Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Stojanović prećutao ženinu firmu * Potjernica za aktivistom DPS-a * Povratkom Fronta završena priča o vanrednim izborima * Presudiće Mikov glas * Stojanović prećutao ženinu firmu * Supermen * Krnja demokratija
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 07-12-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Vesna Medenica, predsjednica Vrhovnog suda:
– Može li sudija sa platom od 650 eura da sačuva moralnost? Ne može.

Vic Dana :)

Hronologija braka:
Prve tri godine on govori, a ona sluša.
Sledeće tri godine ona govori, a on sluša.
Od sedme godine braka oni govore a komšije slušaju.
Na kraju oni govore, a sudija se krsti.

Uđe kauboj Džo u kafanu i za šankom ugleda barsku damu, a oko nje četvoricu kauboja. Gleda on, gleda, pa odjednom trgne pištolj, ubije četvoricu kauboja i zatim priđe barskoj dami i kaže:
– Kako to da tako lijepa dama stoji ovdje sasvim sama?

Trinaest polaznika policijske škole polagali za radno mjesto policajca i skupila se komisija. Stali oni u red, kad će komisija prvom od 13:
Daj nam ti reci jednu marku auta.
Ovaj prvi kao iz topa kaže JAGUAR, a ovaj drugi nije odmah shvatio pa kaže FEBRUAR. Treći MART, i tako oni svi redom, a ovaj dvanaesti kaže DECEMBAR. Trinaesti sav se izgubio, gleda u komisiju i sav drhti pa pruži ruku komisiji i kaže:
– Srećna Nova godina!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2017-12-04 DR SOFIJA BOŽIĆ: SRBI U HRVATSKOJ 1918–1929.
Organizovanje investicionih aktivnosti
Naslovnica knjige Sofije Božić Organizovanje investicionih aktivnosti Feljton smo uradili po knjizi dr Sofije Božić „Srbi u Hrvatskoj 1918–1929”, koju je izdao Institut za noviju istoriju Srbije iz Beograda
- PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

U Pri­mor­sko-kra­ji­škoj obla­sti se pod pše­ni­com i ku­ku­ru­zom na­la­zi­lo 61,9% ukup­ne po­vr­ši­ne pod zr­na­stim bi­ljem, u Osi­ječ­koj 82,44% i u Za­gre­bač­koj 83,96%. Pro­cen­tu­al­no uče­šće ove dvi­je bilj­ke u ga­je­nju zr­na­stog bi­lja iz­no­si­lo je, za sve če­ti­ri obla­sti, 81,44%. (...)
Sve če­ti­ri obla­sti ukup­no re­a­li­zo­va­le su vi­šak od 30.756 va­go­na ku­ku­ru­za go­di­šnje. U iz­vo­zu pše­ni­ce i ku­ku­ru­za u ino­str­na­stvo Za­gre­bač­ka že­lje­znič­ka di­rek­ci­ja uče­stvo­va­la je naj­vi­še sa 5% go­di­šnje, bu­du­ći da se su­fi­cit ko­ri­stio pr­ven­stve­no za is­hra­nu pa­siv­nih kra­je­va ze­mlje. Od ži­ta­ri­ca u Hr­vat­skoj i Sla­vo­ni­ji ga­je­ne su još zob, je­čam i raž, a od osta­lih ra­tar­skih pro­iz­vo­da krom­pir, raz­ne vr­ste po­vr­ća, dje­te­li­na itd. Od in­du­strij­skog bi­lja bi­la je za­stu­plje­na ko­no­plja, za­tim lan, še­ćer­na re­pa, du­van, a šlji­va, ja­bu­ka, kru­ška, gro­žđe, kao i smo­kva i ba­dem u Pri­mor­ju, bi­li su naj­če­šće ga­je­no vo­će. Pro­stra­ne li­va­de i pa­šnja­ci omo­gu­ća­va­li su raz­voj sto­čar­stva. Po­dra­vi­na je bi­la po­zna­ta po naj­bo­ljem kva­li­te­tu go­ve­da, Sla­vo­ni­ja po ga­je­nju svi­nja, ko­nja je bi­lo naj­vi­še u Sre­mu, a ova­ca u Hr­vat­skoj; kr­še­vi­ti kra­je­vi bi­li su po­god­ni za ga­je­nje ko­za, ma­zgi i ma­ga­ra­ca. Do­ma­ćin­stva su ga­ji­la i per­na­tu ži­vi­nu, a u Sre­mu i Za­gre­bač­koj žu­pa­ni­ji dva­de­se­tih go­di­na je po­če­lo da se in­ten­ziv­ni­je raz­vi­ja i pče­lar­stvo. Pri­mor­ski kra­je­vi kao i ri­je­ke, bo­ga­te ri­bom, omo­gu­ća­va­le su raz­voj ri­bar­stva. Na pro­sto­ru Hr­vat­ske i Sla­vo­ni­je bi­lo je i ne­što rud­nog bla­ga: uglja, gvo­žđa, pi­ri­ta, bok­si­ta, man­ga­na, zla­ta i ži­ve, ali eks­plo­ta­ci­ja ovih ru­da ni­je bi­la na­ro­či­to raz­vi­je­na.
Na pod­ruč­ju Dal­ma­ci­je pre­o­vla­da­va­li su pa­šnja­ci i šu­me, dok su sa­mo oko 22% te­ri­to­ri­je za­u­zi­ma­le ora­ni­ce, vi­no­gra­di, ma­sli­nja­ci, li­va­de. Ži­ta­ri­ce su bi­le naj­za­stu­plje­ni­ji ra­tar­ski pro­iz­vod, i to ku­ku­ruz, pše­ni­ca i je­čam, a za­tim krom­pir i raz­ne vr­ste po­vr­ća, dje­te­li­na, du­van, bu­hač. Dal­ma­tin­ci su se ba­vi­li i pro­iz­vod­njom gro­žđa, smo­ka­va, ba­de­ma, za­tim vi­ša­nja, tre­ša­nja, na­ran­dži, li­mu­na i dru­gog vo­ća. Za­dar­ski, du­bro­vač­ki, ši­be­nič­ki i brač­ki srez bi­li su po­zna­ti po mno­go­broj­nim ma­sli­nja­ci­ma. Stoč­ni fond Dal­ma­ci­je sa­sto­jao se od ova­ca, ko­za i, u ma­njem bro­ju, go­ve­da i svi­nja, za­tim ko­nja, ma­ga­ra­ca i ma­zgi. Mo­re bo­ga­to ri­bom či­ni­lo je da glav­no za­ni­ma­nje sta­nov­ni­šta u ostrv­skim i pri­mor­skim kra­je­vi­ma bu­de ri­bar­stvo. Skrom­no rud­no bla­go Dal­ma­ci­je či­ni­lo je ne­što uglja, bok­si­ta, ce­men­ta.
Iako ju­go­slo­ven­ska dr­ža­va sve do kra­ja dva­de­se­tih go­di­na ni­je ima­la osmi­šljen i kon­struk­ti­van pri­vred­ni pro­gram, vo­de­ći sa­svim neo­d­re­đe­nu po­li­ti­ku u tom po­gle­du, vlast je ne­sum­nji­vo is­ka­zi­va­la sna­žnu že­lju da pod­stak­ne raz­voj­ne pro­ce­se u ze­mlji i Kra­lje­vi­nu SHS svr­sta u red sred­nje raz­vi­je­nih za­ma­lja Evro­pe. O to­me svje­do­či an­ke­ta ko­ju je Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne i in­du­stri­je spro­ve­lo već 1919. go­di­ne, na­sto­je­ći da se oba­vi­je­sti o pri­vred­nim pri­li­ka­ma u raz­li­či­tim kra­je­vi­ma dr­ža­ve i rev­no­sno pri­ku­plja­ju­ći po­dat­ke ka­ko bi u skla­du s do­bi­je­nim in­for­ma­ci­ja­ma or­ga­ni­zo­va­lo svo­je in­ve­sti­ci­o­ne ak­tiv­no­sti. Iz te an­ke­te sa­zna­je­mo da je na pod­ruč­ju Bje­lo­var­sko-kri­že­vač­ke žu­pa­ni­je, u kri­že­vač­kom sre­zu po­sto­jao pro­je­kat za iz­grad­nju že­lje­zni­ce Kri­žev­ci – Sv He­le­na – Vrat­no, ko­ji ni­je re­a­li­zo­van zbog ne­do­stat­ka ka­pi­ta­la, da je u ga­re­šnič­kom sre­zu za­po­če­to po­di­za­nje pi­la­ne i fa­bri­ke ta­ni­na u Bre­stov­cu kod Ga­re­šni­ce (ob­u­sta­vlje­no ok­to­bra 1918), a da je u ku­tin­skom sre­zu po­sto­jao pro­je­kat otva­ra­nja rud­ni­ka uglja, ob­u­sta­vljen ta­ko­đe zbog po­manj­ka­nja sred­sta­va. Ima­ju­ći u vi­du pri­rod­ne po­ten­ci­ja­le tog kra­ja, žu­pa­nij­ska oblast je pred­la­ga­la da se u sre­zu Ča­zma, bo­ga­tom na­la­zi­šti­ma gra­ni­ta u Gra­bov­ni­ci, po­dig­ne fa­bri­ka za iz­ra­du spo­me­ni­ka, da se u So­ko­lov­cu, u sre­zu Ko­priv­ni­ca, po­dig­ne pa­ro­mlin, pi­la­na i ci­gla­na, da se u sre­zu Gru­bi­šno Po­lje, po­zna­tom po pro­iz­vod­nji krom­pi­ra, iz­gra­di fa­bri­ka špi­ri­tu­sa, da se u sre­zu Ku­ti­na za­vr­ši re­gu­la­ci­ja Lo­nje, pre­ki­nu­ta 1914. go­di­ne; isto ta­ko, pre­po­ru­če­no je da se na­pra­ve rib­nja­ci na Lo­nji i Tre­be­žu, da se u Ku­ti­ni ili Po­po­va­či, gdje se pro­iz­vo­di še­ćer­na re­pa, po­dig­ne fa­bri­ka še­će­ra kao i že­lje­znič­ka sta­ni­ca za uto­va­ri­va­nje re­pe u Lu­di­ni i Vi­dre­nja­ku, a na pod­ruč­ju gra­da Ko­priv­ni­ce da se po­dig­ne fa­bri­ka špi­ri­tu­sa, še­će­ra i pi­va. Sta­nov­ni­štvo ča­zman­skog i ku­tin­skog sre­za ni­je bi­lo u mo­guć­no­sti da fi­nan­sij­ski po­dr­ži pred­lo­že­ne pro­jek­te, dok je sta­nov­ni­štvo gru­bi­šno­polj­skog sre­za i Ko­priv­ni­ce bi­lo sprem­no da bes­plat­no ustu­pi ze­mlji­šte za iz­grad­nju po­me­nu­tih fa­bri­ka. U po­gle­du sa­o­bra­ća­ja, u Bje­lo­var­sko-kri­že­vač­koj žu­pa­ni­ji bi­lo je po­treb­no da se Ko­priv­ni­ca po­ve­že že­lje­zni­com, pre­ko Lud­bre­ga, Va­ra­ždi­nom, da se iz­gra­di pru­ga Bje­lo­var– Ča­zma – Iva­nić Grad kao i pru­ga Gru­bi­šno Po­lje – Spi­šić – Bu­ko­vi­ca – Vi­ro­vi­ti­ca, ko­ja bi da­lje bi­la po­ve­za­na s pru­gom Barć – Pa­krac, pre­ko Ba­sta­ja ili Kon­ča­ni­ce; za­tim pru­ge Kri­žev­ci – No­vi Ma­rof i Ga­re­šni­ca – Ba­no­va Ja­ru­ga, te pru­ga u ku­tin­skom sre­zu, od Vo­lo­de­ra do rud­ni­ka uglja – uko­li­ko do­đe do nje­go­vog otva­ra­nja. Po­red že­lje­znič­kog, raz­mi­šlja­lo se i o drum­skom sa­o­bra­ća­ju, od­no­sno o iz­grad­nji pu­ta od Gru­bi­šnog Po­lja pre­ko Ve­li­ke Pe­ra­to­vi­ce na Špi­šić – Bu­ko­vi­cu, čim je tre­ba­lo da se us­po­sta­vi ve­za s Po­dra­vi­nom.
(KRAJ)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"