Rav­no­prav­ne na­gra­de „Mi­lu­no­vić, Sti­jo­vić, Lu­bar­da” Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Cr­ne Go­re ove go­di­ne pri­pa­le su Sve­tla­ni Dra­go­je­vić za sli­ku „Uto­pi­ja – Bra­jan park”, Ve­li­bo­ru Pa­vi­će­vi­ću za skulp­tu­ru „Bu­đe­nje kak­tu­sa” i Mar­ku Mar­ko­vi­ću za cr­tež „Uto­pi­ja”. Na­gra­du za naj­bo­lju iz­lo­žbu u 2014. go­di­ni do­bio je Ro­man Đu­ra­no­vić za po­stav­ku „Ro­man tu­dej” pred­sta­vlje­nu u de­cem­bru u pod­go­rič­kim Mu­ze­ji­ma i ga­le­ri­ja­ma.
Ži­ri ko­jeg su či­ni­li isto­ri­ča­ri umjet­no­sti Lji­lja­na Ka­ra­džić (pred­sjed­ni­ca) i Mi­loš Mar­ja­no­vić, ugled­ni li­kov­ni stva­ra­lac i kri­ti­čar Slo­bo­dan Slo­vi­nić i pred­sjed­nik ULUCG Igor Rak­če­vić, od­lu­ke o la­u­re­ti­ma do­nio je jed­no­gla­sno.
Pred­sjed­nik udru­že­nja Igor Rak­če­vić upo­zo­rio je na te­žak ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj ULUCG i is­ta­kao da dr­ža­va naj­sta­ri­je umjet­nič­ko udru­že­nje u Cr­noj Go­ri već go­di­na­ma upor­no ig­no­ri­še svr­sta­va­ju­ći ga u red ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
- Ve­če­ras otva­ra­mo 70. go­di­šnju iz­lo­žbu čla­no­va Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Cr­ne Go­re. Ovaj ju­bi­lej go­vo­ri o pre­da­nom ra­du. Udru­že­nje je pro­la­zi­lo kroz raz­li­či­te pe­ri­o­de, kroz raz­li­či­te iza­zo­ve, ali ovo je naj­te­ži pe­ri­od u ra­du ULUCG jer, kao što zna­te, već go­di­na­ma ne­ma­mo ni­ka­kvu po­dr­šku dr­ža­ve. Na­dam se da će se te stva­ri iz­mi­je­ni­ti – obra­tio se Rak­če­vić pu­bli­ci i no­vo­i­me­no­va­nom mi­ni­stru kul­tu­re Pa­vlu Go­ra­no­vi­ću.
Is­ti­ču­ći da je svi­ma ja­sno „u ka­kvim okol­no­sti­ma Udru­že­nje dje­lu­je” Rak­če­vić je na­po­me­nuo da ni ove go­di­ne na­gra­đe­ni ne­će do­bi­ti nov­ča­ni dio pri­zna­nja ULUCG.
Na­gra­đe­na dje­la su se iz­dvo­ji­la sreć­nim spo­jem bes­kraj­nih za­li­ha ide­ja i fik­ci­o­nal­nih sli­ka i nji­ho­ve iz­ra­zi­te li­kov­ne te­ži­ne, re­kla je pred­sjed­ni­ca ži­ri­ja Lji­lja­na Ka­ra­džić. Na­gra­đe­ni ra­do­vi su, oci­je­ni­la je ona, „bes­pre­kor­no re­a­li­zo­va­ni ne­ru­tin­skim, ne­po­tro­še­nim po­stup­ci­ma, ko­ji odi­šu za­do­volj­stvom pre­pu­šta­nja eks­pre­siv­no-ma­nu­el­noj ak­tiv­no­sti na­gra­đe­nih umjet­ni­ka”.
Obra­zla­žu­ći po­seb­no sva­ki na­gra­đe­ni rad ona je kon­sta­to­va­la da sli­ka „Uto­pi­ja – Bra­jan park” ne sa­mo da po­tvr­đu­je do­sa­da­šnju po­e­ti­ku Sve­tla­ne Dra­go­je­vić, ne­go pred­sta­vlja i kva­li­ta­tiv­ni po­mak u nje­nim is­tra­ži­va­nji­ma fe­no­me­na ur­ba­nih cje­li­na.
Osvr­ću­ći se na na­gra­đe­nu skulp­tu­ru Ka­ra­dži­će­va je is­ta­kla da ona svje­do­či da Ve­li­bor Pa­vi­će­vić po­sje­du­je sna­žan osje­ćaj stva­ra­lač­ke di­sci­pli­ne. Pa­vi­će­vi­ćev rad ima re­mi­ni­scen­ci­ju na po­čet­ke mo­der­ne skulp­tu­re, ali isto­vre­me­no po­ka­zu­je da for­ma mo­že bi­ti svje­ža, vi­tal­na i kroz upo­tre­bu tra­di­ci­o­nal­nog ma­te­ri­ja­la, za­pa­zi­la je ona.
To­pla po­e­tič­nost vi­zu­el­nih uti­sa­ka svoj­stve­nih dječ­jem is­ku­stvi­ma pro­vi­ja­va iz na­gra­đe­nog ra­da Mar­ka Mar­ko­vi­ća, ka­za­la je Ka­ra­džić. Nje­gov pro­zrač­ni akva­rel „Uto­pi­ja” is­pu­njen je nje­žnim, la­kim, ap­strakt­nim ob­li­ci­ma ko­ji se mo­gu pre­po­zna­ti kao da­le­ke aso­ci­ja­ci­je na pri­ro­du - vla­ti tra­ve, sun­čan dan.
Ka­da je ri­ječ o naj­u­spje­šni­joj po­stav­ki čla­na ULUCG, Ka­ra­dži­će­va ka­že da se iz­lo­žba „Ro­man tu­dej” iz­dvo­ji­la vi­so­kim pro­fe­si­o­na­li­zmom i mo­ral­nom od­go­vor­no­šću pre­ma umjet­no­sti i pre­ma jav­no­sti.
– Od­li­čan iz­bor ra­do­va ko­ji su kroz pa­žlji­vo osmi­šlje­nu po­stav­ku pru­ži­li ši­rok uvid u du­go­go­di­šnji opus jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih umjet­ni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je, od­li­čan ka­ta­log i ve­li­ka po­sje­će­nost iz­lo­žbe bi­li su pre­sud­ni ko­jim se ži­ri ru­ko­vo­dio pri­li­kom do­dje­le na­gra­de za iz­lo­žbu go­di­ne – is­ta­kla je ona.
Ju­bi­lar­na tra­di­ci­o­nal­na Go­di­šnja iz­lo­žba ULUCG oku­pi­la je 130 li­kov­nih stva­ra­la­ca, čla­no­va Udru­že­nja. Ova po­stav­ka, ko­ja se mo­že po­gle­da­ti i u apri­lu, pred­sta­vlja uvod u obi­lje­ža­va­nje se­dam­de­se­to­go­di­šnji­ce naj­sta­ri­jeg umjet­nič­kog udru­že­nja u Cr­noj Go­ri.
S.Ć.


Đu­ra­no­vić: Ima šta da se vi­di

Na­gra­de su, na ne­ki na­čin, vje­tar u le­đa, a i pod­strek za ubu­du­će, pro­ko­men­ta­ri­sao je Ro­man Đu­ra­no­vić, do­bit­nik Go­di­šnje na­gra­de za iz­lo­žbu go­di­ne.
- Ovo je tra­di­ci­o­nal­na iz­lo­žba ko­ja nam pre­do­ča­va pro­duk­ci­ju na­ših umjet­ni­ka, čla­no­va ULUCG. Po me­ni ona nam pre­do­ča­va bo­gat­stvo na­še li­kov­ne sce­ne, pred­sta­vlje­na je u naj­bo­ljem pro­sto­ru kad je Cr­na Go­ra u pi­ta­nju, ta­ko da pu­bli­ka ima što da vi­di – ka­zao je on.
Osvr­ću­ći se na či­nje­ni­cu da su nje­go­vu na­gra­đe­nu po­stav­ku rav­no­prav­no či­ni­li i sli­ka i cr­tež, Đu­ra­no­vić je kon­sta­to­vao je „cr­tež ne­po­sred­ni­ji i br­ži na­čin da do­đe do re­zul­ta­ta”.
- Ide­je se br­že re­a­li­zu­je. Cr­tež ne­kad bu­de i po­vod za sli­ku, a me­ni je i kao sa­mo­stal­no dje­lo ve­o­ma bli­zak – ob­ja­snio je na­gra­đe­ni umjet­nik svo­ju du­go­go­di­šnju is­traj­nost u for­mi cr­te­ža.


Dra­go­je­vić: Još ve­ća oba­ve­za

Na­gra­da Udru­že­nja za sli­kar­ku ko­ja već go­di­na­ma uspje­šno stva­ra u okvi­ru cr­no­gor­ske li­kov­ne sce­ne na­gra­da Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka je jed­na u ni­zu. No, is­ta­kla je ona, ova na­gra­da ima po­seb­nu te­ži­nu, jer je cr­no­gor­ska i jer je do­dje­lju­ju ko­le­ge. Na­gra­đe­ni rad je re­zul­tat nje­nog stu­dij­skog bo­rav­ka u Nju­jor­ku 2013. go­di­ne, ko­ji joj je omo­gu­ćio, ka­ko je is­ta­kla Dra­go­je­vi­će­va, da is­tra­žu­je i pro­mi­šlja dru­ga­či­je, što je za­pa­zio i ži­ri.
Dje­la Sve­tla­ne Dra­go­je­vić usko­ro će bi­ti iz­lo­že­na u okvi­ru ko­lek­tiv­ne iz­lo­žbe u ga­le­ri­ji „Pi­za­na”, ko­jom će nam se pred­sta­vi­ti pr­va ge­ne­ra­ci­ja sli­ka­ra ško­lo­va­nih na ce­tinj­skom Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti.


Mar­ko­vić: Go­di kad si za­pa­žen

- Ni­sam ne­ko ko ra­di zbog na­gra­da, ali je uvi­jek li­je­po kad vas na­gra­de i si­gur­no da ovo pri­zna­nje pod­sti­če u da­ljem ra­du. Ovo je iz­lo­žba ko­ja ima du­gu i li­je­pu tra­di­ci­ju i za­to mi je ve­o­ma dra­go što je moj rad za­pa­žen i vred­no­van na ovaj na­čin – pro­ko­men­ta­ri­sao je Mar­ko­vić, ko­jem je ovo pr­va na­gra­da na Go­di­šnjoj iz­lo­žbi ULUCG.
Usko­ro će, na­ja­vio je umjet­nik, do­ma­ća pu­bli­ka ima­ti pri­li­ku da vi­di vi­še nje­go­vih ra­do­va u sklo­pu sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe, na ko­joj će, iako po­sve­će­na nje­go­vim omi­lje­nim teh­ni­ka­ma – akva­re­lu i cr­te­žu, bi­ti pred­sta­vlje­na i dje­la u dru­gim sli­kar­skim žan­ro­vi­ma.


Pri­zna­nje za trud i pro­mi­šlja­nje

Va­jar Ve­li­bor Pa­vi­će­vić ni­je krio za­do­volj­stvo što je po dru­gi put nje­gov rad za­vri­je­dio pa­žnju ko­le­ga i pu­bli­ke. Is­ta­kao je da mu ova na­gra­da mno­go zna­či, jer na taj na­čin nje­go­vo za­la­ga­nje i umjet­nič­ko pro­mi­šlja­nje „ni­je uza­lud­no”.
- Ova na­gra­da mno­go zna­či, ona je pod­sti­caj za da­lji rad, po­go­to­vo kad do­la­zi od in­sti­tu­ci­je ko­ja de­ce­ni­ja­ma uspje­šno ra­di i is­tra­ja­va upr­kos po­te­ško­ća­ma, što joj da­je još ve­ći zna­čaj. Moj rad za ko­ji sam na­gra­đen je ra­đen u ko­va­nom gvo­žđu, ma­te­ri­ja­lu ko­jem sam u po­sled­nje vri­je­me po­sve­ćen. Ri­ječ je o za­htjev­nom ma­te­ri­ja­lu ko­ji zah­ti­je­va vri­je­me, ima svo­je spe­ci­fič­ne oso­bi­ne pa mu se mo­ra te­melj­no pri­ći. Zbog sve­ga to­ga dra­go mi je što su ga ko­le­ge i pu­bli­ka za­pa­zi­li, da se ne bi moj trud pre­tvo­rio u ne­što uza­lud­no – ka­zao je on.