Is­tra­ži­va­nje ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va i Ju­ven­tas po­ka­za­lo je da sva­ki pe­ti za­tvo­re­nik ko­ji je ko­ri­stio dro­ge pri­je do­la­ska u Za­vod za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja (ZIKS) na­sta­vlja sa dro­gi­ra­njem i u za­tvo­ru. Pre­ma ocje­ni sa­go­vor­ni­ka „Da­na” ta­kva prak­sa iz­i­sku­je re­ak­ci­ju nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, pri­je sve­ga kroz spre­ča­va­nje uno­sa psi­ho­ak­tiv­nih susp­tan­ci, ali i omo­gu­ća­va­nje li­je­če­nja za­vi­sni­ci­ma i ka­da se na­đu iza re­še­ta­ka.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da če­tvr­ti­na is­pi­ta­ni­ka sma­tra da se dro­ga u za­tvo­ru mo­že na­ba­vi­ti la­ko, dok 45 pro­ce­na­ta ka­že da u ZIKS-u ima lju­di ko­ji ko­ri­ste nar­ko­ti­ke. Ka­ko ZIKS ne­ma raz­vi­jen pro­gram de­tok­si­ka­ci­je pri­li­kom pri­je­ma u za­tvor, ve­ći­na osu­đe­nih li­ca sa pro­ble­mom za­vi­sno­sti, njih 65 od­sto, iz­ja­vi­lo je da su se sa­mi iz­bo­ri­li sa pro­ble­mi­ma ko­je no­si ap­sti­nen­ci­jal­na kri­za, od­no­sno, ka­ko su ka­za­li, „ski­da­li su se na su­vo”.
Di­rek­tor pro­gra­ma sma­nje­nja šte­te u NVO Ju­ven­tas Ti­ja­na Že­gu­ra is­ti­če da je pro­blem bo­le­sti za­vi­sno­sti za­stu­pljen u ZIKS-u, što je iz­u­zet­no kom­plek­san pro­blem, ne sa­mo na ni­vou te in­sti­tu­ci­je, već i na ni­vou dr­ža­ve. Is­ti­če da je na­uč­no usta­no­vlje­na či­nje­ni­ca da dok po­sto­ji po­tra­žnja za dro­ga­ma, vr­lo br­zo se usta­no­vi i si­stem po­nu­de.
– U dru­štvu kao što je Cr­na Go­ra, gdje je mo­del li­je­če­nja oso­ba ko­je su obo­lje­le od bo­le­sti za­vi­sno­sti od dro­ga prak­tič­no sve­den na mi­ni­mum, i gdje dru­štvo sma­tra da ove oso­be ne tre­ba li­je­či­ti, ova po­ve­za­nost po­tra­žnje i po­nu­de je još iz­ra­že­ni­ja. Ovo je po­seb­no vi­dlji­vo na pri­mje­ru Do­ma zdra­vlja Pod­go­ri­ca, gdje je pro­gram me­ta­don­skog odr­ža­va­nja opi­jat­skih za­vi­sni­ka ogra­ni­čen na 50 mje­sta, kao i u bi­lo ko­joj dru­goj op­šti­ni u ko­joj ovaj pro­gram po­sto­ji, i po­red či­nje­ni­ce da se u Pod­go­ri­ci ko­ri­sti pre­ko 250.000 zdrav­stve­nih knji­ži­ca – ob­ja­šnja­va Že­gu­ra.
Slič­na je si­tu­a­ci­ja, ka­ko is­ti­če, i u ZIKS-u.
– Za­vod za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja ne­ma ade­kvat­no raz­vi­jen si­stem li­je­če­nja oso­ba ko­je su za­vi­sne od dro­ga, ni­ti si­stem psi­ho­so­ci­jal­ne po­dr­ške oni­ma ko­ji že­le za­po­če­ti li­je­če­nje to­kom iz­dr­ža­va­nja ka­zne za­tvo­ra. Ve­li­ki broj osu­đe­nih li­ca do­la­zi već obo­lje­lo na iz­dr­ža­va­nje ka­zne i ula­zi u si­tem zdrav­stve­ne za­šti­te ko­ji ne osli­ka­va u pot­pu­no­sti onaj u za­jed­ni­ci, po pi­ta­nju li­je­če­nja bo­le­sti za­vi­sno­sti – na­gla­si­la je Že­gu­ra.
U ZIKS-u, ka­ko ka­že, ni­je mo­gu­će za­po­če­ti li­je­če­nje me­ta­do­nom, ni­ti bu­re­nor­fi­nom, već je ovaj vid li­je­če­nja do­stu­pan is­klju­či­vo oni­ma ko­ji su ga za­po­če­li u za­jed­ni­ci, pri­je do­la­ska u za­tvor.
– Sa­mim tim, oso­ba ko­ja je obo­lje­la tra­ži dru­ge na­či­ne ka­ko da sa­vla­da ap­sti­nen­ci­jal­nu kri­zu u ko­joj se na­la­zi, što po­vla­či stva­ra­nje iz­ra­že­ni­je po­tra­žnje za dro­ga­ma. Pre­ma pre­su­di Su­da za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru, po­vre­da čla­na tri Kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, ap­sti­nen­ci­jal­ni sin­drom na al­ko­hol i ben­zo­di­ja­ze­pi­ne, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma i opi­ja­te, mo­že bi­ti ži­vot­no ugro­ža­va­ju­ći, ta­ko da je in­ten­ziv­ni tret­man neo­p­ho­dan. Ako za­tvor­ska zdrav­stve­na slu­žba ni­je kom­pe­tent­na da tre­ti­ra ta­kve slu­ča­je­ve, on­da je tran­sfer u dru­gu usta­no­vu neo­p­ho­dan i ur­gen­tan. U pro­tiv­nom, za­tvo­re­ni­ko­vo ljud­sko pra­vo na od­go­va­ra­ju­ći tret­man je na­ru­še­no. Pre­va­zi­la­že­nje ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze bez me­di­cin­ske po­mo­ći sma­tra se zlo­sta­vlja­njem – is­ti­če Že­gu­ra.
Po­ru­ču­je da bi se otva­ra­njem spe­ci­jal­ne za­tvor­ske bol­ni­ce, te ja­ča­njem pro­gra­ma li­je­če­nja, psi­ho-so­ci­jal­ne po­dr­ške, re­ha­bi­li­ta­ci­je i re­so­ci­ja­li­za­ci­je oso­ba ko­je ko­ri­ste dro­ge, sma­nji­la sto­pa obo­lje­lih u ZIKS-u.
Iz­vr­šni di­rek­tor NVO Pre­po­rod Jo­van Bu­la­jić is­ti­če da, upr­kos sve­mu, cr­no­gor­ski za­tvo­ri ni­je­su izo­lo­van slu­čaj, jer, na­ža­lost, dro­ge ima vje­ro­vat­no u svim za­tvo­ri­ma. On na­vo­di da u Pre­po­rod na tret­man do­la­ze lju­di ko­ji su za­vi­sni i ima­ju kri­mi­no­ge­nu pro­šlost i za­tvor­skog sta­ža svu­gdje po Evro­pi.
– Po ovom osno­vu, svu­da je to slič­no. Ako me pi­ta­te je li to do­bro, pa na­rav­no da ni­je. Tre­ba­lo bi pred­u­ze­ti sve što je mo­gu­će da se pre­du­zme da se ta­kva prak­sa sve­de na mi­ni­mum. Sva­ka­ko, dok u okvi­ru sa­mog za­tvo­ra ne bu­du po­sto­ja­li uslo­vi za kva­li­te­tan tret­man osu­đe­ni­ka ko­ji su za­vi­sni, ne tre­ba­mo ni oče­ki­va­ti sma­nje­nje sto­pe zlo­u­po­tre­be psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci u kru­gu ZIKS-a. Uosta­lom, zbog ovo­ga mi­slim da je u po­ra­stu i po­tra­žnja za sub­sti­tu­cij­skom te­ra­pi­jom u ZIKS-u. Zna­či, pro­blem vi­dim u ne­mo­guć­no­sti da se is­tre­ti­ra bo­lest za­vi­sno­sti dok je oso­ba na iz­dr­ža­va­nju ka­zne – re­kao je za „Dan” Bu­la­jić.
Bu­la­jić sma­tra da je dro­ga pri­sut­na u za­tvo­ri­ma zbog pro­pu­sta u toj usta­no­vi.M.S.


Re­pre­siv­ne mje­re ne da­ju re­zul­ta­te

Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „4 lajf” Sa­ša Mi­jo­vić iz­ja­vio je da po­sto­ji bez­broj na­či­na za uno­še­nje dro­ge u za­tvor. On na­vo­di da bi se upra­va mo­ra­la do­dat­no po­tru­di­ti da oja­ča teh­nič­ke i ljud­ske ka­pa­ci­te­te, te us­po­sta­vi in­ter­ne pro­to­ko­le i pra­vil­ni­ke ko­ji de­ter­mi­ni­šu rad u ovoj obla­sti.
– Neo­p­hod­no je po­di­ći ni­vo svi­je­sti svih za­po­sle­nih u Za­vo­du za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja u ci­lju po­mo­ći, po­dr­ške i mo­ti­va­ci­je za­vi­sni­ka ko­ji se na­la­ze na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne – is­ti­če Mi­jo­vić.
On sma­tra da ko­ri­sti­ti sa­mo re­pre­siv­ne mje­re u ci­lju su­zbi­ja­nja uno­sa dro­ge u za­tvor evi­dent­no ne da­ju re­zul­ta­te, te je neo­p­hod­no mi­je­nja­ti stra­te­gi­ju i pri­stup rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma.
– Ovo je po­seb­no va­žno ima­ju­ći u vi­du da je oko 50 od­sto za­tvo­re­ni­ka u Spu­žu zbog kri­vič­nih dje­la po­ve­za­nih sa dro­gom – pro­da­ja, po­sre­do­va­nje, omo­gu­ća­va­nje uži­va­nja, di­stri­bu­ci­ja, pre­nos, kra­đe, pljač­ke, raz­boj­ni­štva, pre­va­re i osta­lih kri­vič­nih dje­la ko­ja za­vi­sni­ci pra­ve ka­ko bi ku­pi­li dro­gu – is­ti­če Mi­jo­vić.