PLAV - Da­le­ke 1913. go­di­ne pro­šlog vi­je­ka ču­ve­ni na­uč­nik Jo­van Cvi­jić, ge­o­graf, po­sje­tio je plav­sko-gu­sinj­sku ko­tli­nu i okol­ne pla­ni­ne, iz­me­đu ko­jih i Vi­si­tor. Za­klju­čio je i za­pi­sao Cvi­jić da se u ze­le­nim škrilj­ci­ma Vi­si­to­ra na­la­zi nje­gov naj­ni­ži cirk či­je je dno na 1.742 me­tra, gdje po­či­va Vi­si­tor­sko je­ze­ro, te da je Vi­si­tor­ski gle­čer de­blji­ne oko 80 me­ta­ra, s vi­si­nom dna vi­si­tor­skih cir­ko­va od 2.000 do 2.080 me­ta­ra.
Po­zna­ti plav­ski bi­o­log i strav­stve­ni en­tu­zi­ja­sta pla­ni­ne i pla­ni­nar­stva, ko­ji je dao zna­ča­jan do­pri­nos oču­va­nju flo­re Pro­kle­ti­ja i okol­nih vr­ho­va, Mi­lu­tin Mi­ćo Pra­šče­vić, vla­snik bo­ta­nič­ke ba­šte „Ve­le­mun“, po­že­ljev­ši da mje­sto zva­no Kr­ša­nja s ko­jeg je Cvi­jić ra­dio svoj cr­tež pred­sta­vi lju­bi­te­lji­ma ove div­ne pla­ni­ne, ura­dio je i ovih da­na po­sta­vio ta­blu ko­ja će pod­sje­ća­ti na ve­li­ka­na.
-Cvi­jić je iz­u­ča­vao gla­ci­ja­ci­ju Bal­kan­skog po­lu­o­str­va, a ta­ko­đe i Vi­si­to­ra, gdje ima to jed­no mje­sto s ko­jeg je po­sma­trao i kar­ti­rao to svo­je is­tra­ži­va­nje, ko­je sam ja pre­ma cr­te­žu ko­ji je on osta­vio uspio da lo­ci­ram, i gdje sam ugra­dio ta­blu. Iz tog nje­go­vog na­uč­nog ra­da se mo­že vi­dje­ti da se taj vi­si­tor­ski led­nik raz­dvo­jio na dva di­je­la, od ko­jih je je­dan krak oti­šao gdje je sad Vi­si­tor­sko je­ze­ro (1.745mnv), što je da­kle i osno­va na­stan­ka je­ze­ra i naj­ni­ža tač­ka cir­ka, a dru­gi pre­ma Raj­ko­voj gro­pi, gdje se for­mi­rao Pe­pić­ki po­tok. Zna­čaj­no iz tog nje­go­vog iz­u­ča­va­nja je da su i Vi­si­tor i Ze­le­tin bi­li za­gle­če­re­ne pla­ni­ne, ma­da Vi­si­tor znat­ni­je, što zna­či da je bi­lo led­ni­ka ko­ji ni­je­su bi­li ve­ćih di­men­zi­ja. Taj ve­ći je bio ne­gdje oko 80 me­ta­ra de­blji­ne, a ovaj dru­gi ma­nje –po­ja­šnja­va Pra­šče­vić.
Kao čo­vjek ko­ji je pla­ni­ni i pla­ni­nar­stvu dao ogro­man do­pri­nos, Pra­šče­vić je po­sta­vio ta­blu oba­vje­šet­nja, ne oba­zi­ru­ći se na ci­je­nu tog po­sla, s ci­ljem da Kr­ša­nju i Vi­si­tor, kao je­din­stve­nu pla­ni­nu, pred­sta­vi u pu­ni­jem svje­tlu.
- Sve to sam ura­dio uz po­moć svo­jih dru­ga­ra Vla­sti­mi­ra Pra­šče­vi­ća, To­mi­sla­va Vu­če­ti­ća, Ne­na Raj­ko­vi­ća, Mi­ro­sla­va i Mir­ka Pra­šče­vi­ća. Ina­če, u tom kom­plek­su vi­si­tor­skog pro­sto­ra na­la­zi se Ži­ži­na ko­li­ba, za­du­žbi­na ve­li­kog ime­na ju­go­slo­ven­skog i svjet­skog pla­ni­nar­stva, Kr­sta Ži­ži­ća Ži­že, du­go­go­di­šnjeg čla­na PK „Že­le­zni­čar“ iz Be­o­gra­da, na­mi­je­nje­na za pri­hvat i svra­ti­šte pla­ni­na­ra i na­mjer­ni­ka. Kao ne­kad je­din­stven obje­kat na tom pro­sto­ru, a u či­joj bli­zi­ni se sa­da na­laz još če­ti­ri slič­ne ko­li­be, Ži­ži­na ko­li­ba za­slu­žu­je da se re­no­vi­ra i za­šti­ti ka­ko bi i da­lje slu­ži­la svr­si. Po­red ko­li­be je i če­sma, dje­lo mo­je ma­len­ko­sti, či­ji je iz­vor na oko 480 me­ta­ra uda­lje­no­sti, a ko­ja se ta­ko­đe mo­ra pre­u­re­di­ti ka­ko bi du­že tra­jao. Obra­ti­će­mo se Ži­ži­nom klu­bu ,,Že­le­zni­čar’’, lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, i lo­kal­noj Tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji, pred­u­ze­ću Na­ci­o­nal­ni par­ko­vi Cr­ne Go­re i NP „Pro­kle­ti­je“ i re­sor­nom mi­ni­star­stvu, da po­mog­nu u tim ak­tiv­no­sti­ma, iako ni­je­sam si­gu­ran da će usli­ši­ti na­še ape­le. Svi oni bi i te ka­ko ima­li oba­ve­zu ne sa­mo po­mog­nu, već da ulo­že do­dat­ne na­po­re da se tom pro­sto­ru da no­va di­men­zi­ja, što bi pri­vu­klo go­ste i do­pri­ni­je­lo raz­vo­ju pla­nin­skog tu­ri­zma –po­ru­čio je Pra­šče­vić.N.V.