S do­la­skom pro­lje­ća sve je vi­še onih ko­ji se od­lu­ču­ju da pro­mi­je­ne na­čin is­hra­ne i oslo­bo­de se su­vi­šnih ki­lo­gra­ma ko­je su na­ku­pi­li to­kom zi­me. Dok se ne­ki „ku­nu” u du­go­roč­nu dje­lo­tvor­nost hro­no di­je­te, dru­gi tvr­de da naj­br­že i naj­bo­lje re­zul­ta­te da­je LCHF re­žim ko­ji se ba­zi­ra na ma­lo uglje­nih hi­dra­ta, a vi­še ma­sno­ća. U po­sljed­nje vri­je­me, sve je vi­še onih ko­ji pre­po­ru­ču­ju LCHF ne sa­mo oni­ma ko­ji že­le da smr­ša­ju, već i obo­lje­li­ma od di­ja­be­te­sa ti­pa 2 kao dio te­ra­pi­je.
Ko­li­ko je LCHF zdrav i pre­po­ruč­ljiv, ko­me je na­mi­je­njen, ka­ko funk­ci­o­ni­še, a ko­je su mu ma­ne i da li bi di­ja­be­ti­ča­ri tre­ba­lo da po­sta­nu po­bor­ni­ci ova­kvog na­či­na is­hra­ne za „Dan” go­vo­ri nu­tri­ci­o­ni­sta-di­je­te­ti­čar Ja­sna Vu­ji­čić.
– Ako gle­da­mo sa­mo iz ugla oso­ba na re­duk­ci­o­nim di­je­ta­ma, pri­dr­ža­va­nje LCHF re­ži­ma je bo­lji na­čin kon­tro­le osje­ća­ja gla­di od kla­sič­nog mo­de­la, gdje je znat­no re­du­ko­van unos ma­sti a ve­ći unos uglje­nih hi­dra­ta – ka­že Ja­sna Vu­ji­čić za „Dan”. - Ovo su pr­vi pri­mi­je­ti­li is­tra­ži­va­či i nu­tri­ci­o­ni­sti iz skan­di­nav­skih ze­ma­lja, a sve vi­še LCHF prin­cip pri­mi­je­nju­ju i na na­šim pro­sto­ri­ma. Ogra­ni­ča­va­nje uno­sa uglje­nih hi­dra­ta je efi­ka­san me­tod za sma­nje­nje te­ži­ne, kao i po­bolj­ša­nje od­no­sa HDL (do­brog) pre­ma LDL (lo­šem) ho­le­ste­ro­lu. Di­je­ta sa ni­skim sa­dr­ža­jem uglje­nih hi­dra­ta do­bro funk­ci­o­ni­še u sma­nji­va­nju še­će­ra u kr­vi i ni­voa in­su­li­na.
Ko­je na­mir­ni­ce se na­la­ze na li­sti LCHF ti­pa is­hra­ne?
– Sve vr­ste me­sa, od go­ve­di­ne, pre­ko jag­nje­ti­ne, svi­nje­ti­ne i pi­le­ti­ne, kao i mor­ski plo­do­vi i ma­sne ri­be kao što su lo­sos, sku­ša, sar­di­ne ili ha­rin­ge. U LCHF pi­ra­mi­di is­hra­ne su i ja­ja, ma­slac i kaj­mak ko­ji do­da­ju od­lič­ne uku­se hra­ni i po­ma­žu osje­ća­ju si­to­sti, kao i pu­no­ma­sna pa­vla­ka i grč­ki jo­gurt. Ko­ko­so­vo ulje i ma­sli­no­vo ulje (od ko­mi­ne) pre­po­ruč­lji­vi su za pri­pre­mu hra­ne, a za sa­lat­ne pre­li­ve ko­ri­sti se ma­sli­no­vo dje­vi­čan­sko ulje. Od po­vr­ća, tre­ba­lo bi ko­ri­sti­ti ono ko­je ra­ste iz­nad ze­mlje - kar­fi­ol, bro­ko­li, ku­pus, kelj, spa­nać, špar­glu, ti­kvi­ce, pa­tli­džan, ma­sli­ne, pe­čur­ke, kra­sta­vac, ze­le­nu sa­la­tu, avo­ka­do, luk, pa­pri­ku i pa­ra­dajz, tač­ni­je po­vr­će ko­je ne­ma pu­no uglje­nih hi­dra­ta. Do­zvo­lje­ni su i lje­šni­ci, ba­de­mi, ora­si i sje­men­či­ce.
Ko­je su pred­no­sti, a šta su ma­ne ova­kvog re­ži­ma is­hra­ne kod zdra­vih lju­di ko­ji sa­mo že­le da smr­ša­ju?
– Pro­te­i­ni du­že dr­že osje­ćaj si­to­sti, što je do­bar adut ko­ji po­dr­ža­va LCHF re­žim u pro­ce­su mr­ša­vlje­nja. Ujed­no, oso­be ko­je su na LCHF re­ži­mu br­že mr­ša­ve jer br­že gu­be vo­du po­što ne uno­se uglje­ne hi­dra­te ko­ji „idu ru­ku pod ru­ku” sa vo­dom. Da­lje, bo­lja je kon­tro­la glu­ko­ze u kr­vi i osje­tlji­vo­sti na in­su­lin, sma­nju­je se ni­vo tri­gli­ce­ri­da u kr­vi i ni­vo ho­le­ste­ro­la, ali sa­mo ka­da su za­si­će­ne ma­sti ko­li­čin­ski ogra­ni­če­ne. Oni ko­ji prak­ti­ku­ju LCHF is­hra­nu ne mo­ra­ju da bri­nu o bro­ja­nju i ogra­ni­če­nju ka­lo­ri­ja. Naj­va­žni­je pra­vi­lo je da je­de­te sa­mo ka­da ste glad­ni i dok se ne za­si­ti­te. Ali, ovaj re­žim is­hra­ne ni­je pri­kla­dan za cje­lo­kup­nu po­pu­la­ci­ju. Na­i­me, uglje­ni hi­dra­ti se na­la­ze i u na­mir­ni­ca­ma ko­je su bo­ga­te vi­ta­mi­ni­ma, vlak­ni­ma i mi­ne­ra­li­ma, pa nji­ho­vom re­strik­ci­jom osta­je­mo i bez va­žnih nu­tri­je­na­ta. Iz­ba­ci­va­njem vlak­na­stog po­vr­ća bo­ga­tog uglje­nim hi­dra­ti­ma ote­ža­va­mo pra­žnje­nje cri­je­va. S ob­zi­rom na to da su uglje­ni hi­dra­ti osnov­na ener­gi­ja za mi­ši­će, ti­je­lo mo­ra da pre­tva­ra ma­sti i pro­te­i­ne u ener­gi­ju. Bez gli­ko­ge­na u mi­ši­ći­ma te­ško je odr­ža­va­ti in­ten­ziv­ne sport­ske ak­tiv­no­sti. Mno­gi lju­di pa­te ka­da iz is­hra­ne iz­ba­ce uglje­ne hi­dra­te, jer po­sta­ju ne­ras­po­lo­že­ni, osje­ća­ju pad kon­cen­tra­ci­je i ima­ju ni­ži rad­ni uči­nak, a po­red to­ga zna­čaj­na upo­tre­ba pro­te­i­na i ma­sti mo­že da ošte­ti bu­bre­ge i da ne­po­volj­no uti­če na ko­sti.
U svjet­skim me­di­ji­ma lje­ka­ri i nu­tri­ci­o­ni­sti sve če­šće pre­po­ru­ču­ju LCHF re­žim is­hra­ne oso­ba­ma ko­je ima­ju di­jag­no­sti­ko­van di­ja­be­tes. Da li je to me­di­cin­ski oprav­dan ili ipak sa­mo po­pu­li­stič­ki po­tez?
– Či­nje­ni­ca je da su uglje­ni hi­dra­ti glav­ni kri­vac za po­vi­šen ni­vo še­će­ra u kr­vi. Ka­da je­de­te ma­nje uglje­nih hi­dra­ta, ti­je­lu po­sta­je mno­go lak­še da po­stig­ne sta­bi­lan ni­vo še­će­ra u kr­vi. Sa dru­ge stra­ne, do­da­va­nje zdra­vih ma­sti u ova­kvu is­hra­nu po­ma­že u za­dr­ža­va­nju osje­ća­ja si­to­sti i po­slje­dič­no to­me spre­ča­va­nju da­ljeg kon­zu­mi­ra­nja hra­ne. Stu­di­je po­ka­zu­ju da ka­da lju­di sma­nje unos uglje­nih hi­dra­ta i je­du vi­še pro­te­i­na i ma­sti, kon­zu­mi­ra­ju ma­nje ka­lo­ri­ja. Ova uzroč­no-po­slje­dič­na ve­za LCHF is­hra­ne i odr­ža­nja ni­voa še­će­ra u kr­vi je do­bar na­čin kon­tro­le ni­voa še­će­ra u kr­vi što po­go­du­je di­ja­be­ti­ča­ri­ma.
Ko­ja je ve­za iz­me­đu LCHF re­ži­ma is­hra­ne i po­tre­ba za in­su­li­nom?
– Uglje­ni hi­dra­ti se raz­gra­đu­ju u jed­no­stav­ne še­će­re to­kom pro­ce­sa va­re­nja. Ovi še­će­ri ula­ze u kr­vo­tok i po­di­žu ni­vo še­će­ra u kr­vi. Kod di­ja­be­ti­ča­ra, ti­je­lo ili uop­šte ne pro­iz­vo­di in­su­lin ili ne pro­iz­vo­di do­volj­no in­su­li­na ka­ko bi se sma­njio ni­vo še­će­ra u kr­vi pri­je ne­go što iza­zo­ve šte­tu unu­tra­šnjim or­ga­ni­ma. To je raz­log zbog kog za­vi­snost ti­je­la od in­su­li­na opa­da ka­da je­de­te ma­nje uglje­nih hi­dra­ta. U su­šti­ni, naj­ve­ći pro­blem u kla­sič­noj is­hra­ni di­ja­be­ti­ča­ra (ko­ja ne pred­vi­đa LCHF) je­ste ka­ko obez­bi­je­di­ti do­volj­no ener­gi­je bez ve­li­kog utro­ška uglje­no­hi­drat­nih je­di­ni­ca. Uno­še­njem ma­sno­ća pro­blem sa ener­gi­jom po­sta­je mar­gi­na­lan, a ka­ko ma­sti ne­ma­ju GI in­deks, ne uti­ču na in­su­lin, ni­ti na še­ćer u kr­vi. Zva­nič­na me­di­ci­na se i da­lje dr­ži kla­sič­ne for­mu­le ko­ja gla­si - bez mno­go ma­sti. Me­đu­tim, ka­ko na­u­ka stal­no na­pre­du­je, od ve­li­ke je va­žno­sti pri­mi­je­nji­va­ti sa­vre­me­na na­uč­na do­stig­nu­ća i na­pu­šta­ti za­sta­rje­le me­to­de u li­je­če­nju di­ja­be­ti­ča­ra. LCHF is­hra­na je sva­ka­ko po­želj­na u is­hra­ni di­ja­be­ti­ča­ra, na­ro­či­to kod onih ko­ji ima­ju di­ja­be­tes tip 2. Pri­mje­ra ra­di, Šve­đa­ni ima­ju zva­nič­nu po­tvr­du od svog mi­ni­star­stva zdra­vlja u for­mi pre­po­ru­ke LCHF is­hra­ne za di­ja­be­ti­ča­re, jer ima do­volj­no do­ka­za da ova­kva is­hra­na dje­lu­je.
Sne­ža­na Mol­do­van

Oba­ve­zne kon­sul­ta­ci­je sa dok­to­rom

Ka­kvi se pro­ce­si u or­ga­ni­zmu, po­volj­ni za oso­be ko­je ima­ju di­ja­be­tes, od­vi­ja­ju za­hva­lju­ju­ći LCHF re­ži­mu?
– Ne­ma ogra­ni­ča­va­nja ka­lo­ri­ja, ne­ma osje­ća­ja gla­di, po­bolj­ša­va se i sma­nju­je ot­por­nost na lep­tin, sni­ža­va se krv­ni pri­ti­sak, po­di­že do­bri ho­le­ste­rol HDL i u isto vri­je­me sni­ža­va loš ho­le­ste­rol i tri­gli­ce­ri­di. LCHF is­hra­na dje­lu­je pro­ti­vu­pal­no i po­bolj­ša­va zdra­vlje zu­ba. Ali, neo­p­hod­no je da pri­je bi­lo ko­je pro­mje­ne re­ži­ma is­hra­ne, pa i pre­la­ska LCHF, kon­sul­tu­je­te va­šeg lje­ka­ra. Uko­li­ko ima­te di­ja­be­tes, ni­ka­ko ne­moj­te na svo­ju ru­ku mi­je­nja­ti pro­pi­sa­nu te­ra­pi­ju. Na di­ja­be­tes mo­že­te zna­čaj­no uti­ca­ti pra­vil­nom is­hra­nom, upo­re­do sa re­dov­nom te­ra­pi­jom. Pri­je sve­ga, va­žno je da se do­bro in­for­mi­še­te o ovoj bo­le­sti, da raz­bi­je­te ne­ke pred­ra­su­de i da shva­ti­te da se uz še­ćer­nu bo­lest mo­že ži­vje­ti.