Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić


Dra­gan Ra­de­vić u svo­jim „po­ja­šnje­nji­ma” po­na­vlja tvrd­nju iz felj­to­na da je ge­ne­ral Sve­to­zar Vuk­ma­no­vić Tem­po, po na­lo­gu ge­ne­ra­la Mi­lo­va­na Đi­la­sa, do­šao u Slo­ve­ni­ju, u Ma­ri­bor, 19. ma­ja 1945. i ge­ne­ra­li­ma Bu­ri­ću i Vu­ka­no­vi­ću pre­nio Đi­la­so­vu na­red­bu, ko­ju je, na­vod­no, bla­go­slo­vio i Ti­to, da se svih 62 za­ro­blje­na sve­šte­ni­ka iz Cr­ne Go­re, me­đu nji­ma i Tem­pov brat, pop Lu­ka, stri­je­lja­ju po krat­kom po­stup­ku.
Pri tom se po­zi­va na „slu­žbe­nu za­be­li­lje­šku br. 57/73”, ko­ju je na­vod­no na­pra­vio „vi­so­ki ofi­cir Ozne Mom­či­lo Kra­go­vić” (uz na­po­me­nu da je ta za­bi­lje­ška išla „lič­no na uvid” Đi­la­su i KOS-u). Iz­o­sta­lo je, me­đu­tim, „po­ja­šnje­nje” Ra­de­vi­ća gdje se to na­la­zi, na ko­joj adre­si, taj taj­ni ar­hiv Ozne i Ud­be, ko­ji je on sa­da ot­klju­čao, da li je to, mo­žda, sa­mo Fond do­ku­me­na­ta Ozne i Ud­be u Voj­no-isto­rij­skom ar­hi­vu, a po­seb­no je iz­o­sta­lo ob­ja­šnje­nje ko je Kra­go­vić i da li je taj nje­gov „iz­vje­štaj” pro­šao kroz si­to na­uč­ne, struč­no-isto­rij­ske ana­li­ze i pro­vje­re.
Bez te neo­p­hod­ne na­uč­ne „apa­ra­tu­re”, to je ipak isto­ri­ja „re­kla ka­za­la”, tim vi­še što u toj pri­či po­sto­ji to­li­ko „ru­pa” i ne­lo­gič­no­sti ko­je će i la­ik la­ko za­pa­zi­ti. Jer, re­ci­mo, Ra­de­vić, po­zi­va­ju­ći se na Kra­go­vi­ća, tvr­di da je Đi­las „u stro­go po­vjer­lji­voj de­pe­ši br. 95-5/45 od 7. ma­ja 1945. go­di­ne na­re­dio ko­man­dan­ti­ma cr­no­gor­skih je­di­ni­ca u Slo­ve­ni­ji da se svi stri­je­lja­ni iz Cr­ne Go­re po­pi­su­ju sa osnov­nim po­da­ci­ma, da­tu­mom i mje­stom stri­je­lja­nja. To je sva­ko­dnev­no či­nje­no i uve­če sla­to ge­ne­ra­lu Đi­la­su u Be­o­grad, sa na­zna­kom 'za lič­nu upo­tre­bu' ” (na­gla­sio B.S).
Ako je ta na­red­ba za­i­sta oti­šla 7. ma­ja 1945, ako su iz­vje­šta­ji o stri­je­lja­nji­ma sva­ko ve­če ( ne znam sa­mo ka­ko: te­lek­som, fak­som, mo­žda in­ter­ne­tom!?) sti­za­li Đi­la­su na sto, ni­je ja­sno za­što je on­da „ge­neral Đi­las” dva­na­est da­na ka­sni­je po­slao u Slo­ve­ni­ju „ge­ne­ra­la Vuk­ma­no­vi­ća”, u tom tre­nut­ku na­čel­ni­ka Po­li­tič­ke upra­ve u Ar­mi­ji i še­fa KOS-a? Be­smi­sli­ca je, na­rav­no, tim ve­ća ako se zna da su, po svim do­sad po­zna­tim po­da­ci­ma – a to je, po­red osta­lih, pri­je se­dam go­di­na do de­ta­lja raz­ja­snio i Sa­vo Gre­go­vić u svo­joj re­pre­zen­ta­tiv­noj knji­zi „Pu­caj, rat je za­vr­šen”, sva ma­sov­na stri­je­lja­nja za­ro­blje­nih čet­ni­ka u Slo­ve­ni­ji 1945. go­di­ne bi­la za­vr­še­na naj­da­lje do 18. ma­ja, pa i stri­je­lja­nje sve­šten­ka i po­pa Lu­ke Vuk­ma­no­vi­ća me­đu nji­ma. Uz to, zar je pri­rod­no da je Tem­po, na­čel­nik Po­li­tičk upra­ve Ar­mi­je i ne­sum­nji­vo dru­gi čo­vjek Re­vo­lu­ci­je, od­mah do Ti­ta, mo­gao bi­ti ku­rir Mi­lo­va­na Đi­la­sa, čo­vje­ka či­je su rat­ne za­slu­ge da­le­ko ma­nje, a gre­ho­vi ne­u­po­re­di­vo ve­ći od Tem­po­vih.
Ni­je spor­no da je mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je Li­po­vac iz­dvo­jen iz te gru­pe sve­šte­ni­ka i spro­ve­den iz Slo­ve­ni­je za Be­o­grad, a oda­tle u Aran­đe­lo­vac, gdje je ne­što ka­sni­je i stri­je­ljan, ali je ska­rad­na be­smi­sli­ca tvrd­nja Ra­de­vi­ća, opet uz po­ziv na de­pe­šu fa­mo­znog „vi­so­kog ofi­ci­ra” Ozne Kra­go­vi­ća, da je, po na­re­đe­nju „ge­ne­ra­la Đi­la­sa” mi­tro­po­li­ta spro­vo­dio ge­ne­ral Vuk­ma­o­vić, da su us­put (valj­da na ka­fu?!) svra­ća­li i u Za­greb kod ge­ne­ra­la Pe­ka Dap­če­vi­ća, te da su ih po­tom na top­či­der­koj že­le­znič­koj sta­ni­ci sa­če­ka­li lič­no ge­ne­ral Mi­lo­van Đi­las i pu­kov­nik Va­si­li­je Či­le Ko­va­če­vić.
Ov­dje ne­do­sta­ju sa­mo tvrd­nje ne­kih „no­vo­i­sto­ri­ča­ra” da je u dru­štvu mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja ta­da bio i pop Lu­ka Vuk­ma­o­vić, od­no­sno da je nje­ga na gu­bi­li­šte pod Bu­ku­ljom lič­no spro­vo­dio brat Tem­po, da je Đi­las imao obi­čaj da za vri­je­me tam­no­va­nja mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja u Aran­đe­lov­cu, bar dva­red sed­mič­no skok­ne iz Be­o­gra­da do Aran­đe­lov­ca da iša­ma­ra, po­ču­pa za bra­du i ma­lo zlo­sta­vlja oko­va­nog po­gla­va­ra Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, ko­je­mu je, ka­ko tvr­de ti „isto­ri­ča­ri”, po­me­nu­ti Či­le Ko­va­če­vić, umje­sto pri­če­sti, pred stri­je­lja­nje do­nio pu­tir svje­že kr­vi po­bi­je­nih čet­ni­ka!
Umje­sto to­ga, ba­rem smo sa­zna­li da ni­je ni na­bi­jen na ko­lac ni ras­trg­nut ko­li­ma, što su, ka­ko tvr­de ti, „no­vo­re­vi­zo­ri isto­ri­je”, ko­mu­ni­stič­ki dže­la­ti če­sto ra­di­li sa svo­jim pro­tiv­ni­ci­ma. Ra­de­vić ot­kri­va da je u mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja „pu­cao po­ruč­nik Pa­vle Ba­lje­vić, pred­rat­ni ne­svr­še­ni stu­dent iz Nik­ši­ća.
Sju­tra: ČE­DO VUK­MA­NO­VIĆ:
TO JE LAŽ!