In­va­lid­no li­ce iz Pa­vi­nog Po­lja Mom­či­lo Le­ko­vić po­ža­lio se „Da­nu” da su u bje­lo­polj­skoj Op­štoj bol­ni­ci od­bi­li da mu pru­že lje­kar­sku po­moć. On je op­tu­žio or­to­pe­da Al­me­di­na Hra­po­vi­ća da ni­je htio da ga pre­gle­da. Ape­lo­vao je na mi­ni­stra zdra­vlja Bu­di­mi­ra Še­gr­ta, da mu po­mog­ne.
– Na­i­me, dok sam bio na ka­tu­nu na Si­nja­jevi­ni, uda­lje­noj vi­še od tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od gra­da, za­bo­lio me je la­kat. Ka­ko je ote­kao, mo­ra­mo sam oti­ći do na­še am­bu­lan­te u Pa­vi­nom Po­lju, gdje mi je dr Ra­i­če­vić kao iza­bra­ni lje­kar dao uput da se ja­vim ne­kom od hi­rur­ga u ov­da­šnjoj op­štoj bol­ni­ci. Na­kon što sam po­sli­je vi­še­sat­nog pu­to­va­nja sti­gao do bje­lo­polj­ske Op­šte bol­ni­ce, obra­tio sam se dr Mi­li­vo­ju Sti­jo­vi­ću, hi­rur­gu i po­ka­zao mu uput. On je ko­rekt­no sve po­gle­dao, vi­dio moj ote­če­ni la­kat i ka­zao mi da ja ni­je­sam pa­ci­jent za hi­ru­r­ga, već za or­to­pe­da. Na­pi­sao mi je uput, ka­ko se ne bih po­no­vo vra­ćao za Pa­vi­no Po­lje – pri­ča Le­ko­vić.
Do­da­je da je na­kon što je sti­gao do or­to­ped­skog odje­lje­nja na­stao ve­li­ki pro­blem, te da su ga ne­lju­ba­zno do­če­ka­li, i re­kli mu da če­ka.
– Če­kao sam sve do 13 sa­ti, dok ni­je pre­gle­dan i po­sled­nji pa­ci­jent iz če­ka­o­ni­ce. Ka­ko me ni­je­su zva­li, za­pi­tao sam or­to­pe­da Hra­po­vi­ća, ko­ji je iza­šao iz am­bu­lan­te šta će bi­ti sa mnom. On mi je sa­mo od­go­vo­rio da me ne mo­že pre­gle­da­ti i da je umo­ran. Do­dao je da je pri­je to­ga mo­rao da de­žu­ra i imao do­sta po­sla – pri­ča Le­ko­vić.
Ob­ja­šnja­va da mu ni­je po­mo­glo ni to što je re­kao oda­kle je do­šao i da mu je ote­kla ru­ka i da ima čak dva upu­ta.
– Oti­šao sam on­da do Ur­gent­nog blo­ka, gdje su mi sa­op­šti­li da do­đem sju­tra­dan i da će po­zva­ti dok­to­ra Cim­ba­lje­vi­ća. On, ka­ko su ka­za­li, do­la­zi po po­zi­vu. A ja to ni­je­sam mo­gao ura­di­ti i sa bo­lo­vi­ma sam se vra­tio na pla­ni­nu. Eve me ov­dje, ova­ko bo­le­stan. Za­to mo­lim pr­vo da me pri­mi mi­ni­star Še­grt da mu sve ovo is­pri­čam. U su­prot­nom, si­gur­ni ne­ka bu­du, pred­u­ze­ću ne­ke ra­di­kal­ni­je mje­re, nor­mal­no, ako mi se bo­lest ne is­kom­pli­ku­je – poručio je Le­ko­vić.
Or­to­ped Al­me­din Hra­po­vić tvr­di da se ni­je ogri­je­šio o stru­ku i lje­kar­sku eti­ku.
– Bio sam či­ta­ve no­ći de­žu­ran, a on­da sle­de­ćeg pri­je­po­dne­va, iako to ni­je­sam bio u oba­ve­zi, ra­dio u am­bu­lan­ti gdje sam pre­gle­dao 40 pa­ci­je­na­ta. Ka­da sam sve to ura­dio, pre­gle­dao bih valj­da još tog jed­nog. Ali za to ni­je­su bi­li is­pu­nje­ni pret­hod­ni uslo­vi. A to su da ima za­ka­za­ni pre­gled i uput – ka­že Hra­po­vić.
Tvr­di da pa­ci­jent ko­ji se ža­lio ni­je bio hi­tan slu­čaj jer bi u pro­tiv­nom bio pre­gle­dan u Ur­gent­nom cen­tru.
– Iako tvr­di da je imao uput, od­go­vor­no ka­žem da ni­je, jer bi u su­prot­nom bio pre­gle­dan, uz pret­dhod­no za­ka­zi­va­nje u na­šoj am­bu­lan­ti. Imao je, isti­na, uput od hi­rur­ga, ko­ji ga je upu­tio na pre­gled kod or­to­pe­da – iz­ja­vio je Hra­po­vić.
M.N.