Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Da odrobija godinu i plati 380.000 eura * Jačati vladavinu prava * Ne vraćam se direktno u politiku * Dvije tragedije obilježile doček * Osvojili ledom okovani Nevidio * Pomoć za ugrožene * Da odrobija godinu i plati 380.000 eura
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 03-01-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Crnogorac pao s motora. Izlazi iz bolnice sav u gipsu, i dolazi mu brat u posetu.
-Pa šta je bilo brate? Šta si slomio?
-Kaže doktor da imam prelom rebra, frakturu mozga, iščašenje kuka, frakturu potkolenice i frakturu klavikule...
Kaže mu brat:
-A ne mogu ti ja to pamtit' brate. Ja ću reći majci da si umro!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ekonomija - datum: 2015-12-31 INTERVJU: GUVERNER MILOJICA DAKIĆ
Javni dug izazov za državu
Javni dug izazov za državu Centralna banka smatra da je neophodno definisati konkretne mjere fiskalne konsolidacije i napraviti detaljnu strategiju upravljanja javnim dugom, čija će implementacija pomoći da se u narednih pet godina nivo javnog duga dovede u granice održivosti, rekao je Dakić
Ja­sno je da je pro­te­klih go­di­na jav­ni dug Cr­ne Go­re u po­ra­stu, što je po­sle­di­ca glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze i re­a­li­za­ci­je ka­pi­tal­nih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta. Me­đu­tim, glo­bal­na fi­nan­sij­ska kri­za uzro­ko­va­la je da jav­ni dug po­ra­ste, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, već i u re­gi­o­nu i ze­mlja­ma Euro­zo­ne, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” gu­ver­ner Mi­lo­ji­ca Da­kić.
– Na­ve­de­ni fak­to­ri uti­ca­li su na to da je to­le­ran­ci­ja fi­nan­sij­skih tr­ži­šta na ni­vo jav­nog du­ga da­nas mno­go ve­ća ne­go što je to bi­lo pri­je iz­bi­ja­nja glo­bal­ne kri­ze. Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, bru­to jav­ni dug na kra­ju 2015. iz­no­si­će 65,5 od­sto pro­ci­je­nje­nog BDP-a, dok će ne­to jav­ni dug iz­no­si­ti 63,9 od­sto BDP-a. Do­dat­no za­du­že­nje od 688 mi­li­o­na, pred­vi­đe­no pred­lo­gom za­ko­na o bu­dže­tu za 2016, sva­ka­ko će uti­ca­ti na do­dat­no po­ve­ća­nje ni­voa jav­nog du­ga. Iz­nos od 2,7 mi­li­jar­di eura (70,7 od­sto BDP-a), ko­li­ko mi­ni­star­stvo pred­vi­đa da će bru­to jav­ni dug iz­no­si­ti na kra­ju 2016, pred­sta­vlja od­re­đe­ni ri­zik po fi­nan­sij­sku sta­bil­nost, ali ne sma­tra­mo da će Cr­nu Go­ru do­ve­sti do ban­kro­ta.
Ko­li­ki ri­zik je ri­zik ban­kro­ta naj­bo­lje go­vo­ri ci­je­na ot­pla­te jav­nog du­ga, od­no­sno ko­li­ko iz­no­se ka­mat­ne sto­pe po ko­ji­ma se on ot­pla­ću­je. Emi­si­ja euro­ob­ve­zni­ca u mar­tu 2015. re­a­li­zo­va­na je po iz­u­zet­no ni­skoj ka­mat­noj sto­pi (3,875 od­sto), dok je kre­dit za fi­nan­si­ra­nje grad­nje auto­pu­ta obez­bi­je­đen po sto­pi od dva od­sto, što na od­re­đe­ni na­čin olak­ša­va ot­pla­tu jav­nog du­ga. I po­red ra­sta ni­voa jav­nog du­ga opa­da ci­je­na nje­go­vog fi­nan­si­ra­nja. Po­red to­ga, pro­jek­to­va­ne vi­so­ke sto­pe eko­nom­skog ra­sta u na­red­nim go­di­na­ma uli­va­ju do­dat­ni op­ti­mi­zam u ve­zi sa uče­šćem jav­nog du­ga u BDP-u. Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja je na­ja­vi­lo da će već po­čet­kom 2016. ura­di­ti plan sa­na­ci­je jav­nog du­ga, u skla­du sa Za­ko­nom o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, či­ji će glav­ni cilj bi­ti sni­ža­va­nje ni­voa jav­nog du­ga u na­red­nih pet go­di­na. Cen­tral­na ban­ka ta­ko­đe sma­tra da je neo­p­hod­no de­fi­ni­sa­ti kon­kret­ne mje­re fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je i na­pra­vi­ti de­talj­nu stra­te­gi­ju upra­vlja­nja jav­nim du­gom, či­ja će im­ple­men­ta­ci­ja po­mo­ći da se u na­red­nih pet go­di­na ni­vo jav­nog du­ga do­ve­de u gra­ni­ce odr­ži­vo­sti – re­kao je Da­kić.
● Ko­ji su naj­ve­ći iza­zo­vi za dr­ža­vu i ban­kar­ski si­stem u na­red­noj go­di­ni?
– Naj­zna­čaj­ni­ji iza­zov sa ko­jim se su­o­ča­va ban­kar­ski si­stem je­ste i da­lje vi­sok ni­vo ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta u bi­lan­si­ma ba­na­ka. Na kra­ju no­vem­bra 2015. ukup­ni NPL iz­no­si­li su 333,5 mi­li­o­na i za­bi­lje­ži­li su pad od 5,8 od­sto na mje­seč­nom, od­no­sno pad od 14,9 od­sto na go­di­šnjem ni­vou. Uče­šće NPL u ukup­nim iz­no­si­lo 13,27 je od­sto i bi­lje­ži pad od 0,7 p.p. na mje­seč­nom ni­vou i pad od 2,9 p.p. na go­di­šnjem ni­vou. I po­red po­zi­tiv­nog tren­da u kre­ta­nju NPL to­kom po­sled­nje tri go­di­ne, nji­hov ni­vo je i da­lje vi­sok i uti­če na fi­nan­sij­ske per­for­man­se ba­na­ka, zbog če­ga one mo­ra­ju da se za­du­žu­ju po vi­šim ci­je­na­ma, što za po­sle­di­cu ima sma­nje­nje kre­dit­ne ak­tiv­no­sti i vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe.
Što se ti­če iza­zo­va na ni­vou dr­ža­ve, iz­dvo­jio bih dva ključ­na. Pr­vi je upra­vlja­nje jav­nim du­gom, a dru­gi se od­no­si na sma­nje­nje ne­li­kvid­no­sti re­al­nog sek­to­ra.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­šte­te vi­si­nu ka­mat­nih sto­pa na ni­vou ban­kar­skog si­ste­ma i to što ka­ma­te na no­vo­o­o­do­bre­ne kre­di­te ra­stu?
– Trend sma­nje­nja ak­tiv­nih ka­ma­ta pri­su­tan je od po­sled­njeg kvar­ta­la 2014. i re­zul­tat je sma­nje­nja pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa, po­ve­ća­ne kon­ku­ren­ci­je na ban­kar­skom tr­ži­štu, ali i pre­po­ru­ka CBCG ban­ka­ma da sma­nju­ju ka­mat­ne sto­pe po ko­ji­ma odo­bra­va­ju kre­di­te. Na­rav­no, po­želj­no bi bi­lo da su ka­mat­ne sto­pe na još ni­žem ni­vou. Pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­ma­ta na ukup­ne kre­di­te ima opa­da­ju­ći trend, uz ma­nje osci­la­ci­je od če­tvr­tog kvar­ta­la 2014. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma za ok­to­bar 2015, ova sto­pa je iz­no­si­la 8,79 od­sto i za­bi­lje­ži­la je pad od 0,10 p.p. na mje­seč­nom ni­vou, od­no­sno pad od 0,49 p.p. na go­di­šnjem. Sa dru­ge stra­ne, kre­ta­nje pro­sječ­ne pon­de­ri­sa­ne efek­tiv­ne ka­ma­te na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te ta­ko­đe ka­rak­te­ri­še opa­da­ju­ći trend u ovom pe­ri­o­du, ali uz pri­sut­ne ve­će osci­la­ci­je u kre­ta­nju. Ta­ko je ova sto­pa u ok­to­bru iz­no­si­la 7,76 od­sto, i za­bi­lje­ži­la je pad od 1,87 p.p. na mje­seč­nom ni­vou, dok je na go­di­šnjem ni­vou ni­ža za 1,95 p.p. Obje sto­pe su u ok­to­bru do­sti­gle isto­rij­ski mi­ni­mum, a na­sta­vak ove ten­den­ci­je oče­ku­je­mo i sle­de­će go­di­ne.
● Šta je raz­log za ve­li­ku raz­li­ku iz­me­đu ak­tiv­nih i pa­siv­nih ka­ma­ta i ko­li­ki je tre­nut­no taj od­nos?
– Pa­siv­ne ka­ma­te se ob­ra­ču­na­va­ju na de­po­zi­te fi­zič­kih i prav­nih li­ca. Po­sled­njih go­di­na pri­mje­tan je trend zna­čaj­nog ra­sta de­po­zi­ta kod obje spo­me­nu­te ka­te­go­ri­je. Ku­mu­la­tiv­ni iz­nos de­po­zi­ta na kra­ju tre­ćeg kvar­ta­la iz­no­sio je ne­što pre­ko 2,64 mi­li­jar­de eura. Po­re­đe­nja ra­di, pri­je tri go­di­ne taj iz­nos bio je zna­čaj­no ni­ži i kre­tao se oko dvi­je mi­li­jar­de, či­me su ukup­ni de­po­zi­ti u da­tom pe­ri­o­du za­bi­lje­ži­li rast od pre­ko 32 od­sto i dr­že se na re­kord­no vi­so­kom ni­vou. Isto­vre­me­no, ban­ke već du­že vri­je­me ima­ju pro­ble­ma sa pla­si­ra­njem slo­bod­nih li­kvid­nih sred­sta­va. U uslo­vi­ma uspo­re­ne kre­dit­ne ak­tiv­no­sti ko­ja je evi­dent­na kod ve­ći­ne ba­na­ka i ne­a­de­kvat­nih uslo­va za pla­sman ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va, do­šlo je do zna­čaj­nog sma­nje­nja ka­ma­ta na de­po­zi­te u pro­te­klom pe­ri­o­du. U no­vem­bru 2015. pa­siv­na pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na de­po­zi­te iz­no­si­la je 1,24 od­sto i ostva­ri­la je pad u od­no­su na kraj pret­hod­ne go­di­ne za 0,62 pro­cent­na po­e­na. Sa dru­ge stra­ne, per­cep­ci­ja ri­zi­ka ula­ga­nja i da­lje je osta­la na re­la­tiv­no vi­so­kom ni­vou. Raz­lo­zi za to se mo­gu na­ći u lo­šem is­ku­stvu ba­na­ka iz pret­hod­nog pe­ri­o­da fi­nan­sij­ske kri­ze, u vi­so­kom ni­vou ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta na agre­gat­nom ni­vou i ni­vou po­je­di­nač­nih ba­na­ka, kao i u kre­dit­nom rej­tin­gu ze­mlje. Na dan 30. no­vem­bar 2015. pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na ukup­ne kre­di­te o ko­ji­ma su ban­ke oba­vi­je­sti­le Re­gu­la­tor­ni kre­dit­ni bi­ro iz­no­si­la je 8,65 od­sto i ima ten­den­ci­ju pa­da (na kra­ju pret­hod­ne go­di­ne iz­no­si­la je 9,22 od­sto, što pred­sta­vlja pad od 0,57 pro­cent­nih po­e­na). Sto­ga, raz­li­ka iz­me­đu ak­tiv­nih i pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa na kra­ju no­vem­bra 2015. iz­no­si 7,41 pro­cent­ni po­en.
Je­le­na Ve­ljo­vić

Sa 4,8 mi­li­o­na do­ka­pi­ta­li­zo­va­ne dvi­je ban­ke
● Ka­kav je re­zul­tat po­slo­va­nja ba­na­ka i ko­je ban­ke će ovu go­di­nu za­vr­ši­ti sa mi­nu­som?
– Ban­kar­ski si­stem na kra­ju no­vem­bra 2015. po­slu­je sa do­bit­kom, ko­ji na ni­vou si­ste­ma iz­no­si 15,2 mi­li­o­na. Ne­ga­tiv­ni fi­nan­sij­ski re­zul­tat na ni­vou si­ste­ma za 11 mje­se­ci 2015. ima­lo je pet ba­na­ka. Ko­nač­ne fi­nan­sij­ske is­ka­ze ban­ke će do­sta­vi­ti CBCG u pr­vom kvar­ta­lu 2016. U 2014. ban­ke su is­ka­za­le do­bit od 23,8 mi­li­o­na, od ko­jih su dvi­je ban­ke po­slo­va­le sa gu­bit­kom. To­kom 2015. dvi­je ban­ke su iz­vr­ši­le do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju u ukup­nom iz­no­su od 4,8 mi­li­o­na. Ta­ko­đe, u istom pe­ri­o­du na na­šem tr­ži­štu su za­po­če­le sa ra­dom još dvi­je ban­ke, či­ji je osni­vač­ki ka­pi­tal iz­no­sio 16,5 mi­li­o­na.
● Ko­li­ko iz­no­se ne­na­pla­ti­vi kre­di­ti i ka­kav je efe­kat od pri­mje­ne Za­ko­na o do­bo­rov­ljnom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju?
– Bru­to ne­kva­li­tet­ni kre­di­ti i po­tra­ži­va­nja u ban­kar­skom si­ste­mu pre­ma po­sled­njim ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma iz no­vem­bra iz­no­se 358,7 mi­li­o­na i pred­sta­vlja­ju 14,09 od­sto ukup­nih bru­to kre­di­ta i po­tra­ži­va­nja. Ovi kre­di­ti bi­lje­že kon­stan­tan pad u 2015, ka­ko no­mi­nal­no, ta­ko i u pro­cen­tu u od­no­su na ukup­ne kre­di­te i u no­vem­bru do­sti­žu naj­ni­ži ni­vo. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­že CBCG u pe­ri­o­du od stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na do sa­da, ni­je bi­lo za­klju­če­nih ugo­vo­ra o fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju ba­zi­ra­nih na tom za­ko­nu. Sva ostva­re­na re­struk­tu­ri­ra­nja u ovom pe­ri­o­du vr­še­na su na re­la­ci­ji po­je­di­nač­na ban­ka – kli­jent, bez uklju­či­va­nja dru­gih po­vje­ri­la­ca u pro­ces re­struk­tu­ri­ra­nja. Pad ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta po­sle­di­ca je re­strik­tiv­ne kre­dit­ne po­li­ti­ke ba­na­ka, ade­kvat­ne kon­tro­le kre­dit­nog ri­zi­ka i re­gu­la­tor­nih rje­še­nja iz pro­pi­sa CBCG ko­ji re­gu­li­šu ovu oblast.

Neophodne izmjene zakona
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te op­tu­žbe ne­za­do­volj­nih ko­ri­sni­ka stam­be­nih kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma da Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka kr­ši Za­kon o kon­ver­zi­ji kre­di­ta uz po­moć po­je­di­nih li­ca iz CBCG?
– Op­tu­žbe da je CBCG u pri­mje­ni Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta pri­stra­sna i da omo­gu­ća­va kr­še­nje za­ko­na ap­so­lut­no su bez osno­va. Upra­vo je CBCG, iz­vr­ša­va­ju­ći za­kon­sku oba­ve­zu nad­zo­ra nad pri­mje­nom tog za­ko­na, u to­ku kon­tr­ol­nog po­stup­ka pred­u­ze­la ak­tiv­no­sti i mje­re pre­ma Hi­po ban­ci, u ci­lju nje­go­ve pot­pu­ne pri­mje­ne u di­je­lu ko­ji je ja­sno nor­mi­ran. Me­đu­tim, po mi­šlje­nju CBCG, po­sto­je zna­čaj­ni pro­ble­mi u pri­mje­ni Za­ko­na o kon­ver­zi­ji ko­ji se u ne­do­stat­ku in­sti­tu­ta auten­tič­nog tu­ma­če­nja mo­gu ade­kvat­no pre­va­zi­ći sa­mo od­go­va­ra­ju­ćim iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma za­ko­na. U ve­zi sa tim, ka­ko sma­tra­ju u CBCG, uko­li­ko je stvar­na na­mje­ra za­ko­no­dav­ca bi­la da se Za­ko­nom o kon­ver­zi­ji ob­u­hva­te i po­tra­ži­va­nja po osno­vu kre­di­ta ko­ja su ustu­plje­na tre­ćim li­ci­ma, kao i po­tra­ži­va­nja ko­ja su za­tvo­re­na pri­je stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na, po­treb­no je od­go­va­ra­ju­ćim iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma za­ko­na de­talj­no ure­di­ti sle­de­ća pi­ta­nja: tret­man kre­di­ta ko­ji su za­tvo­re­ni kroz re­dov­nu ot­pla­tu oba­ve­za iz ugo­vo­ra, jed­no­krat­nu ot­pla­tu pre­o­sta­log du­ga ili pri­nud­no na­mi­re­nje, tret­man kre­di­ta po ko­ji­ma su po­tra­ži­va­nja ustu­plje­na tre­ćim li­ci­ma. Po mi­šlje­nju CBCG, sa­mo na ovaj na­čin obez­bi­je­di­li bi se uslo­vi za pri­mje­nu za­ko­na na sve kli­jen­te ko­ji­ma je odo­bre­na ova vr­sta kre­di­ta, bez ri­zi­ka da se nje­go­ve po­je­di­ne od­red­be raz­li­či­to tu­ma­če od stra­ne za­in­te­re­so­va­nih su­bje­ka­ta. U pro­tiv­nom, „tu­ma­če­nje” spor­nih nor­mi za­ko­na osta­će na ni­vou Hi­po ban­ke i ko­ri­sni­ka kre­di­ta, a ne­sa­gla­sno­sti po ovom pi­ta­nju mo­ći će se ra­zr­je­ša­va­ti sa­mo u even­tu­al­nom po­stup­ku pred nad­le­žnim su­dom. U tom smi­slu CBCG pod­ni­je­la je Skup­šti­ni iz­vje­štaj u ko­me je uka­za­la na sva otvo­re­na pi­ta­nja.

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"