P
ET­NjI­CA – Broj­ni su pri­mje­ri ko­ji uka­zu­ju da Pet­nji­ca, i po­red to­ga što joj je pri­je tri go­di­ne vra­ćen sta­tus op­šti­ne, za­o­sta­je za dru­gim gra­do­vi­ma u Cr­noj Go­ri, a ta­kvu si­tu­a­ci­ju naj­sli­ko­vi­ti­je opi­su­je či­nje­ni­ca da na ovom pod­ruč­ju iz go­di­ne u go­di­nu opa­da broj pi­jač­nih tr­go­va­ca. Na­i­me, pet­kom, ka­da je pa­zar­ni dan u Pet­nji­ci se po­ja­vlju­je sa­mo Ra­fet Čo­ko­vić, je­di­ni pro­da­vac vo­ća i po­vr­ća, pa na pa­za­ri­štu u cen­tru Bi­ho­ra ne­ma bo­ga­te po­nu­de raz­li­či­te ro­be jer je još pri­je de­set go­di­na dva­de­se­tak tr­go­va­ca, zbog ne­ran­ta­bil­no­sti i dru­gih okol­no­sti za­tvo­ri­lo svo­je te­zge.
Za­to se i pi­ja­ca u Pet­nji­ci is­pred „Re­fi­ji­ne pr­o­dav­ni­ce” sve­la na sve­ga pet kva­drat­nih me­ta­ra, na ko­joj Čo­ko­vić, bez uobi­čaj­ne kon­ku­ren­ci­je, nu­di svo­ju ro­bu.
– Ni­je kao ne­ka­da. Ne­ma ni pro­da­va­ca ni ku­pa­ca. Ja, ipak, kao je­di­ni, uspi­je­vam ne­što da za­ra­dim. Pa­za­ri su ve­ći lje­ti kad ve­li­ki broj Pet­nji­ča­na do­đe iz ino­stran­stva, ali to ni­je ni pri­bli­žno kao u ne­ka sta­ra do­bra vre­me­na, iako je na mo­jim te­zga­ma uvi­jek svje­ža ro­ba – ka­že Čo­ko­vić.
Mje­šta­ni tvr­de da je sve pri­sut­ni­ja kri­za i dra­sti­čan od­liv sta­nov­ni­ka Bi­ho­ra pre­ma ve­ćim cen­tri­ma i za­pad­no­e­vrop­skim ze­mlja­ma, ali i otva­ra­nje ve­li­kih mar­ke­ta uti­ca­lo na opa­da­nje pro­da­je na pet­njič­koj pi­ja­ci. Svi su sa­gla­sni da u op­šti­ni Pet­nji­ca ko­ja, pre­ma po­sled­njem po­pi­su sa 6.713 sta­nov­ni­ka, ras­po­re­đe­nih u se­dam mje­snih za­jed­ni­ca, za­hva­ta po­vr­ši­nu od 173 ki­li­o­me­tra kva­drat­na, još uvi­jek ni­je­su stvo­re­ni uslo­vi za nor­mal­no or­ga­ni­zo­va­nje ži­vo­ta.
– Sli­ka Pet­nji­ce se ni­je mno­go pro­mi­je­ni­la ni na­kon do­bi­ja­nja sta­tu­sa op­šti­ne. Po­gub­no je što ov­dje osta­ju da ži­ve sa­mo sta­rač­ka do­ma­ćin­stva, a bez mla­do­sti ne­ma na­pret­ka. Za­to se ne tre­ba ču­di­ti što je ne­ka­da­šnja ve­li­ka pi­ja­ca u Pet­nji­ci prak­tič­no sve­de­na ni­na­šta. Ona, ustva­ri, i ne po­sto­ji, iako se zna da se ne­dan pet­kom ov­dje ni­je mo­glo pro­ći od ku­pa­ca i pro­da­va­ca ko­ji su nu­di­li sve i sva­šta. Ovi ve­li­ki tr­gov­ci su iz­gle­da pri­gra­bi­li sve što se mo­glo pri­gra­bi­ti, ta­ko da obič­ni smrt­ni­ci ne na­la­ze ra­ču­ni­cu da se ba­ve tr­go­vi­nom. Za­to od ne­ka­da­šnjih pi­jač­nih te­zgi u Pet­nji­ci ne­ma ni po­me­na – ka­že Fa­ik Adro­vić, je­dan od dvo­ji­ce ži­vih od­bor­ni­ka iz pe­ri­o­da ka­da je pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka Pet­nji­ci uki­nut sta­tus op­šti­ne.
O sve­u­kup­noj za­po­sta­vlje­no­sti Bi­ho­ra svje­do­či i po­da­tak da u Pet­nji­cu ne do­la­zi dnev­na štam­pa, ne­ma ni obu­ćar­ske rad­nje, po­sla­sti­čar­ni­ce, knji­ža­re, fo­to­ko­pir­ni­ce, tra­di­ci­o­nal­nih uslu­žnih ra­di­o­ni­ca, fo­to­gra­fa, ser­vi­sa za po­prav­ku ku­ćan­skih apa­ra­ta, kao ni što šta dru­go što ima­ju ne­ki dru­gi gra­do­vi. Isto ta­ko, u ovoj va­ro­ši­ci ne­zna­tan je broj ma­lih pred­u­ze­ća o ko­ji­ma se po­sled­njih go­di­na pri­ča­lo da će do­ni­je­ti sve­u­kup­ni pri­vred­ni pre­po­rod Cr­ne Go­re. Ta­ko ne­ga­tiv­nu sli­ku upot­pu­nja­va i či­nje­ni­ca da u Pet­nji­ci ne­ma or­ga­ni­zo­va­nog ot­ku­pa tr­žnih vi­ško­va i da se ve­ći­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca na ovom pod­ruč­ju na­la­zi u za­i­sta lo­šem sta­nju. Uz to, po­seb­nu pri­ču za­slu­žu­je ne­u­re­đe­na glav­na uli­ca u ko­joj do­mi­nant­no mje­sto za­u­zi­ma­ju kan­ce­la­ri­je po­li­tič­kih par­ti­ja.
Adro­vić sma­tra da dr­ža­va tre­ba da odri­je­ši ke­su i iz­dvo­ji neo­p­hod­na sred­stva da bi se uozbi­lji­la pri­ča oko rje­ša­va­nja osnov­nih pro­ble­ma u op­šti­ni Pet­nji­ca.
– Pet­nji­ca ras­po­la­že broj­nim po­ten­ci­ja­lim, za­to jer pra­va šte­ta što ima­mo ova­ko lo­šu si­tu­a­ci­ju. Dr­ža­va tre­ba da po­mog­ne ovim lju­di­ma da stvo­re što vi­še bren­di­ra­nih pro­iz­vo­da ko­ji će bi­ti pre­po­zna­tlji­vi ši­rom Evro­pe. Za­to bi Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de lju­di­ma na se­lu tre­ba­lo da po­nu­di kre­di­te sa du­žim ro­kom ot­pla­te ka­ko bi or­ga­ni­zo­va­li pro­iz­vod­nju ko­ja da­je re­al­ne šan­se za uspje­šno po­slo­va­nje i za­u­sta­vlja­nje sve iz­ra­že­ni­je mi­gra­ci­je lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Tre­ba pod­sje­ti­ti da je Ze­mljo­rad­nič­ka za­dru­ga „Pet­nji­ca” ne­ka­da upo­šlja­va­la 80 rad­ni­ka. Ima­la je pet­na­e­stak pro­dav­ni­ca, kao i ot­kup­nu sta­ni­cu gdje je lo­kal­no sta­nov­ni­štvo pla­si­ra­lo svo­je tr­žne vi­ško­ve. Da­nas te za­dru­ge ne­ma, jer su nje­ni ka­pa­ci­te­ti oti­šli u pri­vat­ne ru­ke. Zog sve­ga ovo­ga dr­ža­va ne smi­je do­zvo­li­ti da po­je­din­ci dr­že mo­no­pol u svo­jim ru­ka­ma i da pri­vi­le­go­va­ni uvo­zni­ci kro­je ka­pu na­ro­du. Ako se to spri­je­či, si­gu­ran sam da će pi­ja­ca u Pet­nji­ci po­no­vo bi­ti „ži­va” kao ne­ka­da – po­ru­čio je Adro­vić.
D.J.


Ne­ma ni stoč­ne pi­ja­ce

Mje­šta­ni Bi­ho­ra su u vi­še na­vra­ta od Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de tra­ži­li da pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re za iz­grad­nju stoč­nog pa­za­ri­šta, ali ta­kvim za­tje­vi­ma još uvi­jek ni­je udo­vo­lje­no. Oni sma­tra da je, uz or­ga­ni­zo­va­ni ot­kup, po­treb­no uve­sti do­dat­ne pod­sti­caj­ne mje­re ko­je bi sti­mu­li­sa­le mla­de lju­de da se ba­ve sto­čar­skom pro­iz­vod­njom. Na­vo­de da je vri­je­me za na­ma po­ka­za­lo da sta­nje u Bi­ho­ru ne od­go­va­ra pri­či zva­nič­ni­ka da dr­ža­va vo­di po­seb­nu bri­gu o se­lu i po­ljo­pri­vre­di i da na tr­ži­šti vla­da red.
– Stoč­na pi­ja­ca u Pet­nji­ci go­di­na­ma ne po­sto­ji, iako su sta­nov­ni­ci Bi­ho­ra u vi­še na­vra­ta tra­ži­li da se iz­na­đe mo­guć­nost za nje­nu po­nov­nu iz­grad­nju. Za­to po­no­vo ape­lu­je­mo na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de da se za­lo­ži i pru­ži pu­nu po­dr­šku re­a­li­za­ci­ji na­zna­če­nog pro­jek­ta, jer bi to u ve­li­koj mje­ri po­spje­ši­lo raz­voj sto­čar­ske pro­iz­vod­nje u pet­njič­kom kra­ju - na­gla­ša­va­ju iz Udru­že­nja sto­ča­ra „Bi­hor”, pod­sje­ća­ju­ći da se ne­ka­da u Pet­nji­ci pet­kom na stoč­nom pa­za­ri­štu pro­da­va­lo i po 500 jag­nja­di.


Vu­na za­vr­ša­va na sme­tli­štu

Iz pet­njič­kog Udru­že­nja „Vri­je­de ru­ke” na­gla­ša­va­ju da je po­gub­no što je ob­u­sta­vljen ot­kup tr­žnih vi­ško­va, me­đu ko­je se ubra­ja i vu­na, kao zna­čaj­na si­ro­vi­na u tek­stil­noj pro­iz­vod­nji.
– Vu­na je svoj­vre­me­no pred­sta­vlja­la pra­vo bo­gat­stvo, jer je bi­la na ci­je­ni. Na­ža­lost, ka­ko su go­di­ne od­mi­ca­le u Cr­noj Go­ri i on­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji do­šlo je do ga­še­nja tek­stil­ne pro­iz­vod­nje ta­ko da je opa­la po­tra­žnja za ovom zna­čaj­nom si­ro­vi­nom. Za­to se vu­na da­nas, iako sa­dr­ži lje­ko­vi­ta svoj­stva, umje­sto na pi­ja­ca­ma, mo­že vi­dje­ti na sme­tli­šti­ma po­red pu­ta, što je za­i­sta po­ra­ža­va­ju­će, jer se na taj na­čin po­la­ko ga­se tra­di­ci­o­nal­ne dje­lat­no­sti po ko­ji­ma je ovaj kraj bio na­da­le­ko po­znat – is­ti­če Sa­ba­he­ta No­va­lić.