Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Stav - datum: 2018-03-06
Iz bezdana se sunce ne vidi jasnije
Iz bezdana se sunce ne vidi jasnije Da znate, pred Merkelovom biste stajali kao državnik, a ne kao prosjak koji vjeruje da ono milostinje što stane u dlan može biti više od onoga što stane u dušu!
- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Ko­ja je vi­si­na Va­šeg pa­da, Alek­san­dre Vu­či­ću, ka­da ste ka­dri da pred An­ge­lom Mer­kel iz­ja­vi­te ka­ko je va­žni­je lju­bi­ti ze­mlju svo­je dje­ce ne­go­li ze­mlju svo­jih pre­da­ka?!
Ko­ja je to ze­mlja či­je ni­sam di­je­te i ko­ja su to dje­ca či­ji ni­sam pre­dak?!
Šta dje­ci da ka­žem- ko­ju da od­sad vo­le vi­še od one ko­ju vo­li­mo, a opet ma­nje od one ko­ju će vo­lje­ti nji­ho­va dje­ca jer, eto, i oni će bi­ti po­tom­ci ne­kih pre­da­ka ko­jih se va­lja sti­dje­ti?!
Je li bu­duć­nost dje­ce da za­bo­ra­ve ko su, šta su, oda­kle su i či­ji su?!
Je li to ci­je­na ko­ju ste sprem­ni da pla­ti­te: ge­ne­ra­ci­je bez pro­šlo­sti ko­je će do­vi­je­ka bi­ti žr­tve bu­duć­no­sti pred ko­jom će sta­ja­ti kao vo­lo­vi za­ro­blje­ni u bla­tu?!
Ko­jeg to sju­tra ima bez ju­če?! Ko­jim će to tra­gom ga­zi­ti pa­ti­ka ako ne­ma oti­ska opan­ka?!
Ka­kvo je to sva­nu­će bez mra­ka hi­lan­dar­ske por­te u ko­jem čem­pres Sve­tog Sa­ve is­po­vi­je­da i pri­če­šću­je?!
Je­ste li ikad pro­ve­li noć na ba­sa­ma­ci­ma ko­na­ka umi­ru­ći i vas­kr­sa­va­ju­ći sto­ti­nu pu­ta za­gle­da­ni u taj bla­go­slo­ve­ni mrak i mir, a pred va­ma sve ja­sno, bli­sta, ima smi­sla, zo­ra ni­je tek pu­ki osvit no­vog da­na već vas­krs pret­hod­no­ga…
Je­ste li za­pla­ka­li kad gle­da­ju­ći u pu­po­ljak bo­žu­ra gdje ni­če iz gro­ba?!
Je­ste li se ne­ka­da osje­ti­li na­ro­či­tim kad niz ždri­je­lo kli­zne pr­vi mi­ris ta­mja­na de­vič­kog?!
Je­ste li kad na­zdra­vi­li s po­sled­njim ži­vim So­lun­cem- dje­dom Đor­đem na Zej­tinl­i­ku dok bi­je­li mer­mer­ni stroj pje­va: „Ta­mo da­le­ko…“?!
Je­ste li se ne­ka­da na­ću­ta­li s Ve­li­kom Ho­čom?!
Zna­te li ko­li­ko je div­na po­mi­sao umri­je­ti na Pro­kle­ti­ja­ma kraj ne­u­mr­le bra­će?!
Je­ste li ču­li ka­ko či­ta­vo se­lo pje­va „Živ­ku Si­ri­nić­ku“ dok se pla­men spa­lje­nih se­la i šu­ma nad­vi­ja nad njim?!
Je­ste li maj­ci is­pu­ni­li po­sled­nju že­lju do­ni­jev­ši joj ša­ku sve­te ze­mlje za si­no­vljev grob?! Zna­te li ka­ko odah­ne, gu­še­ći se u su­za­ma?!
Je­ste li ču­li ama­net Mi­lo­ša Ćir­ko­vi­ća: „Vi idi­te, ja ne­ću“?!
Zbog na­še je dje­ce ostao da ču­va Peć i sve­ti­nju, di­je­te slav­nih pre­da­ka i slav­ni pre­dak sva­ko­ga od nas!
Je­ste li kad osje­ti­li ka­ko mi­ri­še Kaj­mak­ča­lan?!
Je­ste li se umi­li sve­tom vo­dom Pla­ve grob­ni­ce gle­da­ju­ći ka­ko se li­ni­jom ži­vo­ta ko­tr­lja­ju ka­plje kao ni­je­ma li­ti­ja…
Je­ste li kad uži­va­li gle­da­ju­ći ko­sa­če ka­ko gra­be niz li­va­du, a li­va­di ni­gdje kra­ja do u ne­bu?
Zna­te li ka­ko je za­i­sta div­no po­lju­bi­ti ze­mlju svo­je dje­ce lju­be­ći te­žač­ku ru­ku đe­da na umo­ru?!
Zna­te li ka­ko je le­ći s dje­com u ne­ko­še­vi­nu dok bi­je ljet­nja ki­ša i zna­ti da im tim tre­nut­kom osta­vlja­te u ama­net sve što ima­te i sve što im u ži­vo­tu za­i­sta tre­ba?
Zna­te li uop­šte, Alek­san­dre Vu­či­ću, šta je bu­duć­nost na­še dje­ce- sla­va Sr­bi­je ko­ja će do­vi­je­ka či­ni­ti da im ko­rak bu­de od se­dam mi­lja jer ga­ze tra­gom pra­dje­dov­skog opan­ka.
Ne zna­te, na­rav­no, jer da zna­te pred Mer­ke­lo­vom bi­ste sta­ja­li kao dr­žav­nik, a ne kao pro­sjak ko­ji vje­ru­je da ono mi­lo­sti­nje što sta­ne u dlan mo­že bi­ti vi­še od ono­ga što sta­ne u du­šu!
Na dla­nu Vam je tek dva ko­ra­ka ze­mlje za na­šu dje­cu, a u du­ši je ima­mo za bes­kraj jer sju­tra vas­kr­sa­va iz ju­če, vaj­ni pred­sjed­ni­če!
Ni­je Sr­bi­ja, Vu­či­ću, ša­ka zo­bi da je sva­ke go­di­ne ra­si­pa­te po ja­lo­vo­me po­lju, već lo­za iz ći­vo­ta Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog…

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"