Pra­znik Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca, u ma­na­sti­ru u ko­jem po­či­va­ju nje­go­ve mo­šti, is­pod ostro­ških gre­da, do­če­ka­lo je ju­če na hi­lja­da vjer­ni­ka iz svih kra­je­va Cr­ne Go­re, ali i iz dr­ža­va u okru­že­nju. Na pla­tou is­pred Gor­njeg ma­na­sti­ra Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je uz sa­slu­že­nje mi­tro­po­li­ta ke­me­rov­skog i pro­ko­pi­jev­skog Ari­star­ha, epi­sko­pa austra­lij­sko-no­vo­ze­land­skog Iri­ne­ja, bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja, sla­von­skog Jo­va­na i bi­hać­ko-pe­tro­vač­kog Ata­na­si­ja, kao i broj­nog sve­šten­stva i sve­šte­no­mo­na­štva Srp­ske i Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Na hi­lja­de vjer­ni­ka pri­stu­pi­lo je sve­toj ča­ši pri­če­šća, na­kon če­ga su osve­šta­ni i pre­re­zni slav­ski ko­la­či. Ostro­ška sve­ti­nja, ko­ja če­ti­ri vi­je­ka pri­vla­či i sa­bi­ra vjer­ni­ke svih kon­fe­si­ja ju­če­ra­šnji pra­znik do­če­ka­la je ob­no­vlje­na u pot­pu­no­sti, što je po pr­vi put od nje­nog na­stan­ka.
Jed­no od naj­ve­ćih sve­ti­li­šta Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve ob­no­vom je do­bi­lo i pa­ra­klis Sv. Isa­i­ji od Ono­go­šta, ko­ji je i osno­vao ostro­šku pe­šte­ru, a to­kom iz­vo­đe­nja ra­do­va pro­na­đe­ne su i mo­šti đa­ko­na Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog ko­je su po­hra­nje­ne u ći­vot u cr­kvi Ča­snog kr­sta u Gor­njem ma­na­sti­ru. Pri­li­kom ra­do­va pro­ja­vi­lo se i ču­do ostro­škog sve­ti­te­lja – iz jed­nog od zi­do­va ma­na­sti­ra iz ka­me­na je po­te­kla vo­da. Ob­no­vu je fi­nan­si­rao pri­vred­nik iz Nik­ši­ća Mi­o­drag Da­ka Da­vi­do­vić či­jem je si­nu Ne­ma­nji mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je pre­dao or­den Sv. kra­lja Mi­lu­ti­na, vi­so­ko od­li­ko­va­nje Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Be­sje­de­ći mi­tro­po­lit je ju­če ka­zao da je Sv. kralj Mi­lu­tin za vri­je­me svo­je vla­da­vi­ne po­di­gao če­tr­de­set hra­mo­va, a Da­vi­do­vić svo­jim pre­ga­la­štvom na­sta­vlja to nje­go­vo dje­lo. Da­vi­do­vić je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u Go­li­ji kod Nik­ši­ća sa­gra­dio ma­na­stir Sv. Sa­ve, na­kon če­ga je do­bio or­den ko­ji no­si ime pra­vog srp­skog ar­hi­e­pi­sko­pa i pro­sve­ti­te­lja.
– Ove go­di­ne ima­mo po­seb­nu ra­dost jer je ostro­ška sve­ti­nja ob­no­vlje­na, kao ri­jet­ko ka­da u ovih 350 go­di­na od vre­me­na upo­ko­je­nja Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog. Ob­no­vlje­na je nje­go­vim mo­li­tva­ma i mo­li­tva­ma nje­go­vog đa­ko­na či­je smo mo­šti pre­ni­je­li u cr­kvu Ča­snog kr­sta, mo­li­tva­ma Pre­po­dob­nog Isa­i­je od Ono­go­šta ko­ji je osno­vao ovu pu­sti­nju i či­ji hram smo osve­šta­li, i mo­litvma Sv. No­vo­mu­če­ni­ka Stan­ka, a tru­dom na­šeg bra­ta Mi­o­dra­ga Da­vi­do­vi­ća ko­ji je do­pri­nio da ova sve­ti­nja za­bli­sta lje­po­tom, ne sa­mo ka­kva je bi­la u vre­me­nu Sv. Va­si­li­ja, ne­go da pr­vi put bu­de ob­u­če­na u ova­ko div­no ru­ho – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
On je ju­če zlat­nim li­kom Sv. Pe­tra Dru­gog, Lov­ćen­skog taj­no­vid­ca, od­li­ko­vao ne­i­ma­ra, in­že­nje­ra Mi­la­na Vu­kaj­lo­vi­ća, dok su za ve­li­ki do­pri­nos na­gra­đe­ni i mi­ni­star vje­ra Re­pu­bli­ke Srp­ske, Dra­gan Da­vi­do­vić, je­dan ve­li­ki pri­lo­žnik iz Ka­na­de, Mi­lan i Da­ra Pe­jić iz Be­ča, kao i Pe­tar Mar­ko­vić iz Be­o­gra­da ko­ji je pri­lo­žio mo­za­ik us­pe­ni­ja Sv. Va­si­li­ja. Mi­tro­po­lit Ari­starh u be­sje­di je is­ta­kao da je ovo­go­dinj­ši pra­znik Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog po­svje­do­čio is­pu­nja­va­nje bož­je ri­je­či i za­po­vi­je­sti.
– Če­ti­ri vi­je­ka nas di­je­li od vre­me­na ka­da je ži­vio ostro­ški sve­tac, ali bez ob­zi­ra na to ne pre­kra­ću­je se već se umno­ža­va po­tok lju­di ko­ji do­la­ze nje­go­vim sve­tim mo­šti­ma. Lju­di do­la­ze jer vi­de da Go­spod pre­ko svog ugod­ni­ka Sv. Va­si­li­ja da­je svi­ma ko­ji mu se iskre­no mo­le bla­go­dat, po­moć i si­lu – ka­zao je mi­tro­po­lit Ari­starh, ko­ji je iz brat­ske Ru­si­je pre­nio bla­go­slo­ve nji­ho­vog pa­tri­jar­ha Ki­ri­la.
On je is­ta­kao da su Ru­ska i Srp­ska pr­vo­slav­na cr­kva uvi­jek bi­le za­jed­no, i u ne­vo­lja­ma i u do­brim da­ni­ma.
– Mi­lo­šću bož­jom na­še se­strin­ske cr­kve uvi­jek su kroz isto­ri­ju bi­le za­jed­no, ra­me uz ra­me. Po­dr­ža­va­le su i po­ma­ga­le jed­na dru­gu, a to se je­din­stvo i da­nas ovom li­tur­gi­jom pro­du­ža­va. U po­sled­njih dva­de­set go­di­na Srp­ska cr­kva je pre­ži­vje­la mno­go tra­gič­nih do­ga­đa­ja – pro­ga­na­nje na­ro­da sa svo­jih rod­nih mje­sta, ru­še­nje cr­ka­va, ru­ga­nje sve­ti­nja­ma, bom­bar­do­va­nje NA­TO-a ne sa­mo na voj­ne objek­te, već i na obič­ne lju­de i na­rod. Naj­va­žni­je je to što smo i u tom vre­me­nu sa­ču­va­li je­din­stvo i vje­ru u Hri­sta i to na­še za­jed­ni­štvo i lju­bav uči­ni­li su da op­sta­ne­mo kroz sva na­ša stra­da­nja – be­sje­dio je mi­tro­po­lit Ari­starh ko­ji je od na­šeg mi­tro­po­li­ta na dar do­bio iko­nu Maj­ke Bož­je.
Tra­di­ci­o­na­no i ju­če je is­pred cr­kve Sv. No­vo­mu­če­ni­ka Stan­ka, iz­me­đu Gor­njeg i do­njeg ma­na­sti­ra, to­kom ci­je­log da­na oba­vlja­no sa­bor­no kr­šte­nje to­kom ko­jeg je na de­se­ti­ne vjer­ni­ka pri­mi­lo sve­tu taj­nu.
BILjANA Bra­šnjo
Fo­to: Želj­ko Ša­pu­rić


Na li­ti­ji sa­bran či­tav grad

Ostro­ški sve­ti­telj, ko­ji je za­štit­nik Nik­ši­ća i u či­je ime je pri­je vi­še od jed­nog vi­je­ka po­dig­nut Saborni hram, li­tur­gij­ski i sa­bor­no pro­sla­vljen je ju­če u tom gra­du. Pra­zno­va­nju je pret­ho­di­la Sve­ta li­tur­gi­ja ko­ju je u Sa­bor­noj cr­kvi slu­ži­lo sve­šten­stvo i mo­na­štvo Ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­štva nik­šić­kog. Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, uli­ca­ma gra­da kre­nu­la je sve­ča­na sve­to­va­si­li­jev­ska li­ti­ja ko­ja je oku­pi­la na hi­lja­de Nik­ši­ća­na. Li­ti­ju je pred­vo­dio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je i ke­me­rov­sko-pro­ko­pi­jev­ski Ari­starh, epi­sko­pi bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, austra­lij­sko-no­vo­ze­land­ski Iri­nej, sla­von­ski i bi­hać­ko-pe­tro­vač­ki Ata­na­si­ja sa broj­nim sve­šten­stvom i mo­na­štvom. To­kom sve­šte­nog ho­da či­ta­no je Je­van­đe­lje i bla­go­slo­vljen je grad i nje­go­vi ži­te­lji. Obra­ća­ju­ći se broj­nim vjer­ni­ci­ma, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da sve­tim ho­dom is­po­vi­je­da­mo slo­bo­du u Hri­stu ko­ju nam je Go­spod dao svo­jim kr­stom, svo­jom smr­ću i svo­jim vas­kr­se­njem.
– U toj za­jed­ni­ci i lju­ba­vi sa­bra­li smo se sa svih stra­na svi­je­ta ra­du­ju­ći se jed­ni dru­gi­ma, is­po­vi­je­da­ju­ći ime Bož­je nas ob­je­di­nju­je, sla­ve­ći i pri­zi­va­ju­ći u po­moć ve­li­kog bo­ži­jeg ugod­ni­ka Sv. Va­si­li­ja ko­ji nas bla­go­si­lja sa ne­ba i iz ostro­ške sve­ti­nje i ko­ji ne­pre­sta­no pred pre­sto­lom Bož­jim za­stu­pa sve nas i iz­vo­di nas na put pra­vi, isti­ni­ti, spa­ša­va nas od na­ših stran­pu­ti­ca i za­blu­da i vra­ća na pra­vi put bo­ži­ji – is­ta­kao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Li­ti­ju, vjer­ni na­rod i grad bla­go­slo­vio je mi­tro­po­lit Ari­starh ko­ji je is­ta­kao da su broj­ni gra­đa­ni Nik­ši­ća svo­jim pri­su­stvom i za­jed­nič­koj mo­li­tvi na sve­ča­no­sti is­ka­za­li ve­li­ko po­što­va­nje sve­ti­te­lju, ali ne ra­di nje­ga već ra­di na­še bu­duć­no­sti i na­še­ga spa­se­nja.
– Ka­da smo kre­nu­li u ovu li­ti­ju mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je mi je po­svje­do­čio da pri­je tri­de­set go­di­na, ka­da je on do­la­zio u Sa­bor­ni hram gra­da ni­je bi­lo nijed­nog čo­vje­ka ko­ji se u nje­mu mo­lio. Da­nas je na li­ti­ji sa­bran prak­tič­no ci­je­li grad, a to naj­bo­lje svje­do­či, iz­me­đu osta­log, ka­kav su trud ov­dje uči­ni­li ar­hi­je­re­ji Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri. I nas u Ru­si­ji ra­du­je što ova ze­mlja du­hov­no vas­kr­sa­va i što se ona ukra­ša­va no­vim bo­go­mo­lja­ma i ni­vim sve­ti­ma – be­sje­dio je mi­tro­po­lit Ari­starh.
Uče­šće pred­stav­ni­ka Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u pra­zno­va­nju bož­jeg ugod­ni­ka Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca, is­ta­kao je on, ima po­seb­no zna­me­nje.
– Za­hval­ni smo što smo da­nas ov­dje, što za­jed­no mo­že­mo slu­ži­ti sve­tu li­tur­gi­ju i što ra­di­mo naj­sve­ti­je dje­lo – ču­va­mo na­šu sve­tu pra­vo­slav­nu vje­ru. Ne­ka mo­li­tva­ma i za­štit­ni­štvom Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog bu­de sa­ču­va­na ova pre­div­na ze­mlja i ne­ka ne­ka se u sr­cu lju­di use­li vje­ra Hri­sto­va – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Ari­starh.
Sve­to­va­si­li­jev­skom li­ti­ju u Nik­ši­ću se zva­nič­no za­vr­ša­va vi­še­dnev­na tra­di­ci­o­nal­na du­hov­no kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja „Da­ni Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca” ko­ju već go­di­na­ma or­ga­ni­zu­ju Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka i Cr­kve­na op­šti­na gra­da. Pr­va li­ti­ja odr­ža­na je da­le­ke 1996. go­di­ne ka­da su uli­ca­ma Nik­ši­ća pro­ne­se­ne mo­šti ostro­škog sve­ti­te­lja i de­vet­na­est go­di­na za­re­dom Nik­ši­ća­ni na taj na­čin po­seb­no sla­ve svog za­štit­ni­ka.


Da­vi­do­vić: Sve­tom Va­si­li­ju je sve mo­gu­će

– Ni­je da Sv. Va­si­li­ju ni­je sve mo­gu­će, i ni­je da sve­tac ni­je mo­gao sa­ču­va­ti svo­ju ku­ću i bez nas, ali sve­tac ho­će da i čo­vjek uči­ni žr­tvu. Ho­će da svi po­klo­ni­ci mo­gu da sta­nu, da za­sta­nu, da se od­mo­re, da okri­je­plje­ni put na­sta­ve. Ho­će sve­tac da mu svi ne­u­tje­šni pri­đu, da nas osna­ži i ovje­ri. Eto za­što ho­će svo­ju ku­ću na ze­mlji, za­rad nas, a ne za­rad se­be. Sve­ti­nja je sa­mu se­be ob­no­vi­la. Sve­ti­nju je ob­no­vi­la sva­ka bla­go­če­sti­va du­ša, svje­tlost u oči­ma mo­je po­čiv­še se­stre Mi­li­ja­ne, pa je ovo ma­li dar za po­koj nje­ne du­še – na­veo je, iz­me­đu osta­log, Da­vi­do­vić u pi­smu ko­je je pro­či­tao nje­gov sin Ne­ma­nja.


Pra­znik obi­lje­žen i u Ba­ru

Vjer­ni­ci iz Ba­ra i oko­li­ne oku­pi­li su se ju­če u ve­li­kom bro­ju u ma­na­sti­ru Rib­njak. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju odr­žao je otac Pro­ko­pi­je, igu­man ma­na­sti­ra Rib­njak, uz sa­slu­že­nje oca Gri­go­ri­ja i osta­log sve­šten­stva.
Po za­vr­šet­ku li­tur­gi­je pri­re­đe­no je po­slu­že­nje za pri­sut­ne vjer­ni­ke, kao i tr­pe­za lju­ba­vi za go­ste. Po­slu­že­nje je or­ga­ni­zo­va­no i na pro­sto­ru is­pred i oko ma­na­sti­ra. U po­po­dnev­nim sa­ti­ma vjer­ni­ci, me­đu ko­ji­ma je bi­lo naj­vi­še omla­di­ne, i da­lje su pri­sti­za­li pred ma­na­stir.
I ove go­di­ne ču­le su se za­mjer­ke na ra­čun pu­ta do ma­na­sti­ra Rib­njak, jer su se i ju­če stva­ra­le ve­li­ke gu­žve.
Vjer­ni­ci su ape­lovali da se ure­di put od Rib­nja­ka pre­ma Tu­đe­mi­li­ma. D.S.


Po­klo­ni­ci i ho­do­ča­sni­ci sa svih stra­na svi­je­ta

Ostro­šku sve­ti­nju, tra­di­ci­o­nal­no, dva da­na pri­je pra­zni­ka, po­ho­de broj­ni vjer­ni­ci ko­ji mo­šti­ma sve­ti­te­lja pri­stu­pa­ju sa stra­hom i su­za­ma. Kao i pret­hod­nih vje­ko­va u pe­šte­ru su ju­če pri­sti­za­li i ho­do­ča­sni­ci iz Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, ali i broj­ne or­ga­ni­zo­va­ne gru­pe iz vi­še cr­no­gor­skih op­šti­na. Na sa­bo­ro­va­nje su auto­bu­si­ma sti­gli vjer­ni­ci iz Ru­si­je, Bje­lo­ru­si­je, Ukra­ji­ne, Austri­je, ali i iz Ka­na­de i Austra­li­je. Za gru­pu od 17 ho­do­ča­sni­ka is­pod pla­ni­ne Ro­ma­ni­je ni­je bi­lo te­ško pre­pje­ša­či­ti oko 230 ki­lo­me­ta­ra da se stig­ne i pred ći­vo­tom za­mo­li za oprost gre­ho­va, zdra­vlje i sre­ću. Nji­hov pred­stav­nik De­jan Elez ka­zao je da im je do Ostro­ga tre­ba­lo šest da­na.
– Iz So­ko­ca is­pod Ro­ma­ni­je kre­nu­li smo na Đur­đev­dan, ali su nam se us­put pri­dru­ži­va­li i dru­gi sa­put­ni­ci sa ko­ji­ma smo već pred pra­znik sti­gli do gor­njeg ma­na­sti­ra. Ne­ma umo­ra, ni­ti stra­ha, kad do­đe­te pred mo­šti ostro­škog sve­ti­te­lja ne­sta­ju sve ne­vo­lje i pro­ble­mi – re­kao je Elez „Da­nu”.
Pe­to­ri­ca po­klo­ni­ka šest da­na su pje­ša­či­li iz Zu­bi­nog Po­to­ka, pre­ko srp­skog Ko­sme­ta, da bi na pra­znik sti­gli u ma­na­stir na li­tur­gi­ju i pri­če­šće. Pje­ša­či­ti drev­nom srp­skom po­stoj­bi­nom, re­kao je Uroš Po­po­vić, upr­kos te­škoj si­tu­a­ci­ji ko­ja vla­da u ju­žnoj po­kra­ji­ni, ni­je bi­lo te­ško.
– Da­nju smo ho­da­li, a no­ću bi­smo na­šli ne­ko mje­sto da se od­mo­ri­mo. Sje­ver Ko­so­va na­sta­njen je Sr­bi­ma, pa ni­je­smo mo­ra­li da stre­pi­mo, a i sve­tac vu­če, zo­ve se­bi, pa se ne­vo­lja za­bo­ra­vi, kao i ulo­že­ni na­por da se stig­ne do nje­go­vog obi­ta­va­li­šta – re­kao je Po­po­vić.
Se­dam­de­set­de­ve­to­go­di­šnja Ivan­ka Ječ­me­ni­ca iz plje­valj­skog se­la Če­mer­no u ostro­šku pe­šte­ru do­šla je da se po­mo­li za zdra­vlje i sre­ću svo­je če­tvo­ro dje­ce, de­se­to­ro unu­ča­di i sed­mo­ro pra­u­nu­ča­di.
– Za ovo ži­vo­ta da­nas mi je dru­gi put da pri­stu­pim sve­cu, a kćer­ka me do­ve­zla jer go­di­ne mi ne da­ju da dru­ga­či­je do­đem. Sv. Va­si­li­je po­ma­že sva­kom sa otvo­re­nim sr­cem i iskre­nom mo­li­tvom, a ja do­đem da tra­žim mi­lost, zdra­vlje i sre­ću za mo­je po­tom­stvo, što ra­di i ve­ći­na Plje­vlja­ka na ovaj sve­ti dan – pri­ča ova krep­ka sta­ri­ca.
Bli­zu dvi­je sto­ti­ne vjer­ni­ka sa tri auto­bu­sa iz Pe­trov­ca na Mla­vi ju­če je pod Ostrog sti­glo na po­klo­nje­nje mo­šti­ma ostro­škog sve­ca. Su­pru­žni­ci Sla­vo­ljub i Zo­ri­ca Sto­i­mi­ro­vić, iako već u go­di­na­ma, is­ti­ču da im ne sme­ta­ju sa­ti vo­žnje do Cr­ne Go­re.
– Već šest go­di­na ne pr­o­pu­šta­mo da 12. ma­ja do­đe­mo u naj­ve­će na­še sve­ti­li­šte. Sa ra­do­šću i pu­ni ener­gi­je uvi­jek is­ko­ri­sti­mo pri­li­ku da ba­rem jed­nu noć pro­ve­de­mo is­pred ma­na­sti­ra i ni­je va­žno da li je vri­je­me li­je­po ili ni­je, va­žno je bi­ti na pra­vom mje­stu, me­đu bra­ćom – na­gla­si­li su Sto­i­mi­ro­vi­ći.