Slu­žbe­nik sa­o­bra­ćaj­ne po­li­ci­je bje­lo­polj­skog Cen­tra bez­bjed­no­sti Ir­fan Ku­jo­vić (36) po­gi­nuo je si­noć oko 19.45 ča­so­va, ka­da ga je, pre­ma ne­po­tvr­đe­nim in­for­ma­ci­ja­ma, uda­rio „golf” bi­je­le bo­je, bez re­gi­star­skih ozna­ka. Do ne­sre­će je do­šlo dok je Ku­jo­vić kon­tro­li­sao sa­o­bra­ćaj na re­gi­o­nal­nom put­nom prav­cu Sli­je­pač Most–Pa­vi­no Po­lje–Plje­vlja, a vo­zač ko­ji je uda­rio sa­o­bra­ćaj­nog po­li­caj­ca po­bje­gao je s li­ca mje­sta i po­li­ci­ja za njim in­ten­ziv­no traga. U smje­ni s Ku­je­vi­ćem bio je nje­gov ko­le­ga Ve­se­lin La­le­vić.
– Već če­ti­ri go­di­ne ra­di­mo za­jed­no, bio mi je kao brat. Ne mo­gu da vje­ru­jem da mu se ova­ko ne­što do­go­di­lo – ka­zao je La­le­vić.
On is­ti­če da se u tre­nut­ku ne­sre­će na­la­zio u vo­zi­lu, po­pu­nja­vao je slu­žbe­ne na­lo­ge ka­da je čuo stra­ho­vit udar.
– Kad sam po­gle­dao pre­ma pu­tu, Ir­fa­na vi­še ni­je bi­lo. Je­dan auto je od­ju­rio pre­ma To­ma­še­vu ve­li­kom br­zi­nom. Is­tr­čao sam i sti­gao na mje­sto ne­sre­će, uda­lje­no od me­ne dva­de­se­tak me­ta­ra. Po­red pu­ta, s li­je­ve stra­ne, pre­ma To­ma­še­vu, ugle­dao sam Ir­fa­na te­ško po­vri­je­đe­nog. U me­đu­vre­me­nu su pri­tr­ča­li ne­ki vo­za­či i po­mo­gli mi da ga une­sem u ,,dže­tu”. Da­vao je zna­ke ži­vo­ta, ali mi je umro na ru­ka­ma dok smo ga pre­vo­zi­li u bol­ni­cu – na­veo je La­le­vić.
Mi­le­ta Rman­dić, ko­ji je kre­nuo u Švaj­car­sku, pr­vi je do­tr­čao do mje­sta ne­sre­će, jer je u tom tre­nut­ku na­i­šao svo­jim vo­zi­lom.
– Po­li­ca­jac je bio kr­vav, ru­ka mu je bi­la po­lo­mlje­na. Ne­ka­ko smo ga nas tro­ji­ca uni­je­li na zad­nje sje­di­šte jed­nog auta i po­sta­vi­li na stra­nu da se ne ugu­ši od kr­vi. Bio je u ne­svi­je­sti – ka­že Rman­dić, do­da­ju­ći da je pret­hod­no sreo auto ko­je je, ka­ko se pret­po­sta­vlja, obo­ri­lo Ku­je­vi­ća.
– To auto mi je ve­li­kom br­zi­nom išlo u su­sret, je­dva sam po­bje­gao u de­snu stra­nu. Vi­dio sam da je u pi­ta­nju bi­je­li ,,golf” i da mu je bi­la po­lo­mlje­na šo­fer­šajb­na i ha­u­ba – na­vo­di Rman­dić.
Od po­li­ca­ja­ca, ko­ji su se si­noć oku­pi­li na mje­stu gdje im je stra­dao ko­le­ga ču­li smo da je ,,golf” bio bi­je­le bo­je i da ni­je imao re­gi­star­ske ta­bli­ce.
Pret­po­sta­vlja se da pri­pa­da ne­ko­me iz ovih kra­je­va, a za vo­za­čem se si­noć in­ten­ziv­no tra­ga­lo. Svi pu­te­vi su bi­li blo­ki­ra­ni. Po­li­caj­ci su re­kli da se „golf” kre­tao ve­li­kom br­zi­nom i da je Ku­jo­vić iza­šao da ga za­u­sta­vi, a da je vo­zač ne sma­nju­ju­ći br­zi­nu ju­rio pre­ma nje­mu. Ku­jo­vić je po­ku­šao da se sklo­ni, ali, na­ža­lost, ni­je iz­bje­gao udar auta.
U Hit­noj po­mo­ći u Bi­je­lom Po­lju re­če­no nam je da Ku­jo­vić ni­je da­vao zna­ke ži­vo­ta kad je do­ve­zen. Uvi­đaj su oba­vi­li slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti Bi­je­lo Po­lje, kao i za­mje­ni­ca osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Smi­lja­na Pe­ro­vić.
M.N.