ULCINj - Auto­ri­zo­va­ni part­ner za pro­mo­ci­ju EM Teh­no­lo­gi­je za Cr­nu Go­ru Bo­ris Ja­bu­ča­nin pred­sta­vi­io je ju­če na ka­na­lu Port Mi­le­na ja­pan­sku EM teh­no­lo­gi­ju ko­ja uz po­moć gli­ne­nih ku­gli s „pa­met­nim“ mi­kro­or­ga­ni­zmi­ma či­sti mulj i osta­la za­ga­đe­nja. U pi­ta­nju je teh­no­lo­gi­ja ko­ja uko­li­ko bi se ma­sov­ni­je ko­ri­sti­la, za re­zul­tat bi ima­la či­sti­ji ka­nal, bez ne­pri­jat­nih mi­ri­sa, mu­lja i štet­nih bak­te­ri­ja. Pre­ma ri­je­či­ma Ja­bu­ča­ni­na autor ove teh­no­lo­gi­je je pro­fe­sor mi­kro­bi­o­lo­gi­je iz Ja­pa­na Te­ru Ohi­ga.
– Ja­pan­ci ne ra­de pu­no na mar­ke­tin­gu već na pro­iz­vo­du pa su za 30 go­di­na ko­li­ko ova te­hnlo­gi­ja po­sto­ji, ne­pre­sta­no usa­vr­ša­va­li. U po­čet­ku je ko­ri­šće­na za tre­ti­ra­nje ze­lji­šta u bor­bi pro­tiv pe­sti­ci­da a ka­sni­je se pre­tvo­ri­la u pro­iz­vod za bi­or­me­de­i­ja­ci­ju vo­da. Ovo je pro­je­kat sa gli­ne­nim ku­gla­ma i ko­ri­stir se za ze­mlji­šte, za­pr­lja­ne sta­ja­će i te­ku­će vo­de. Gli­na se ko­ri­sti da bi mi­kro­o­gra­ni­zmi do­ve­li na dno na­kon če­ga po­či­nje raz­rad­nja. Oni se ši­re i osva­jaju pod­ruč­je na ko­me se na­đu. Po­tom po­či­nje raz­grad­nja mu­lja i na­kon ne­ko­li­ko da­na mulj iz­la­zi na po­vr­ši­nu i dej­stvom fi­to­sin­te­ze pri­rod­no se raz­la­že – obajsnio je Ja­bu­ča­nin.
Pro­blem za­ga­đe­no­sti vo­de u Port Mi­le­ni pre­po­znat je kao klju­čan za da­lji raz­voj op­šti­ne Ul­cinj. Lokalna uprava je po­čet­kom 2013. go­di­ne iz­ra­di­la ocje­ne i kla­si­fi­ka­ci­je mu­lja, ot­pa­da i ozna­ka kva­li­te­ta vo­de kao pr­vi ko­rak za iz­ra­du pro­jek­ta či­šće­nja ka­na­la. Im­ple­men­ta­ci­ja tog pro­jek­ta pred­sta­vlja pred­u­slov za bu­du­ću, kom­plek­snu, eko­lo­šku re­ha­bi­li­ta­ci­ju ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va: od­stra­nji­va­nje se­di­men­ta i mu­lja iz ka­na­la; iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­nih po­stro­je­nja za tret­man ko­mu­nal­nih i in­du­strij­skih ot­pad­nih vo­da; pro­stor­na or­ga­ni­za­ci­ja pod­ruč­ja oko Port Mi­le­ne i pri­la­go­đa­va­nje te­re­na za tu­ri­stič­ke i sport­ske ak­tiv­no­sti, kao i iz­grad­nja ka­na­la iz­me­đu Port Mi­le­ne i ri­je­ke Bo­ja­ne.
Ja­bu­ča­nin sma­tra da na­ja­va va­đe­nja mu­lja iz Port Mi­le­ne ni­je do­bra ide­ja jer se ra­di o eko­lo­ški ne­be­zbjed­nom po­stup­ku.
- Taj pro­ces je i mno­go sku­plji, za raz­li­ku od ove teh­no­lo­gi­je ko­jom se pri­ro­di osta­vlja da ra­di svo­je. Pro­ces bi po ne­koj na­šoj ra­ču­ni­ci mo­gao da se ra­di fa­zno. Sa­mim tim što pod­ruč­je ko­je oči­ste mi­kro­or­ga­ni­zmi osta­je či­sto i ne do­la­zi do da­ljeg za­pr­lja­nja. Pa­ra­lel­no sa tim mo­glo bi se u ka­na­lu Bra­ti­ca po­sta­vi­ti ve­li­ki re­zo­er­vo­ar od hi­lja­du li­ta­ra, sa taj­me­rom ko­ji bi is­pu­štao mi­kro­or­ga­ni­zme ko­ji bi či­sti­li Bra­ti­cu ko­ji je glav­ni iz­vor za­ga­đe­nja Port Mi­le­ne - mi­šlje­nja je Ja­bu­ča­nin.
Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Ze­le­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić kaže da je upo­tre­ba EM teh­no­lo­gi­je pr­vi ko­rak u rje­ša­nju pro­ble­ma za­ga­đe­no­sti Port Mi­le­ne. I ne sa­mo to već i rje­ša­va­nje pro­ble­ma mno­go­broj­nih se­ptič­kih ja­ma ko­jih u Ul­ci­nju ima oko pet hi­lja­da.
- Na­ma je čast što smo pr­vi u Cr­noj Go­ri ovo po­kre­nu­li. Naš kon­takt i sa­rad­nja tra­ju vi­še mje­se­ci i si­gur­no će se na­sta­vi­ti. Vr­lo je va­žno da se ra­di o pot­pu­no bez­bjed­noj teh­no­lo­gi­ji ko­ja omo­gu­ća­va ne­u­tra­li­sa­nje za­ga­đe­nja i ne­pri­jat­nih mi­ri­sa ko­ji sva­ke go­di­ne stva­ra­ju ve­li­ke pro­ble­me mno­go­broj­nim tu­ri­sti­ma - re­kao je Ho­džić.
Na­kon pre­zen­ta­ci­je ko­joj su pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i jav­nih pred­u­ze­ća, or­ga­ni­zo­va­no je sim­bo­lič­no ba­ca­nje ku­gli u ka­nal.M.K.


Ka­ko dje­lu­je ja­pan­ska ku­gla

Jed­na EM gli­ne­na ku­gla ve­li­či­ne te­ni­ske lop­ti­ce sa­dr­ži mi­li­ja­rde bla­go­tvor­nih mi­kro­or­ga­ni­za­ma ko­ji po­stup­kom fer­men­ta­ci­je raz­gra­đu­ju mulj i osta­le ne­či­sto­će, či­ne­ći ih la­ko pro­ba­vlji­vim za autoh­to­ne mi­kro­or­ga­ni­zme. Ovaj pro­ces po­znat je kao bak­te­rio-en­zim­ska di­ge­sti­ja. Ba­ca­njem ku­gli u za­ga­đe­ne vo­de­ne po­vr­ši­ne, raz­vi­ja se ar­mi­ja bla­go­to­vr­nih mi­kro­or­ga­ni­za­ma ko­ji ak­ti­vi­ra­ju pri­rod­ne či­sta­če ko­ji bez pre­ki­da ra­de i či­ste te na taj na­čin po­ma­žu da se za­ga­đe­ne vo­de vra­te u ži­vot, od­no­sno da se ži­vot vra­ti u njih.


Voda kanala „obogaćena”kancerogenim materijama

In­sti­tut za jav­no zdra­vlje u Pod­go­ri­ci u vi­še na­vra­ta vr­šio je uzor­ko­va­nje i po­treb­ne ana­li­ze vo­de a is­pi­ti­va­nja su po­ka­za­la da je vo­da u Port Mi­le­ni iz­u­zet­no za­ga­đe­na te da ima vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju kan­ce­ro­ge­nih ma­te­ri­ja te­ških me­ta­la i fe­kal­nih vo­da. Ina­če, nad­le­žni or­ga­ni i nad­le­žne slu­žbe op­šti­ne Ul­cinj i dr­ža­ve Cr­ne Go­re ni­su ni­ka­da re­a­go­va­li da spri­je­če za­ga­đe­nje, tim pri­je što sva­ke tu­ri­stič­ke se­zo­ne, vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i po­ja­ča­no iz­li­va­nje fe­kal­nih vo­da u ka­nal pri­je­te da iza­zo­vu ve­li­ke zdrav­stve­no – epi­de­mi­o­lo­ške pro­ble­me. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na bio je ak­tu­e­lan plan da se Port Mi­le­na spo­ji sa ri­je­kom Bo­ja­nom, na­pra­vljen je pro­je­kat, ali je sve osta­lo na na­ja­va­ma.