Na mi­ni­mal­ni iz­nos za­ra­de u Cr­noj Go­ri tre­nut­no je osi­gu­ra­no 14.376 rad­ni­ka, ko­ji mje­seč­no do­bi­ja­ju pla­tu od 193 eura, sa­op­šte­no je za „Dan” iz Po­re­ske upra­ve. Pre­ma po­da­ci­ma te in­sti­tu­ci­je, mi­ni­mal­nu za­ra­du u 2014. go­di­ni pri­ma­lo je 19.314 li­ca.
Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u Cr­noj Go­ri ra­di oko 220.000 gra­đa­na. To zna­či da je sva­ki 15 rad­nik u na­šoj ze­mlji osi­gu­ran na mi­ni­ma­lac.
Naj­ma­nja bru­to za­ra­da, sa po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma, u skla­du sa za­kon­skim pro­pi­si­ma ko­ji re­gu­li­šu ovu oblast, od 1. apri­la 2013. go­di­ne iz­no­si 288 eura, što je u ne­to iz­no­su 193 eura.
– Pre­ma evi­den­ci­ji Po­re­ske upra­ve, na osno­vu pre­da­tih va­lid­nih IOPPD obra­za­ca, na­ve­de­ni iz­nos mi­ni­mal­ne za­ra­de u 2014. go­di­ni pri­ma­lo je 19.314 li­ca. Ka­da je u pi­ta­nju 2015. go­di­na, kroz va­lid­ne IOPPD obraz­ce za pe­ri­od od ja­nu­a­ra do no­vem­bra 2015. utvr­đe­no je da je mi­ni­mal­nu za­ra­du pri­ma­lo 14.376 li­ca. Pre­ma evi­den­ci­ji Po­re­ske upra­ve, dje­lat­no­sti u ko­ji­ma naj­ve­ći broj li­ca pri­ma mi­ni­mal­nu bru­to za­ra­du od 288,10 eura je­su ne­spe­ci­ja­li­zo­va­na tr­go­vi­na na ve­li­ko, dje­lat­no­sti re­sto­ra­na i po­kret­nih ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta, agen­ci­ja za pri­vre­me­no za­po­šlja­va­nje i agen­ci­ja pri­vat­nog obez­bje­đe­nja – ob­ja­šnja­va­ju u Po­re­skoj upra­vi.
U toj in­sti­tu­ci­ji na­vo­de da po­seb­nu pa­žnju u po­stup­ku in­spek­cij­skog nad­zo­ra po­sve­ću­ju pro­vje­ri re­gu­lar­no­sti po­slo­va­nja po­re­skih ob­ve­zni­ka sa aspek­ta pri­ja­vlji­va­nja i pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de za­po­sle­nih, ne sa­mo ra­di za­šti­te bu­džet­skih pri­ho­da, već i ra­di za­šti­te so­ci­jal­nih pra­va gra­đa­na.
– Iz­nos za­ra­de za­po­sle­nih pre­ci­zi­ra se ugo­vo­rom o ra­du ko­ji sam za­po­sle­ni pot­pi­su­je sa po­slo­dav­cem, i ista mo­že bi­ti i mi­ni­mal­na ci­je­na ra­da u Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, uko­li­ko se utvr­di da je do­šlo do is­pla­te di­je­la i ci­je­log iz­no­sa za­ra­de, a da pri­tom ni­je is­pu­nje­na oba­ve­za pri­ja­vlji­va­nja i pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa, Po­re­ska upra­va pred­u­zi­ma za­ko­nom pro­pi­sa­ne mje­re, ini­ci­ra­njem pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti pre­ma po­slo­dav­cu uz na­log za ot­kla­nja­nje ne­pra­vi­lo­sti – na­vo­de u Po­re­skoj upra­vi.
Pred­sjed­nik Op­štin­skog od­bo­ra Rad­nič­ke par­ti­je u Pod­go­ri­ci Ra­do­van To­ško­vić sma­tra da dr­ža­va, od­no­sno nje­na vlast, ne či­ni ni­šta ka­ko bi za­šti­ti­la rad­ni­ke, iako je svje­sna da po­slo­dav­ci če­sto zlo­u­po­tre­blja­va­ju za­po­sle­ne i da­ju im ma­nje pla­te ne­go što bi tre­ba­lo.
– Pri­vat­ni­ci ko­ji­ma je vlast po­mo­ću par­tij­skih ve­za omo­gu­ći­la da do­đu do ka­pi­ta­la tru­de se da da­ju za­po­sle­ni­ma što ma­nje za­ra­de jer ko­ri­ste si­tu­a­ci­ju i strah lju­di. Mno­go je ne­za­po­sle­nih, pa se rad­ni­ci­ma da­je mo­guć­nost da ra­de za mi­ni­mal­nu za­ra­du, a ako ne pri­sta­nu na to on­da mo­gu da idu ku­ći. Ne znam ka­ko rad­ni­ci da pre­ži­ve od 193 eura ko­je do­bi­ja­ju mje­seč­no. Po­slo­dav­ci ra­de sve ka­ko bi uve­ća­li svoj ka­pi­tal i ne mi­sle o za­po­sle­ni­ma. O rad­ni­ci­ma ne mi­sli ni dr­ža­va jer vla­sti od­go­va­ra so­ci­jal­na tra­ge­di­ja da bi lak­še ma­ni­pu­li­sa­li osi­ro­ma­še­nim na­ro­dom – is­ta­kao je To­ško­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma San­dre Ob­ra­do­vić iz Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta po­seb­no je pro­ble­ma­tič­no to što je ve­li­ki broj rad­ni­ka an­ga­žo­va­nih pre­ko agen­ci­ja za po­sre­do­va­nje pri za­po­šlja­va­nju osi­gu­ran na mi­ni­mal­nu za­ra­du.
– To su lju­di ko­ji ne mo­gu da se iz­bo­re ni za ka­kva pra­va jer ne mo­gu da se sin­di­kal­no or­ga­ni­zu­ju. Če­sto su to lju­di ko­ji se iz fir­mi u ko­ji­ma ra­de sa­mo for­mal­no pre­ba­ce na agen­ci­ju ka­ko bi po­slo­da­vac iz­bje­gao oba­ve­zu da­va­nja ugo­vo­ra za stal­no. Tra­gič­no je da sko­ro 15.000 lju­di pri­ma mi­ni­mal­nu za­ra­du jer 193 eura ne ga­ran­tu­ju pri­sto­jan ži­vot ni po­je­din­cu, a ka­mo­li po­ro­di­ci – oci­je­ni­la je za „Dan” Ob­ra­do­vić.
Do­da­je da bi In­spek­ci­ja ra­da tre­ba­lo da is­pi­ta da li je re­al­no osi­gu­ra­va­ti za­po­sle­ne na mi­ni­mal­nu za­ra­du. Upo­zo­ra­va da se de­ša­va da se rad­ni­ci osi­gu­ra­va­ju na mi­ni­mal­nu za­ra­du, a da dio pla­te pri­ma­ju na ru­ke.
– To ni­je do­bro za dr­ža­vu, ali ni za tog rad­ni­ka jer će on sju­tra ima­ti mno­go ma­nju pen­zi­ju ne­go što bi tre­ba­lo – is­ta­kla je Ob­ra­do­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić iz­ja­vio je za „Dan” da je i iz­nos mi­ni­mal­ne za­ra­de od 193 eura na­pre­dak u od­no­su na ra­ni­je.
– Ovoj iz­nos je po­mak u od­no­su na ranije sta­nje za­to što po­slo­dav­ci mo­ra­ju da upla­ću­ju do­pri­no­se, što do­ne­dav­no ni­je bio slu­čaj, pa su se do­pri­no­si za PIO upla­ći­va­ni i na ma­nje iz­no­se. Po­re­di­ti mi­ni­mal­nu za­ra­du sa po­tro­šač­kom kor­pom odav­no je de­pla­si­ra­no. Na­i­me, kor­pa od oko 800 eura na­spram mi­ni­mal­ne za­ra­de od 193 je mi­sa­o­na ime­ni­ca i ne­u­ku­sno je ove dvi­je ci­fre i upo­re­đi­va­ti. Ka­da se to sa­gle­da, ja­sno je ka­ko ne­ko „ži­vi” od mi­ni­mal­ca – na­gla­sio je Le­kić.
M.S.

Da­le­ko od stan­dar­da EU

Cr­na Go­ra te­ži da po­sta­ne član Evrop­ske uni­je, ali je u po­je­di­nim ze­mlja­ma u tom sa­ve­zu mi­ni­mal­na pla­ta rad­ni­ka ko­li­ko go­di­šnji do­ho­dak po­je­di­nih gra­đa­na u na­šoj dr­ža­vi. Mi­ni­ma­lac rad­ni­ka u Luk­sem­bur­gu je de­set pu­ta ve­ći od cr­no­gor­skog i pre­ma po­da­ci­ma Euro­sta­ta iz­no­si 1.920 eura. Je­di­na čla­ni­ca EU ko­ja ima ma­nju mi­ni­mal­nu za­ra­du od Cr­ne Go­re je Bu­gar­ska, u ko­joj je naj­ma­nja pla­ta 184 eura. Ka­da se iz­vr­ši uskla­đi­va­nje pre­ma ku­pov­noj mo­ći, raz­li­ke ni­je­su ta­ko ve­li­ke i naj­ni­ža mi­ni­mal­na za­ra­da u EU je če­ti­ri pu­ta ma­nja od naj­vi­šeg mi­ni­mal­ca. Me­đu 22 čla­ni­ce sa mi­ni­mal­nom za­ra­dom de­set ih je u ja­nu­a­ru 2015. ima­lo mi­ni­ma­lac is­pod 500 eura. Naj­ma­nja mi­ni­mal­na za­ra­da u Bu­gar­skoj je 184 eura, Ru­mu­ni­ji – 218, Li­tva­ni­ji – 300, Če­škoj – 332, Ma­đar­skoj – 333, Le­to­ni­ji – 360, Slo­vač­koj – 380, Esto­ni­ji – 390, Hr­vat­skoj – 396 i Polj­skoj – 410. Mi­ni­mal­ne za­ra­de iz­me­đu 500 i 1.000 eura mje­seč­no u ja­nu­a­ru za­bi­lje­že­ne su u Por­tu­ga­lu – 589 eura, Grč­koj – 684, Mal­ti – 720, Špa­ni­ji – 757 i Slo­ve­ni­ji – 791. U se­dam čla­ni­ca EU mi­ni­mal­na za­ra­da je ve­ća od 1.000 eura, a u toj gru­pi su Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, gdje je mi­ni­ma­lac 1.379, u Fran­cu­skoj 1.458, Ir­skoj 1.462, Nje­mač­koj 1.473, Bel­gi­ji i Ho­lan­di­ji po 1.502, a u Luk­sem­bur­gu mak­si­mal­nih 1.923 eura.
Što se re­gi­o­na ti­če, Cr­na Go­ra je re­kor­der po vi­si­ni mi­ni­mal­ca, ako iz­u­zme­mo Hr­vat­sku. Naj­ni­ža za­ra­da u Sr­bi­ji je 174 eura, Ma­ke­do­ni­ji – 131, Al­ba­ni­ji – 149, a Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni 191 euro.