Za­vo­du za hi­dro­me­te­o­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju tre­nut­no ne­do­sta­ju sa­vre­me­ni me­te­o­ro­lo­ški ra­da­ri, ko­ji da­ju pre­ci­zne vre­men­ske prog­no­ze, a ta­kva sa­vre­me­na opre­ma ko­šta i po ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura, ka­zao je me­te­o­ro­log Bran­ko Mi­cev. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” is­ta­kao da je me­te­o­ro­lo­gi­ja iz­u­zet­no skup si­stem i da sa­vre­me­na vre­men­ska prog­no­za zah­ti­je­va sku­pu opre­mu.
On je re­kao da Za­vod sa po­sto­je­ćim ka­pa­ci­te­ti­ma is­pu­nja­va sve svo­je za­ko­nom pred­vi­đe­ne oba­ve­ze, ali da je i nji­ma, kao i u dru­gim dr­ža­va­ma, po­treb­na mo­der­ni­ja teh­no­lo­gi­ja.
– Me­te­o­ro­lo­ška dje­lat­nost je ve­o­ma skup pro­ces ko­ji zah­ti­je­va pri­mje­nu sku­pe opre­me, naj­vi­ših teh­nič­kih do­stig­nu­ća. U me­te­o­ro­lo­gi­ji, na­ro­či­to u ana­li­zi i prog­no­zi vre­me­na, ko­ri­sti se iz­u­zet­no naj­sa­vre­me­ni­ja opre­ma za pra­će­nje me­te­o­ro­lo­ških pro­ce­sa. Za­vod za sa­da ras­po­la­že sa­te­lit­skom me­te­o­ro­lo­škom sta­ni­com. To je obez­bi­je­đe­no pre­ko Svjet­ske me­te­o­ro­lo­ške or­ga­ni­za­ci­je za pra­će­nje me­te­o­ro­lo­ških pro­ce­sa u re­al­nom vre­me­nu – iz­ja­vio je Mi­cev za „Dan”.
Do­dao je da je Za­vod u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ku­po­vi­nom i do­na­ci­ja­ma, na­ba­vio auto­mat­ske me­te­o­ro­lo­ške sta­ni­ce ko­je pre­ko in­ter­ne­ta vr­še mje­re­nje i do­sta­vlja­nje po­da­ta­ka za ana­li­zu i prog­no­zu vre­me­na.
– Po­red to­ga što se pri­mje­nju­ju sa­vre­me­na teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća uvi­jek po­ne­što i ne­do­sta­je. Go­di­na­ma una­zad Za­vod ne­ma me­te­o­ro­lo­ške ra­da­re. To je vr­lo kva­li­tet­na i sku­pa opre­ma ko­ja da­je u krat­kom pe­ri­o­du da­je pre­ci­zne i prog­no­ze sa ve­li­kom tač­no­šću. To su ve­o­ma za­htjev­ne prog­no­ze u smi­slu nji­ho­ve tač­no­sti i lo­ka­ci­je, a na­ro­či­to se od­no­se na eks­trem­ne me­te­o­ro­lo­ške pro­ce­se, do­ga­đa­je ko­ji mo­gu da na­ne­su šte­te, ra­za­ra­nja, pa čak i da u slu­ča­je­vi­ma ci­klo­na, oluj­nih ne­po­go­da, mor­skih pi­ja­vi­ca, mi­ni-tor­na­da bu­du ugro­že­ni ljud­ski ži­vo­ti. Sve se to mo­že de­tek­to­va­ti po­mo­ću me­te­o­ro­lo­ških ra­da­ra – po­ja­snio je Mi­cev.
On je na­gla­sio da Za­vod za­sad ne ras­po­la­že ta­kvom opre­mom.
– Opre­ma te vr­ste pru­ža iz­u­zet­no pu­no po­da­ta­ka me­te­o­ro­lo­zi­ma, a za nji­ho­vu pri­mje­nu je neo­p­hod­no ve­li­ko struč­no zna­nje iz obla­sti me­te­o­ro­lo­gi­je. Ta opre­ma ko­šta i po nekoliko mi­li­o­na eura, a neo­p­hod­na je za de­tek­ci­ju eks­trem­nih me­te­o­ro­lo­ških do­ga­đa­ja – ka­že on.
Mi­cev is­ti­če da se po­sto­je­ćom opre­mom po­kri­va dio prog­no­ze sa sa­te­lit­skim me­te­o­ro­lo­škim sta­ni­ca­ma.
– Me­đu­tim, pra­vi in­stru­ment su ra­da­ri, ko­ji su za­pra­vo vr­sta ske­ne­ra at­mos­fe­re gdje se sva­kog se­kun­da mo­že vi­dje­ti me­te­o­ro­lo­ški pro­ces, od tač­ke po­sma­tra­nja u ra­di­ju­su od ne­kih 400–500 ki­lo­me­ta­ra – po­ja­šnja­va Mi­cev.
Ka­ko ka­že, po­mo­ću sa­vre­me­ni­je opre­me mo­gu se oče­ki­va­ti i bo­lji re­zul­ta­ti. On na­gla­ša­va da spe­ci­jal­ni kom­pju­te­ri ko­ji se ko­ri­ste u me­te­o­ro­lo­gi­ji vri­je­de i do 100.000 eura.
Mi­cev is­ti­če da je po­red sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je neo­p­hod­no ja­ča­nje ka­drov­skih ka­pa­ci­te­ta.
– Po­treb­no je da se lju­di struč­no i kva­li­tet­no ob­u­če jer se sva­ka gre­ška i ne­zna­nje mo­gu eks­pli­cit­no vi­dje­ti. Za­vod sa me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ima re­dov­ne struč­ne ra­di­o­ni­ce, na ko­ji­ma nje­go­vi za­po­sle­ni na­do­gra­đu­ju svo­je zna­nje, uči se i iz­u­ča­va ka­ko se pri­mje­nju­je sa­vre­me­na teh­no­lo­gi­ja. Neo­p­hod­no je da se lju­di struč­no usa­vr­ša­va­ju ka­ko da ko­ri­ste opre­mu i in­te­pre­ti­ra­ju do­bi­je­ne po­dat­ke – sma­tra on.
A.O.


Nedostaje ka­dra

Pre­ma ri­je­či­ma Bran­ka Mi­ce­va, Za­vod ima de­fi­cit di­plo­mi­ra­nih me­te­o­ro­lo­ga.
– Pro­blem rje­ša­va­mo ta­ko što ima­mo sti­pen­di­ste i na taj na­čin mo­že­mo da odr­ža­va­mo ka­pa­ci­te­te i ima­mo od­re­đen pri­liv ka­dra – po­ja­šnja­va on.