Već go­di­na­ma u Plje­vlji­ma je ak­tu­el­na pri­ča o pro­iz­vod­nji pe­le­ta u po­go­ni­ma kom­pa­ni­je „Vek­tra Ja­kić“ ali još uvjek ni­je si­gur­no ka­da će i da li će ta fa­bri­ka pro­ra­di­ti. Iz „Vek­tre Ja­kić“ stal­no na­ja­vlju­ju da će pro­iz­vod­ni pro­ces bi­ti po­kre­nut čim se za­o­kru­ži in­ve­sti­ci­o­ni pro­ces, a za to vri­je­me pe­let se uspje­šno pro­iz­vo­di u Pri­je­po­lju. Dr­vo ko­je se sje­če u plje­valj­skim šu­ma­ma ta­mo se me­lje i pre­ra­đu­je u pe­let. Da je ta­ko mo­že se vi­dje­ti i po či­nje­ni­ci da fa­bri­ka pe­le­ta u pri­je­polj­skom na­se­lju Ko­lo­vrat ra­di u tri smje­ne i da prak­tič­no pro­iz­vod­nja te­če bez pre­da­ha. S dru­ge stra­ne na gra­nič­nom pre­la­zu Ran­če, iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, od­no­sno plje­valj­ske i pri­je­polj­ske op­šti­ne, mo­gu se vi­dje­ti go­to­vo sva­ko­dnev­no ka­mi­o­ni sa na­to­va­re­nim bal­va­ni­ma ko­ji od­le­ze u pe­le­ta­ru. Na­rav­no, uz po­sje­če­na sta­bla, za ko­ja se tvr­di da ni­je­su ni­za­šta dru­go ne­go za pe­let, iz­vo­ze se i ve­li­ke ko­li­či­ne ot­pa­da od dr­ve­ta.
Ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da bal­va­ni iz plje­valj­skih šu­ma za­vr­ša­va­ju u fa­bri­ci pe­le­ta u Pri­je­po­lju, iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić ka­že da tu po­sto­ji vi­še pro­ble­ma.
- Pr­vi pro­blem je što se on ne pro­iz­vo­di u Plje­vlji­ma, a po­sto­je svi uslo­vi. Dru­gi pro­blem je što se u plje­valj­skim šu­ma­ma re­dov­no ne spro­vo­di sa­ni­tar­na sje­ča, od­no­sno što se ne sje­ku obo­lje­la sta­bla ne­go se bo­lest šu­me ši­re. Tre­ći je pro­blem što se ne po­ten­ci­ra ko­ri­šće­nje pe­le­ta, u od­no­su na ugalj i ti­me do­bi­ja zdra­vi­ja ži­vot­na sre­di­na - na­vo­di Mi­tro­vić i do­da­je da bi Plje­vlja mo­gla da bu­du li­der u pro­iz­vod­nji pe­le­ta, od­no­sno da se ma­sov­nom pro­iz­vod­njom mo­že do­ći do ni­žih cje­na pe­le­ta, a po­tom do la­ga­nog i si­gur­nog po­ti­ski­va­nja uglja iz upo­tre­be ka­da je u pi­ta­nju gri­ja­nje sta­no­va i po­slov­nih pro­sto­ra.
-Plje­valj­ske šu­me su u naj­ve­ćoj mje­ri da­te na ko­ri­šće­nje kom­pa­ni­ji „Vek­tra Ja­kić“. Kon­ce­si­je su da­te na tri­de­set go­di­na, i iz­u­zev sje­če sta­ba­la i pro­da­je bal­va­na ugo­vor o kon­ce­si­ji se uop­šte ne po­štu­je. „Vek­tra Ja­kić“ ne gra­di se­o­ske i šum­ske pu­te­ve, ne vr­ši po­šu­mlja­va­nje, ne šti­ti šu­me od po­ža­ra, a mo­žda je naj­go­re u sve­mu što re­dov­no ne vr­ši sje­ču obo­lje­lih sta­ba­la, pa se za­ra­zne bo­le­sti ši­re. Si­gur­no je da je pe­le­ta­ra u „Ja­ki­ću“ po­kre­nu­ta da bi se ma­kar ured­ni­je sje­kla obo­lje­la sta­bla, a pri­tom bi Plje­vlja­ci mo­gli tu na li­cu mje­sta da ku­pe pe­let i da ga umje­sto uglja ko­ri­ste za gri­ja­nje, što bi bi­lo zna­čaj­no za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Sa­da ima­mo plje­valj­ske šu­me kao ko­su ne­kog bes­kuć­ni­ka ko­ja se ne če­šlja i ne nje­gu­je, već je osu­đe­na na pro­pa­da­nje - na­vo­di Mi­tro­vić. On do­da­je da mu sve li­či na to da se u Plje­vlji­ma, ne­ka­da­šnjem cen­tru dr­vo­pre­ra­de, da­nas sa­mo zna i umi­je da pro­da bal­van i mo­žda iz­vr­ši­ti pro­rez sva­kog sto­tog trup­ca.
Mi­tro­vić nad­le­žni­ma po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će da pe­le­ta­ra ra­di u Pri­je­po­lju, a ne u Plje­vlji­ma, i tvr­di da je da­lje če­ka­nje da pro­ra­di fa­bri­ka pe­le­ta upra­vo ve­li­ka šte­ta za ži­vot­nu sre­di­nu. On sma­tra da bez fa­bri­ke pe­le­ta ni­je mo­gu­će oči­sti­ti plje­valj­ske šu­me od za­ra­znih bo­le­sti i za­šti­ti grad od za­ga­đe­nja.
-Bez fa­bri­ke pe­le­ta, pri­ča o sma­nje­nju uglja u upo­tre­bi za gri­ja­nje, kao i pri­ča o za­šti­ti šu­ma od za­ra­znih bo­le­sti, u pot­pu­no­sti je pra­zna - za­klju­ču­je Mi­tro­vić.
B.Je.


Balvani se dobro prodaju

Pod­sje­ća­mo da je kom­pa­ni­ja „Ve­kra Mon­te­ne­gro“ 2006. go­di­ne ku­pi­la plje­valj­ski Kom­bi­nat „Ve­le­mir Ja­kić“, a po­tom je do­bi­la i kon­ce­si­je na plje­valj­ske šu­me i to na tri­de­set go­di­na. U go­di­na­ma ko­je su usli­je­di­le ne­rad na odr­ža­va­nju šu­ma, u pr­vom re­du ne­iz­vr­ša­va­nje sje­če re­dov­nog go­di­šnjeg sa­ni­ta­ra, gdje se vr­ši sje­ča obo­lje­lih sta­ba­la, pro­u­zro­ko­va­la je ši­re­nje bo­le­sti. Ne­a­de­kvat­na za­šti­ta od po­ža­ra mno­ge vi­so­ko­kva­li­tet­ne šum­ske pro­sto­re pre­tvo­ri­la je u pu­stoš. U kom­pa­ni­ji „Vek­tra Ja­kić“ iz­u­zev što se vr­ši pro­rez bal­va­na i pro­iz­vo­di da­ska i dru­gi po­lu­fa­bri­ka­ti, da­nas ne po­sto­ji dru­ga pro­iz­vod­nja, a ve­ći­na po­sje­če­nih sta­ba­la se iz­vo­zi u Sr­bi­ju.