Iz­lo­žba sli­ka „Ar­he­tip­ska Pred­nost/Esen­ci­ja Ži­vo­ta” aka­dem­ske sli­kar­ke Alek­san­dre Era­ko­vić Pa­vli­će­vić otvo­re­na je na lo­ka­li­te­tu Rim­ski Mo­za­i­ci u Ri­snu. Autor­ka se pred­sta­vlja sa 16 ulja na plat­nu, ko­ja su­bli­mi­ra­ju nje­na slo­že­na umjet­nič­ka, na­uč­na i is­tra­ži­vač­ka is­ku­stva. Ovo je pr­vi put da iz­la­že u Cr­noj Go­ri, a do­ma­ćin joj je Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Ko­to­ra- Ri­san­ski mo­za­i­ci, ko­ji su nje­no na­dah­nu­će vi­še od 20 go­di­na. O nje­nom ra­du se u Cr­noj Go­ri, oda­kle je po­ri­je­klom, ma­lo zna s ob­zi­rom na to da uspje­šno ra­di i stva­ra u Austri­ji već du­že od 20 go­di­na. Ro­đe­na je u Lo­zni­ci. Ško­lo­va­la se u Be­o­gra­du (sred­nja ško­la za di­zajn tek­sti­la i mo­de) i Spli­tu (gra­fič­ki di­zajn), za­tim na Ake­de­mi­ji li­kov­ne umjet­no­sti u Sa­ra­je­vu, te na Fa­kul­te­tu li­kov­ne umjet­no­sti na Ce­ti­nju. Ste­kla je zva­nje ma­ste­ra u obla­sti umjet­nič­ke te­ra­pi­je u Be­ču. Čla­ni­ca je užeg ti­ma eks­pe­di­ci­je na­uč­nih is­tra­ži­va­nja na istom uni­ver­zi­te­tu od 2016. go­di­ne. Od 1999. go­di­ne iz­la­ga­la je se­dam pu­ta u po­zna­tim ga­le­ri­ja­ma Be­ča, a 2015. go­di­ne pred­sta­vi­la se i pu­bli­ci u Ber­li­nu.
- Mo­ja pri­ča je ve­za­na za an­tič­ki Ri­san, to je sa­mo jed­na tač­ka ma­te­ri­ja­li­za­ci­je, ta pri­ča ve­za­na je za ar­he­ti­pe uop­šte, za jed­nu pri­ču pla­ne­tar­ne in­te­li­gen­ci­je i pla­ne­tar­nog uma, gdje se on ma­te­ri­ja­li­zu­je u jed­noj tač­ki u an­tič­kom Ri­snu. Vi­še od dva­de­set go­di­na ba­vim se ovom te­mom na ni­vou pot­sve­snog sam ušla u tu pri­ču, ko­ja je me­ta­fi­zič­ke pri­ro­de, ob­ja­sni­la je umjet­ni­ca u raz­go­vo­ru za „Dan”.
Dje­la su na­sta­ja­la to­kom niz go­di­na, a ona je če­ka­la da ide­ja u njoj sa­zri i ka­da je do­šao pra­vi tre­nu­tak, do­šla je na lo­ka­li­tet. Go­vo­re­ći u me­ta­fo­ri, tra­že­nje Te­u­ti­nog car­stva za Alek­san­dru je isto kao po­tra­ga za esen­ci­jom ži­vo­ta.
- Ra­ni­je sam bi­la na­dah­nu­ta Rim­skim mo­za­i­ci­ma, ali sam on­da shva­ti­la za­što se do­go­di­lo to - mo­ra­la sam da do­đem na li­ce mje­sta. Ne­ke stva­ri mo­ra­te da osje­ti­te i spo­zna­te van­čul­no. To je dio mo­je van­čul­ne me­ta­fi­zič­ke spo­zna­je. Ni­sam bi­la po­ne­se­na ma­te­ri­jal­no­šću ovog mje­sta, ali sam mo­ra­la da se uvje­rim u te ko­or­di­nan­te me­ta­fi­zi­ke ko­je su ra­ni­je bi­le upi­sa­ne i on­da kad sam do­šla, se­bi sam la­gal­no ob­ja­sni­la za­što ne­što po­sto­ji u tom ne­kom ob­li­ku, obi­mu, in­ten­zi­te­tu kod me­ne u pri­či i do­šlo je do ne­ke mno­go bo­lje ar­ti­ku­la­ci­je. Tu pri­ču zo­vem „an­tič­ka” jer se ona de­fi­ni­sa­la u an­ti­ci kod me­ne. Pr­va de­fi­ni­ci­ja je u an­ti­ci – ob­ja­sni­la je ona.
Sa­vre­me­ni li­kov­ni iz­raz Alek­san­dre Era­ko­vić je svo­je­vr­sna gra­ma­ti­ka i eti­ka vi­đe­nja du­hov­nog, a nje­ne sli­ke tu­ma­če­nje tog svi­je­ta u is­toj mje­ri u ko­joj su to li­kov­ne pred­sta­ve po­je­di­nih re­li­gi­o­znih sli­kar­skih pra­va­ca, re­kao je mr Ni­ko­la Mar­ko­vić. Nje­ni ra­do­vi na pot­pu­no ino­va­ti­van na­čin do­no­se du­hov­nu stvar­nost li­kov­nog i umjet­nič­kog sa­gle­da­va­nja i do­ži­vlja­va­nja iko­ne i fre­ske kao jed­nog od ri­jet­kih pre­o­sta­lih me­di­ja du­hov­nog i re­li­gi­o­znog iz­ra­za na­šeg do­ba, na­veo je on otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu i do­dao da su sli­ke autor­ke „ne­po­sred­ne, du­bo­ke i slo­je­vi­te”.
U ime TO Ko­tor pu­bli­ku je po­zdra­vi­la Emi­li­ja Ra­du­lo­vić. Iz­lo­žba Alek­san­dre Era­ko­vić Pa­vli­će­vić na Rim­skim mo­za­i­ci­ma bi­će otvo­re­na do 22. ju­la.
M.D.PO­PO­VIĆ