-PI­ŠE: No­vo Vu­jo­še­vić

Za Ta­ma­ru sam znao i pri­je svog do­la­ska, ove po­sje­te. Bez­broj pu­ta sam je po­sma­trao sa So­ko­lo­ve sti­je­ne. To su či­ni­li i mno­gi Ku­či i ra­do­zna­li put­ni­ci i na­mjer­ni­ci. Naj­če­šća me­ta po­sma­tra­nja bi­la je ogrom­na pa­ro­la is­pi­sa­na iz­vi­še sa­me Ta­ma­re: „Na nje­noj li­je­voj oba­li, `Živio En­ver Hodža`“. Nat­pis (pa­ro­la) je du­go sta­ja­la – sve dok je tra­ja­la vla­da­vi­na En­ve­ra Ho­dže. Iz da­lji­ne, sa So­ko­lo­ve sti­je­ne, Ta­ma­ra je iz­gle­da­la ljup­ko i pri­jem­či­vo. U to­ku lje­ta je iz­gle­da­la kao oazi­ca pu­na ze­le­ni­la. Čak su po­sma­tra­či mi­sli­li da se u Ta­ma­ri na­la­ze po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­re (ku­ku­ruz, kr­to­la, pa­pri­ka, pa­ra­dajz) i da da­ju po­za­ma­šne pri­no­se. Mo­ram od­mah re­ći da je to bi­la var­ka. Ep­ski pje­snik bi re­kao:
„Ne­ću ka­sti za var­lji­ve oči
Ko­je su me na zlo (gre­šku) na­vo­di­le
Gle­da­ju­ći s vi­so­ke pla­ni­ne
Gle­da­ju­ći do­lje na dru­mo­ve (Ta­ma­ru)
Kad sam kon­sta­to­vao da je Ta­ma­ra, zbog svo­je kli­me, po­god­na za pro­iz­vod­nju po­vr­ća, po­vr­tar­skih kul­tu­ra, sa­rad­nik na pro­jek­tu Lja­zmend Pe­paj je pri­mi­je­tio: „Kli­ma sva­ka­ko od­go­va­ra, mo­že se i na­vod­nja­va­ti, ali je pro­blem u ne­do­stat­ku ob­ra­di­ve ze­mlje. Ta­ma­ra je sti­je­šnje­na i sa jed­ne i sa dru­ge stra­ne ogrom­nim sti­je­na­ma. Mo­že se na po­sje­du pro­iz­vo­di­ti sa­mo dje­li­mič­no za kuć­ne po­tre­be. Za ozbilj­ni­ju ra­tar­sku pro­iz­vod­nju ov­dje ne­do­sta­je osnov­ni re­surs ko­ji se na­zi­va plod­na ze­mlja.
Ta­ma­ra je mo­je pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje. Od­mah je naš po­gled „za­ro­bio“ mo­der­ni ur­ba­ni­stič­ki iz­gled ci­je­log na­se­lja. Tu je grad­ski trg sa spo­me­ni­kom...
Tu je ad­mi­ni­stra­tiv­na zgra­da op­šti­ne Ta­ma­ra. Tu je ka­fa­na. Sa­svim je funk­ci­o­nal­no ure­đe­na li­je­va oba­la Ci­jev­ne. I ne sa­mo funk­ci­o­nal­no, već i estet­ski. U cen­tru Ta­ma­re se na­la­zi ugo­sti­telj­ski obje­kat „Tri­je­ši“. U ovom objek­tu tu­ri­ste mo­gu ugod­no ob­skr­bi­ti, i u je­lu i u pi­ću. To je ura­di­la i na­ša eki­pa. Uz­gred­no re­če­no, baš u ovom objek­tu su nas sr­dač­no i go­sto­lju­bi­vo do­če­ka­li na­ši do­ma­ći­ni Adri­a­tik Če­kaj čel­nik op­šti­ne Ta­ma­re i Lja­zmend Pe­paj, nje­gov po­moć­nik. Tu smo oba­vi­li i is­tra­ži­vač­ke raz­go­vo­re ko­ji su nam po­slu­ži­li za pri­ku­plja­nje či­nje­ni­ca u iz­vi­đa­nju (re­kog­no­su­i­ra­nju) te­re­na, od­no­sno pred­me­ta is­tra­ži­va­nja.
Ta­ma­ra je ad­mi­ni­stra­tiv­ni i kul­tur­no-pro­svjet­ni cen­tar Kli­men­ta (Ke­le­men­di). U njoj gra­vi­ti­ra­ju sle­de­ća na­se­lja (se­la): Bro­ja, Gra­bom, Vu­klji (Vu­ke­lji), Vr­mo­ša, Ka­za­nje, Lje­pu­ši, Nik­ši, sel­ca (Bri­jeg, Vra­ta, Gro­pa od Sel­ce, Do­bri­nja, Đo­no­vi­ći, Ja­se­no­va, Osoj­na, Ostrič). U Ta­ma­ri su smje­šte­ne sve zgra­de (in­sti­tu­ci­je) ko­je oba­vlja­ju cen­tral­ne funk­ci­je svih okol­nih se­la. Me­đu nji­ma do­mi­ni­ra već po­me­nu­ta ad­min­stra­tiv­na zgra­da, kao i gim­na­zi­ja. Tu se na­la­zi i no­vo­sa­gra­đe­na cr­kva. Za na­se­lje ove ve­li­či­ne, mo­že se sma­tra­ti ve­li­kom. Sa­gra­đe­na je... Sve je vi­še vjer­ni­ka ko­ji se u njoj mo­le Bo­gu, što je pra­vo iz­ne­na­đe­nje ako se ima u vi­du ka­kav je po­grom na­pra­vio En­ver Ho­dža na vjer­ske objek­te i na vje­ru. Kao i ur­ba­ni­stič­ki osta­tak pro­šlo­sti, iz­vi­še sa­mog pu­ta ko­ji vo­di za Ska­dar, po­ka­za­la se ka­ra­u­la, a is­pred ka­ra­u­le bun­ker. I jed­no i dru­go su u ža­lo­snom sta­nju. Na­rod­ni pje­snik bi re­kao: „Duh se vi­je, a ži­vo­ta ni­je“. Iz­nad sta­re i oro­nu­le ka­ra­u­le, bje­lo­sa se pro­stor na ko­jem je ne­kad bi­la is­pi­sa­na pa­ro­la „Ži­vio En­ver Ho­dža“.(Na­sta­vi­će se)