Tri­bi­na „Ri­ječ” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re pro­te­klu go­di­nu za­klju­či­la je ve­čer­njim pro­gra­mom či­ja je te­ma bi­la ,,Is­ku­stvo pi­sa­nja – is­ku­stvo či­ta­nja”. Po­vod je bio vi­še ne­go ak­tu­e­lan, jer se raz­vi­la po­le­mi­ka oko Nje­go­ša i po­vla­če­nja pred­lo­ga da se ro­đen­dan cr­no­gor­skog knji­žev­ni­ka, vla­da­ra i vla­di­ke pra­znu­je kao dan kul­tu­re.
– To što se da­nas ra­di sa Nje­go­šem, ni­je ni­šta no­vo, ni­ti je od ju­če. Mno­gi su se utr­ki­va­li još za ru­še­nje nje­go­ve ka­pe­le i od ta­da do da­nas u Cr­noj Go­ri je glav­na stra­te­gi­ja ka­ko uru­ši­ti Nje­go­ša, na­še kr­sta­če, vje­ru, ći­ri­lič­no pi­smo, je­zik... Pi­sci ovog Udru­že­nja Nje­go­še­va su du­hov­na bra­ća i sva­ki član tre­ba da bu­de po­no­san na to, jer će Nje­goš osta­ti i po­sli­je sva­ke vla­sti – ka­zao je No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re. On je do­dao da je va­žno da su pi­sci za­jed­no, te da ne smi­je ni da po­mi­sli gdje bi za­vr­šio je­dan na­rod ko­ji bi bio obez­gla­vljen bez Nje­go­ša.
– Ova vla­da ni­je do­stoj­na Nje­go­ša, ali ni­je ni ona pret­hod­na, ni­ti će bi­ti ona bu­du­ća. Ni Nje­go­še­va vla­da u vri­je­me Nje­go­ša ni­je bi­la do­stoj­na nje­ga. On je sim­bol. Nje­goš je si­no­nim po­sta­nja Cr­ne Go­re. Cr­na Go­ra ne po­sto­ji bez Nje­go­ša. Ako do­zvo­li­mo da ubi­ju Nje­go­ša, ubi­li su Cr­nu Go­ru, jer kad ka­žem Cr­na Go­ra, mi­slim na Nje­go­ša – ka­zao je knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar Pe­ri­vo­je Po­po­vić. On je do­dao da je obi­čan na­rod uz Nje­go­ša, te da je vla­di­ka Ra­de iz­nad svih po­dje­la i vre­me­na, ,,pre­sto na ko­me se pro­gla­ša­va­ju sve­ti­te­lji”, za­klju­čiv­ši da ,,mo­ra­mo omo­gu­ći­ti Nje­go­šu da nas od­bra­ni od nas”. Pje­snik Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić je ka­zao da ,,ni­je ni ču­do što nam se sve ovo de­ša­va”, te da mo­žda za­slu­žu­je­mo i go­re. „Bit­no je šta je kod nas i u na­ma”, za­klju­čio je Braj­ko­vić.
– Oti­ma­nje je­zi­ka i pi­sma je ogro­man zlo­čin, ta­ko da ovo do­đu kao sit­ni­ce. Ne­dav­no je bio skup, na kom je tra­že­no da se sa po­sta­men­ta Bo­ži­da­ra Vu­ko­vi­ća Pod­go­ri­ča­ni­na uklo­ni od­red­ni­ca „pr­vi srp­ski štam­par”... I to je sa­mo je­dan u ni­zu stra­šnih pri­mje­ra – po­ja­snio je knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar Slo­bo­dan Mi­lić.
Knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak po­ja­šnja­va da ubi­ja­nje Nje­go­ša u Cr­noj Go­ri tra­je du­go.
– Po­me­nu­će­mo pri­mjer če­sti­tog Isa Mah­mut­be­go­vi­ća ko­ji je, ka­da su ga do­ve­li ta­mo da uče­stvu­je u ru­še­nju cr­kve Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Lov­će­nu, Nje­go­še­vog gro­ba, ka­zao: „Ne­ću ru­ši­ti vla­šku sve­ti­nju, a da mo­ju dža­mi­ju ne­ko kre­ne da ru­ši, su­prot­sta­vio bih se svim si­la­ma”. Pa, ka­da su mu ka­za­li da će osta­ti bez po­sla, on je od­go­vo­rio: „Pa ka­kvog po­sla, to je sit­ni­ca, tre­ba spa­si­ti du­šu”. Oti­šao je i umro u Fran­cu­skoj kao ga­star­baj­ter – po­ja­snio je Du­bak i pod­sje­tio pu­bli­ku na bit­ne mo­men­te iz hro­ni­ke na­sr­ta­ja na Nje­go­ša i nje­go­vu ka­pe­lu ko­je je za­bi­lje­žio u svo­joj knji­zi „Zu­blja Nje­go­še­va”. On je do­dao: „Bra­ni­će­mo Nje­go­ša, iako mu ni­ka­kve od­bra­ne ne tre­ba”.
– Ovo ve­če do­ži­vlja­vam kao pro­test­no. Nje­goš je naš te­melj u bi­lo kom smi­slu i ne znam da li ne­ki na­rod ima ne­kog po­put ono­ga što Nje­goš zna­či na­ma. UKCG tre­ba da se vi­še an­ga­žu­je i da ne do­zvo­li da ova te­ma si­đe sa dnev­nog re­da. Ovo je­ste sa­mo jed­no od ne­po­čin­sta­va, ali bor­ba pro­tiv Nje­go­ša ni­je sa­mo ov­dje – opo­me­nuo je pje­snik Be­ćir Vu­ko­vić. Knji­žev­nik To­dor Ži­va­lje­vić Ve­lič­ki, emo­tiv­no je go­vo­rio o sli­ka­ma iz dje­tinj­stva, kao i tre­nut­ku ka­da je sa ocem po­sje­tio „onaj sta­ri Lov­ćen”, kog i dan da­nas sli­ka po sje­ća­nju. On je oci­je­nio da je sve pro­mi­je­nje­no, te da je „bi­će Cr­ne Go­re do­ve­de­no do ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti”.Sti­ho­ve su či­ta­li Lju­bi­sav Bje­lić Mo­rač­ki, Mi­lan Ra­jo­vić, Be­ćo Do­šljak, Raj­ko Vu­ko­vić, a obra­ti­la se i pje­sni­ki­nja Stan­ka Ni­kač.
A.Ć.


Za­hval­nost „Da­nu”

– U ot­kro­ve­nju Jo­va­no­vom za­pi­sa­no je: „Bla­go ono­me ko­ji či­ta i oni­ma ko­ji slu­ša­ju ri­je­či pro­ro­štva, i dr­že što je za­pi­sa­no u nje­mu; jer je vri­je­me bli­zu”. Ka­ko da­nas či­ta­mo bi­blij­sku tvrd­nju ,,jer je vri­je­me bli­zu”?! Ja je či­tam kao „jer je ja­vlje od sna smu­će­ni­je”, kao ključ no­vog ide­o­lo­škog či­ta­nja ko­je je za­po­če­lo iz­ne­vje­ra­va­njem Nje­go­še­vog ama­ne­ta – ka­za­la je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Kralj, ured­ni­ca Tri­bi­ne ,,Ri­ječ”. Ona je za­hva­li­la i re­dak­ci­ji za kul­tu­ru Dnev­nih no­vi­na ,,Dan” ko­je su je­di­ne za sve vri­je­me ra­da tri­bi­ne is­pra­ti­le sva­ki pro­gram.