PET­NjI­CA – Mje­šta­ni bi­hor­skog se­la Sa­vin Bor za­tra­ži­li su od dr­žav­nih or­ga­na da u što kra­ćem ro­ku do­ne­su od­lu­ku da se iz­nad mje­sta Kru­šči­ca u di­je­lu Pe­šter­ske vi­so­rav­ni otvo­ri gra­nič­ni pre­laz pre­ma Sr­bi­ji. Oni ocje­nju­ju da se ra­di o ve­o­ma ko­ri­snoj ini­ci­ja­ti­vi, či­jom bi se re­a­li­za­ci­jom dao pu­ni do­pri­nos raz­vo­ju či­ta­vog sje­ve­ra Cr­ne Go­re.
–Na­rod Bi­ho­ra, a na­ro­či­to Sa­vi­nog Bo­ra i okol­nih mje­sta, pri­rod­no je upu­ćen na sa­rad­nju s lju­di­ma ko­ji ži­ve u di­je­lu Pe­šter­ske vi­so­rav­ni. Nas sa Sr­bi­jom raz­dva­ja sa­mo ad­mi­ni­stra­tiv­na gra­ni­ca i ni­šta dru­go. Us­po­sta­vlja­njem dr­žav­ne gra­ni­ce na ovom pod­ruč­ju lo­kal­no sta­nov­ni­štvo se su­o­či­lo s od­re­đe­nim pro­ble­mi­ma, jer im je one­mo­gu­ćen slo­bo­dan pro­laz ka te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je. Za­to je po­treb­no u što kra­ćem ro­ku otvo­ri­ti gra­nič­ni pre­laz na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni ka­ko bi se sta­nov­ni­štvu iz po­gra­nič­nog po­ja­sa omo­gu­ći­lo da ra­di eko­no­mič­no­sti ne­sme­ta­no pre­la­zi gra­ni­cu – is­ti­če pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Sa­vin Bor Se­nad Ras­to­der.
On tvr­di da bi otva­ra­nje gra­nič­nog pre­la­za u di­je­lu Pe­šter­ske vi­so­rav­ni po­zi­tiv­no uti­ca­lo na iz­grad­nju put­ne in­fra­struk­tu­re i sma­nji­va­nje re­gi­o­nal­nih raz­li­ka.
–Či­nje­ni­ca je da se put­na mre­ža na pro­sto­ru Bi­ho­ra na­la­zi u do­sta lo­šem sta­nju. To va­ži i za pu­te­ve ko­ji vo­de pre­ma Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni, iako ka ovom pro­sto­ru gra­vi­ti­ra ve­li­ki broj sta­nov­ni­ka. Sma­tram da bi otva­ra­nje gra­nič­nog pre­la­za bi­lo vi­še­stru­ko zna­čaj­no, jer bi po­kre­nu­lo re­a­li­za­ci­ju ni­za pro­je­ka­ta, od iz­grad­nje mo­der­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, pa sve do in­ve­sti­ci­ja ko­je bi uti­ca­le na sma­nje­nje re­gi­o­nal­nih raz­li­ka – na­gla­sio je Ras­to­der.
Mje­šta­ni pod­sje­ća­ju da se Sa­vin Bor pre­ma gra­ni­ci sa Sr­bi­jom pro­sti­re na dva­na­e­stom ki­lo­me­tru od Pet­nji­ce i da je jed­no od ri­jet­kih mje­sta na sje­ve­ru Cr­ne Go­re ko­je se mo­že po­hva­li­ti da još uvi­jek ima ja­ka po­je­di­nač­na ga­zdin­stva. Iako se ra­di o pla­nin­skom mje­stu, smje­šte­nom na pre­ko 1.200 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, u mje­snoj za­jed­ni­ci Sa­vin Bor ži­vi pre­ko 500 sta­nov­ni­ka, ko­ji se uglav­nom ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom. A da ži­vot u ovom kra­ju ni­je stao, do­akz je i osnov­na ško­la na Sa­vi­nom Bo­ru ko­ja s pod­ruč­nim odje­lje­nji­ma bro­ji pre­ko 120 uče­ni­ka. Mje­šta­ni ga­je bli­zu dvi­je hi­lja­de ova­ca i osam­sto kra­va. Na­vo­de da je Sa­vin Bor po mno­go če­mu spe­ci­fič­no mje­sto i da na tom pro­sto­ru ži­ve vri­jed­ni i po­šte­ni do­ma­ći­ni, ko­ji su ge­net­ski pred­o­dre­đe­ni da ra­de i ži­ve od svog ra­da. Is­ti­ču da bi se us­po­sta­vlja­njem gra­nič­nog pre­la­za na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni stvo­ri­li još bo­lji uslo­vi za ži­vot u ovim kra­je­vi­ma.
–Svje­do­ci smo da se­la na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, pa i ona ko­ja su bli­ža gra­du, po­la­ko osta­ju pu­sta. Na svu sre­ću, to ni­je slu­čaj sa Sa­vi­nim Bo­rom, iako se ra­di o mje­stu ko­je je pre­ko 30 ki­lo­me­tra uda­lje­no od Be­ra­na. Tač­no je da ni ovo se­lo ni­je­su za­o­bi­šle mi­gra­ci­je lo­kal­nog sta­nov­ni­šta, ali to ni­je to­li­ko iz­ra­že­no kao u ne­kim dru­gim sre­di­na­ma. Ov­dje je na­rod op­sta­jao kroz vje­ko­ve za­hva­lju­ju­ći upor­nom ra­du. Ta prak­sa tra­je i do da­na­šnjih da­na. Na to upu­ću­je i po­da­tak da u Sa­vi­nom Bo­ru ne­ma ku­će ko­ja ne dr­ži bar pet kra­va, osim ako se ne ra­di o so­ci­jal­no ugro­že­nim do­ma­ćin­stvi­ma. Va­žno je na­po­me­nu­ti da se na­ši pla­nin­ski ka­tu­ni gra­ni­če sa te­ri­to­ri­jom Sr­bi­je, za­to bi us­po­sta­vlja­nje gra­nič­nog pre­la­za pre­ma Tu­ti­nu da­lo do­dat­ni sti­mu­lans mje­šta­ni­ma da još vi­še ra­de jer bi na lak­ši na­čin svo­je pro­iz­vo­de mo­gli da pla­si­ra­ju u Sr­bi­ji – na­vo­di Ras­to­der.
Za otva­r­nje gra­nič­nog pre­la­za za­la­že se i Za­im Li­či­na iz su­sjed­nog mje­sta Kru­šči­ce, na­vo­de­ći da bi uz od­go­va­ra­ju­će pod­sti­caj­ne mje­re usmje­re­ne ka po­tre­ba­ma mla­đih ge­ne­ra­ci­ja Sa­vin Bor sa svo­jom oko­li­nom mo­gao da po­sta­ne još pri­vlač­ni­je mje­sto za ži­vot.
– Ako se že­le za­u­sta­vi­ti mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja, on­da se po­seb­na pa­žnja mo­ra po­sve­ti­ti mla­dim lju­di­ma. Po­treb­no je us­po­sta­vi­ti čvr­stu ve­zu sa na­šim stu­den­ti­ma i upo­zna­va­ti ih s raz­voj­nim po­ten­ci­ja­li­ma Pet­nji­ce, ka­ko bi se na­kon za­vr­še­nih stu­di­ja u što ve­ćem bro­ju vra­ća­li i da­va­li pu­ni do­pri­nos raz­vo­ju sre­di­ne u ko­joj su ro­đe­ni. Isto ta­ko, tre­ba uve­sti sti­mu­la­tiv­ne mje­re za mla­de brač­ne pa­ro­ve ko­ji iz­ra­ža­va­ju sprem­nost da osta­nu da ži­ve u svom za­vi­ča­ju. Ali, naj­va­žni­je je za sta­nov­ni­ke ovog pod­ruč­ja da se otvo­ri gra­nič­ni pre­laz ka San­dža­ku, jer je to na­ša naj­kra­ća ve­za do su­sjed­nih gra­do­va – za­klju­čio je Li­či­na.
D.J.


Raj za tu­ri­ste

Mje­šta­ni tvr­de da bi Sa­vin Bor sa oko­li­nom mo­gao da po­sta­ne pra­vi tu­ri­stič­ki raj kad bi se na pra­vi na­čin va­lo­ri­zo­va­li nje­go­vi pri­rod­ni po­ten­ci­ja­li.
–Ov­dje je sve pri­rod­no i ne­tak­nu­to, od hra­ne do vo­de i va­zdu­ha. Za­to ovo pod­ruč­je za­slu­žu­je da se pro­gla­si za­šti­će­nom eko­lo­škom i tu­ri­stič­kom zo­nom. To bi, uz us­po­sta­vlja­nje gra­nič­nog pre­la­za na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni i otva­ra­nje ot­kup­nih cen­ta­ra i uz in­sta­li­ra­nje ka­pa­ci­te­ta za pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne i smje­štaj tu­ri­sta, do­ni­je­lo broj­ne be­ne­fi­te či­ta­vom kra­ju i do­dat­no uti­ca­lo na po­di­za­nje na­ta­li­te­ta i za­u­sta­vlja­nje ise­lja­va­nja – tvr­de mje­šta­ni.


Op­šti­na po­dr­ža­va ini­ci­ja­ti­vu

Pred­sjed­nik op­šti­ne Pet­nji­ca Sa­mir Ago­vić pod­sje­ća da je u vi­še na­vra­ta raz­go­va­rao s ru­ko­vod­stvom op­šti­ne Tu­tin o re­a­li­za­ci­ji ide­je iz­grad­nje pu­ta pre­ko Pe­šter­ske vi­so­rav­ni. Ka­zao je da se ra­di o ve­o­ma ko­ri­snoj ini­ci­ja­ti­vi, ali da ona zah­ti­je­va mno­go po­sla i da mo­ra da ima i po­li­tič­ku po­dr­šku dvi­ju dr­ža­va.
– Mi smo po­bra­tim­ska op­šti­na s op­šti­nom Tu­tin i, po­red raz­vo­jih pro­je­ka­ta u obla­sti sa­o­bra­ća­ja, raz­mi­šlja­mo i o sa­rad­nji u obla­sti­ma po­ljo­pri­vre­de, kul­tu­re i sve­ga što će kva­li­tet ži­vo­ta gra­đa­na na gra­ni­ci po­di­ći na ve­ći ni­vo. Otva­ra­njem gra­nič­nog pre­la­za i iz­grad­njom pu­ta ka Tu­ti­nu, dio op­šti­ne Pet­nji­ca, ko­ji gra­vi­ti­ra pre­ma Sr­bi­ji, pot­pu­no bi se otvo­rio i bi­la bi to iz­vr­sna pri­li­ka da se va­lo­ri­zu­ju svi po­ten­ci­ja­li ko­ji po­sto­je u tom kra­ju. Sve to smo pre­do­či­li nad­le­žnom mi­ni­star­stvu ta­ko da oče­ku­je­mo da će se za po­če­tak ba­rem u ljet­njim mje­se­ci­ma na ovom po­te­zu us­po­sta­vi­ti od­go­va­ra­ju­ći re­žim ko­ji bi omo­gu­ća­vao mje­šta­ni­ma da la­ko pre­la­ze gra­ni­cu – na­veo je Ago­vić.