do­bit­no po­ten­ci­ra i u fi­skal­noj sta­te­gi­ji Vla­de. No, zna i sva­ki iole ozbi­ljan stu­dent eko­no­mi­je da rast BDP-a sam po se­bi ne do­vo­di do ra­sta dru­štve­nog bla­go­sta­nja. Rast BDP-a bez no­vih rad­nih mje­sta i sa ra­stom ne­za­po­sle­no­sti go­vo­ri o du­bo­koj pri­vred­noj kri­zi sa krup­nim struk­tur­nim pro­ble­mi­ma. Da­na­šnja ra­stu­ća ne­za­po­sle­nost stva­ra po­gub­ne efek­te na sju­tra­šnje jav­ne fi­nan­si­je, pri­vred­ni rast i ljud­ski ka­pi­tal. Rad­na sna­ga je vr­lo va­žan fak­tor pri­vred­nog ra­sta, a da­nas se rad­na sna­ga pre­ko 50.000 sa­mo re­gi­stro­va­nih lju­di ne ko­ri­sti i obez­vre­đu­je. Ta­ko­đe, to što ra­ste ne­za­po­sle­nost zna­či da će bi­ti sve ma­nje ob­ve­zni­ka po­re­za na do­ho­dak i sve vi­še kan­di­da­ta za so­ci­jal­nu po­moć, a to je ve­li­ki ri­zik za jav­ne fi­nan­si­je. Do­dao bih da po­seb­no bri­ne to što ve­li­ki broj ne­za­po­sle­nih pre­du­go če­ka po­sao, što uma­nju­je nji­ho­ve rad­ne spo­sob­no­sti i vje­šti­ne i či­ni nji­ho­vu si­tu­a­ci­ju go­to­vo bez­na­de­žnom ako se br­zo ne de­si za­o­kret.