Далиборка Уљаревић на састанку / - фото: ПР Центар
18/06/2021 u 16:48 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Уљаревић: Појачана аутоцензура, све мање квалитетног истраживачког новинарства

Према риjечима Уљаревић РТЦГ и даље не функционише као jавни сервис, наводећи да нови Закон о РТЦГ ниjе унаприjедио начин избора чланова Савjета РТЦГ, па и даље постоjи отворен простор за политички утицаj на чланове Савjета

Медиjи и новинари у Црноj Гори не могу безбjедно и без негативних посљедица радити своj посао професионално, а тиме се урушаваjу не само медиjске слободе, већ се ограничава укупан процес демократизациjа и европеизациjе друштва, саопштено jе на конференциjи Центра за грађанско образовање (ЦГО).

Извршна директорица ЦГО Далиборка Уљаревић указала jе на конференциjи „Медиjи у Црноj Гори – борба за професиjу“ да угоженост новинара у напорима да професионално извjештаваjу, уз лош економски положаj, поjачава и аутоцензуру.

Она jе оциjенила да jе све мање оних коjи показуjу континуиран и квалитетан приступ истраживачком новинарству, али и критичком сагледавању тема од jавног значаjа, преноси ПР центар.

– Финансирање медиjа из jавних фондова, а ту мислим на сва давања према медиjима, почев од оглашавања, подршке преко конкурса, државне помоћи или других уговорних односа, jесте уређено новим Законом о медиjима, али остаjе да се види како ће ићи примjена – истакла jе Уљаревић.

Она jе оциjенила да Радио Телевизиjа Црне Горе (РТЦГ) и даље не функционише као jавни сервис.

Уљаревић сматра да нови Закон о РТЦГ ниjе унаприjедио начин избора чланова Савjета РТЦГ, „па и даље постоjи отворен простор за политичку утицаj на чланове Савjета, а самим тим и менаџмент и уређивачки тим Jавног сервиса“.

Уљаревић jе исказала незадовољство што министарка jавне управе, дигиталног друштва и медиjа Тамара Срзентић ниjе учествовала на догађаjу, оцjењуjући да ни то Министарство ни она ниjесу довољно отворени за медиjе и jавност и дебате отвореног типа.

Савjетница за комуникациjе и медиjе у Делегациjи Европске униjе (ЕУ) у Црноj Гори, Надежда Драмићанин, рекла jе да jе посљедњих годину и по све била борба, наводећи да медиjи воде своjу посебну борбу, не само за професионалну медиjску сцену, већ и за пуко преживљавање.

Она jе указала jе да су слобода говора и мањак напретка у тоj области кључне теме свих извjештаjа ЕУ већ неколико година.

Драмићанин jе навела да ЕУ разумиjе проблеме и препреке модерног новинарства од коjег захтjеваjу професионализациjу у доба невjероватно брзо миjењаjућих околности.

– Зато и пружамо нашу подршку, политичку, финансиjску, техничку. Планирамо нове програме и покушаћемо да пружимо наjбоље и наjфлексибилниjе механизме подршке из новог буджета ЕУ, коjи почиње са имплементациjом следеће године – поручила jе Драмићанин.

Предсjедник Комисиjе за праћење поступања надлежних органа у истрагама напада на новинаре, Михаило Jововић, оциjенио jе да су медиjи у Црноj Гори на раскрсници одавно, наводећи да jе тешко одредити у коjем правцу ће да иду.

– Од промjене власти десило се неколико позитивних и негативних промjена. Први пут у jедноj великоj групи медиjа видимо да поштуjу одредбу Кодекса новинара Црне Горе и извjештаваjу критички према онима коjи имаjу моћ. Негативно jе што су се продубиле подjеле на медиjскоj сцени – рекао jе Jововић.

Он сматра да jе нетрпељивост према новинарима поjачана, наводећи да jе изазвана подстицањем подjела у друштву.

Jововић jе истакао да некажњивост напада на новинаре и даље забрињава, а да успjех Комисиjе за праћење поступања надлежних органа у истрагама напада на новинаре зависи од политичке воље људи коjи су на власти и тужилаштва.

Он сматра да ће колективна саморегулациjа у Црноj Гори почети да функционише када сви медиjи коjи треба да учествуjу у томе буду имали заjеднички циљ.

Помоћница директора у Агенциjи за електронске медиjе (АЕМ), Jадранка Воjводић, сматра да су медиjи суочени са борбом за опстанак и пажњу гледалаца и слушалаца.

– Они се налазе у дилеми да ли да остану вjерни стандардима, да се боре за пажњу гледалаца и слушалаца или иду линиjом мањег отпора и препусте се сензационализму, непровjереним информациjама и различитим упливима на уређивачку политику, што jе услов за добиjање финансиjске подршке – рекла jе Воjводић.

Она jе као важну новину истакла увођење Фонда за системску подршку медиjима.

Како jе навела Воjводић, то би могао бити одговор на потребу медиjа да добиjу подршку за производњу садржаjа коjи не могу да финансираjу из комерциjалних прихода, а самим тим и да поjачаjу своjу улогу тиме што ће производити садржаjе коjи ће се бавити животним, а не забавним стварима.

Директорица Института за медиjе Оливера Николић оциjенила jе да су медиjи данас све више пропагандни погон одређених центара моћи.

– Медиjи су све мање платформа коjа сервисира потребе грађана, jавни интерес и све мање су простор за диjалог између различити поларизованих jавности, а и сами доприносе на неки начин поларизациjи друштва и модели финансирања су засновани на тим принципима – истакла jе Николић.

Она сматра да постоjи криза jер jе подривено повjерење у медиjе, jер они недовољно сервисираjу jавни интерес и оно што су потребе грађана.

Николић jе навела да jе потребно наћи моделе и начине финансирања медиjа коjи раде у jавном интересу, а при том финансирати медиjски рад и садржаj, а не профите.

Програмска директорица Центра за демократску транзициjу (ЦДТ), Милица Ковачевић, сматра да jе велики проблем медиjске сцене што грађани често не могу да разлуче коjи медиjи раде у интересу jавности.

Она jе додала да jе потребно указивати да ниjесу сви медиjи исти, као што их грађани наjчешће перципираjу.

Ковачевић jе указала да jе важно да грађани препознаjу присуство дезинформациjа и пристрасно извjештавање jер то утиче на њихову перцепциjу о медиjима и повjерење у њих.

Конференциjа jе jедна од завршних активности на проjекту „Подршка локалним медиjима – приче из прве руке! Подршка истраживачком новинарству и медиjскоj писмености на локалном нивоу у Црноj Гори“, коjи спроводе Б филм Монтенегро, ЦГО, СХАРЕ фондациjа и Институт за пословну и финансиjску писменост.

Проjекат финансира ЕУ посредством Делегациjе Униjе у Црноj Гори, а кофинансира га Министарство jавне управе, дигиталног друштва и медиjа.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
26. april 2024 07:43