Z
a­mje­ni­ca Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da za oblast dječ­jih pra­va Sne­ža­na Mi­ju­ško­vić oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” da se po­ve­ća­va broj pri­tu­žbi zbog kr­še­nja pra­va ma­lo­ljet­ni­ka. Ona sma­tra da to ni­je re­zul­tat uče­sta­li­jih ne­za­ko­ni­tih po­stu­pa­nja pre­ma dje­ci, već od­raz vi­dlji­vo­sti in­sti­tu­ci­je om­bud­sma­na i upu­će­no­sti ma­li­ša­na u nji­ho­va pra­va.
Pod­sje­ća da je u 2015. go­di­ni u obla­sti pra­va dje­te­ta om­bud­sman u ra­du imao 151 pred­met, što je pred­sta­vlja­lo po­rast od 10 od­sto u od­no­su na 2014. Po­čet­kom ok­to­bra ove go­di­ne, ka­ko na­vo­di Mi­ju­ško­vić, broj pri­tu­žbi je već na ni­vou ukup­nog pro­šlo­go­di­šnjeg pri­li­va. Kao i ra­ni­jih go­di­na, pri­tu­žbe su se uglav­nom od­no­si­le na ostva­ri­va­nje pra­va na obra­zo­va­nje, so­ci­jal­nu i dje­či­ju za­šti­tu i po­stu­pa­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na.
Mi­ju­ško­vić is­ti­če da su si­ro­ma­šni naj­ra­nji­vi­ja ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva, a ma­te­ri­jal­ne ne­da­će iz­vor mno­gih pro­ble­ma i naj­če­šće uzroč­nik vi­še­stru­ke dis­kri­mi­na­ci­je, po­go­to­vo ka­da su u pi­ta­nju dje­ca.
– Iz ne­po­sred­nog i kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da sa dje­com za­štit­nik za­pa­ža sve ve­ću za­in­te­re­so­va­nost dje­ce za pra­va ko­ja im pri­pa­da­ju, kao i ve­ći ste­pen nji­ho­vog po­zna­va­nja, što je glav­ni osnov da pre­po­zna­ju sa­mo kr­še­nje, a on­da i da se obra­te in­sti­tu­ci­ji. Sma­tra­mo da ve­ći broj pri­tu­žbi ni­je re­zul­tat ve­ćeg kr­še­nja pra­va dje­te­ta, već da je to od­raz po­ve­ća­nja vi­dlji­vo­sti ulo­ge in­sti­tu­ci­je u jav­no­sti, ja­ča­nja po­vje­re­nja u njen rad, kao i pri­bli­ža­va­nja dje­ci, što je re­zul­tat ne­po­sred­nog ra­da sa ma­li­ša­ni­ma od stra­ne pred­stav­ni­ka in­sti­tu­ci­je za­štit­ni­ka, kao i pro­mo­tiv­nih ak­tiv­no­sti – iz­ja­vi­la je za na­še no­vi­ne Mi­ju­ško­vić.
Ona na­vo­di da je om­bud­sman po­ve­ćao i broj po­stu­pa­nja po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi.
– U to­me su nam ve­li­ki sa­ve­zni­ci bi­li me­di­ji. No­vi­na­ri su če­sto dra­go­cjen iz­vor in­for­ma­ci­ja o slu­ča­je­vi­ma za ko­je ni­je­smo ima­li sa­zna­nja. Me­đu­tim, i da­lje po­sto­ji po­tre­ba da ape­lu­je­mo na me­di­je da vo­de vi­še ra­ču­na o za­šti­ti ma­lo­ljet­ni­ka i naj­bo­ljeg in­te­re­sa dje­ce ka­da je u pi­ta­nju iz­vje­šta­va­nje o slu­ča­je­vi­ma ko­ji se na njih od­no­se. Već ne­ko vri­je­me pri­su­tan je trend da se ob­ja­vlju­ju re­por­ta­že o so­ci­jal­no ugro­že­nim po­ro­di­ca­ma ko­je naj­če­šće ima­ju vi­še dje­ce, pa se ona fo­to­gra­fi­šu, čak da­ju iz­ja­ve i slič­no. U tom smi­slu, pod­sje­ća­mo na do­ma­ća i me­đu­na­rod­na ak­ta ko­ja se ti­ču pra­va dje­te­ta, a ko­ja upu­ću­ju na oba­ve­zu po­što­va­nja nji­ho­vog fi­zič­kog, psi­hič­kog i emo­tiv­nog in­te­gri­te­ta i do­sto­jan­stva – po­ru­či­la je Mi­ju­ško­vi­ć.
Do­da­je da je u ci­lju sma­nje­nja štet­nih dej­sta­va ove po­ja­ve po­treb­no us­po­sta­vi­ti stal­nu sa­rad­nju ka­ko dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, ta­ko i ne­vla­di­nog sek­to­ra.
– Ci­je­ni­mo da je pru­ža­nje po­dr­ške dje­ci od stra­ne struč­nih li­ca (psi­ho­log, pe­da­gog, so­ci­jal­ni rad­nik, de­fek­to­log) ta­mo gdje im je ona naj­pri­stu­pač­ni­ja – u škol­skom okru­že­nju – od po­seb­ne va­žno­sti. Ta­ko­đe, raz­voj raz­li­či­tih pre­ven­tiv­nih pro­gra­ma i uklju­če­nje dje­ce u naj­ra­ni­jem uz­ra­stu u raz­li­či­te ak­tiv­no­sti (sport­ske, kul­tur­ne i slič­no) od po­seb­ne su va­žno­sti za pra­vi­lan raz­voj sva­kog dje­te­ta i u tom smi­slu ohra­bru­je­mo lo­kal­ne za­jed­ni­ce da de­fi­ni­šu lo­kal­ne pro­gra­me pre­ven­ci­je dru­štve­no ne­pri­hva­tlji­vog po­na­ša­nja kod dje­ce i mla­dih – is­ta­kla je Mi­ju­ško­vić.
Na­gla­si­la je da om­bud­sma­na za­bri­nja­va­ju slu­ča­je­vi ko­ji se od­no­se na bra­ko­ra­zvod­ne par­ni­ce, od­no­sno po­vje­ra­va­nje dje­ce i us­po­sta­vlja­nje kon­ta­ka­ta sa ro­di­te­ljem sa ko­jim di­je­te ne ži­vi.
– U ra­ni­jim iz­vje­šta­ji­ma uka­zi­va­li smo da je od po­seb­nog zna­ča­ja za rje­ša­va­nje ovih pro­ble­ma us­po­sta­vlja­nje do­bre sa­rad­nje iz­me­đu nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja – su­do­va i cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, što bi se mo­glo de­fi­ni­sa­ti i po­seb­nim pro­to­ko­li­ma, edu­ka­ci­ja­ma pred­stav­ni­ka pra­vo­sud­nih or­ga­na, ali i za­po­sle­nih u cen­tri­ma. Me­đu­tim, sma­tra­mo da tu još ni­je ostva­ren ade­kva­tan na­pre­dak. Od po­seb­ne va­žno­sti je svi­jest o hit­no­sti ova­kvih po­stu­pa­ka i pred­u­zi­ma­nja svih rad­nji ka­ko ne bi do­la­zi­lo do odu­go­vla­če­nja po­stu­pa­ka, a sve u ci­lju ostva­ri­va­nja naj­bo­ljeg in­te­re­sa dje­te­ta – ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
Ona is­ti­če da je zlo­u­po­tre­ba dje­ce pu­tem in­ter­ne­ta ak­tu­e­lan pro­blem i da pred­sta­vlja pro­stor ko­ji je vr­lo te­ško kon­tro­li­sa­ti.
– Iz tog raz­lo­ga za­štit­nik kon­ti­nu­i­ra­no ape­lu­je na ro­di­te­lje, obra­zov­ne i dru­ge in­sti­tu­ci­je ko­je se ba­ve dje­com, ali i na ši­ru jav­nost, na neo­p­hod­nost us­po­sta­vlja­nja kva­li­tet­ni­je pre­ven­ci­je, edu­ka­ci­je i me­ha­ni­za­ma kon­tro­le i za­šti­te. Uzro­ci kr­še­nja pra­va dje­te­ta mo­gu bi­ti svu­da oko nas, ka­ko u nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma, ne­po­sred­nom okru­že­nju, dru­štvu, ško­li... Sma­tra­mo da je od po­seb­ne va­žno­sti upo­zna­va­nje jav­no­sti sa pra­vi­ma dje­te­ta i po­di­za­nje svi­je­sti o po­tre­bi nji­ho­vog po­što­va­nja, kao i ra­no pre­po­zna­va­nje kr­še­nja pra­va, te ade­kvat­nog od­go­vo­ra nad­le­žnih – na­vo­di Mi­ju­ško­vić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, pre­po­ru­ke za­štit­ni­ka u obla­sti dječ­jih pra­va ge­ne­ral­no se po­štu­ju.
– Što se ti­če sank­ci­ja or­ga­na nad­le­žnih za spro­vo­đe­nje za­ko­na (go­nje­nja i pre­su­đi­va­nja) za ge­ne­ral­nu ocje­nu po­treb­na je sve­stra­na ana­li­za po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va. Ka­da go­vo­ri­mo o aspek­ti­ma na­šeg ra­da, po­stu­pa­nja za­štit­ni­ka de­fi­ni­sa­na su na na­čin da ana­li­zom pred­me­ta utvr­di­mo da li su re­le­vant­ne in­sti­tu­ci­je po­stu­pi­le u skla­du sa za­ko­nom i po­vje­re­nim ovla­šće­nji­ma. Uko­li­ko se u po­stup­ku utvr­di da je do­šlo do pro­pu­sta u po­stu­pa­nju, za­štit­nik da­je pre­po­ru­ku o ot­kla­nja­nju po­vre­da pra­va. Na­kon to­ga pra­ti­mo da li su u za­da­tom ro­ku pred­u­ze­te mje­re i rad­nje u ve­zi sa po­što­va­njem pre­po­ru­ke. Ge­ne­ral­no po­sma­tra­no, pre­po­ru­ke za­štit­ni­ka u obla­sti dječ­jih pra­va se po­štu­ju – za­klju­ču­je Mi­ju­ško­vić.
M.S.


Ne zloupotrebljavati dje­cu u po­li­tič­ke svr­he

Sne­ža­na Mi­ju­ško­vić do­da­je da je om­bud­sman ape­lo­vao na sve po­li­tič­ke ak­te­re da ne ko­ri­ste dje­cu u svr­hu po­li­tič­ke pro­mo­ci­je, ka­ko za vri­je­me, ta­ko i van tra­ja­nja iz­bor­ne kam­pa­nje.
– Ta­ko­đe, po­zvao ih je da se su­zdr­že od go­vo­ra mr­žnje i upo­tre­be sa­dr­ža­ja ko­ji se ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va­ju na dje­cu. Po­seb­no smo uka­za­li na opa­snost dru­štve­nih mre­ža, ko­je su ve­o­ma po­pu­la­ran pro­stor za ogla­ša­va­nje, ali če­sto i pro­stor za kr­še­nje pri­vat­no­sti dje­ce, nji­ho­vo ko­ri­šće­nje u po­li­tič­ke svr­he, ši­re­nje go­vo­ra mr­žnje i slič­no. Iako je ova pro­ble­ma­ti­ka bi­la pred­met na­šeg in­te­re­so­va­nja, za­štit­nik ni­je for­mi­rao pred­met tim po­vo­dom, već smo pra­ti­li po­stu­pa­nje pri­mar­no nad­le­žnih agen­ci­ja za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i elek­tron­ske me­di­je. Sma­tra­mo da je po­treb­no raz­mo­tri­ti mo­guć­nost po­kre­ta­nja ini­ci­ja­ti­ve, s ci­ljem da se ova pro­ble­ma­ti­ka ja­sno de­fi­ni­še za­kon­skim rje­še­nji­ma, ka­ko bi se uskla­di­la s me­đu­na­rod­nim do­ku­men­ti­ma i ka­ko bi se eks­pli­cit­no za­bra­ni­lo ko­ri­šće­nje dje­ce u po­li­tič­ke svr­he – za­klju­či­la je Mi­ju­ško­vić.