Iz­lo­žba pod na­zi­vom „Na­rod­ne no­šnje Cr­ne Go­re XIX - XX vi­jek” ko­ju je osmi­slio et­no­log Vla­di­slav Iva­no­vić otvo­re­na je pred broj­nom pu­bli­kom u iz­lo­žbe­nom pro­sto­ru pod­go­rič­kih Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja. Ovu iz­lo­žbu pod­go­rič­ki Mu­zej re­a­li­zu­je u sa­rad­nji sa Na­rod­nim muzejom Cr­ne Go­re sa Ce­ti­nja, a nje­ni auto­ri su Lji­lja­na Đu­ri­šić, Ta­tja­na Raj­ko­vić i Bla­žo Mar­kuš.
– Iz­lo­žba ,,Na­rod­ne no­šnje Cr­ne Go­re XIX - XX vi­jek” pri­ka­zu­je 35 na­rod­nih no­šnji sa te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re za­jed­no sa oruž­jem i na­ki­tom. U ovom pro­sto­ru pri­ka­za­ne su no­šnje bo­ke­ške mor­na­ri­ce, do­brot­ska žen­ska no­šnja, cr­no­gor­ska mu­ška no­šnja sa to­ka­ma, cr­no­gor­ska mu­ška i žen­ska suk­ne­na no­šnja, ri­san­ska no­šnja, mu­sli­man­ska mu­ška grad­ska, mu­sli­man­ska ne­vje­stač­ka no­šnja, i na kra­ju ma­li­sor­ska žen­ska i mu­ška no­šnja – ka­zao je u svom obra­ća­nju Vla­di­slav Iva­no­vić. On je do­dao da su pri­ka­za­ne i še­stan­ska na­rod­na no­šnja, pa­štrov­ska na­rod­na no­šnja, spi­čan­ska na­rod­na no­šnja, kra­jin­ska, mu­sli­man­sko-bo­šnjač­ke mu­ške i žen­ske no­šnje, suk­ne­na no­šnja iz Va­so­je­vi­ća, no­šnje iz sje­ve­ro­za­pad­ne Cr­ne Go­re, no­šnje iz Plje­va­lja, Pi­ve i Drob­nja­ka.
Iz­lo­žbu je otvo­ri­la mr Ne­la Sav­ko­vić, se­kre­tar­ka Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i sport Pod­go­ri­ce.
– Pri­li­ka da Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ca u or­ga­ni­za­ci­ji Vla­di­sla­va Iva­no­vi­ća ugo­ste iz­lo­žbu Na­rod­nog mu­ze­ja sa Ce­ti­nja pod na­zi­vom ,,Na­rod­ne no­šnje Cr­ne Go­re XIX - XX vi­jek” po­vod je da se is­tak­ne zna­čaj me­đu­grad­ske i me­đu­in­sti­tu­ci­o­nal­ne sa­rad­nje, kao i pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke u pred­sta­vlja­nju ri­zni­ce cr­no­gor­skog kul­tur­nog na­slje­đa. Cr­no­gor­ski kul­tur­ni iden­ti­tet na­sta­jao je i ja­čao kroz slo­je­vi­te i bur­ne isto­rij­ske i pri­rod­ne pro­mje­ne, či­me je uob­li­če­na sna­žna sa­mo­svi­jest ko­joj du­gu­je­mo tra­ja­nje i kva­li­tet ži­vlje­nja na ovom pro­sto­ru – ka­za­la je mr Ne­la Sav­ko­vić. Ona je do­da­la da se na­rod­nom no­šnjom po­tvr­đu­je mul­ti­et­nič­ko i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no je­din­stvo.
– Upra­vo ova­kvom za­o­stav­šti­nom, ra­zno­li­ko­šću i za­jed­ni­štvom, do­pri­no­si­mo iz­grad­nji evrop­skog iden­ti­te­ta. Si­gur­na sam da će iz­lo­žba, mo­ćan sim­bol sa­mo­pre­po­zna­va­nja, do­pri­ni­je­ti obra­zo­va­nju, umjet­no­sti, na­u­ci, tu­ri­zmu i dru­gim srod­nim obla­sti­ma, jer tra­di­ci­ja ima za cilj da in­spi­ri­še bu­duć­nost – za­klju­či­la Ne­la Sav­ko­vić.
Cilj iz­lo­žbe je da po­stav­kom, pre­zen­ta­ci­jom 35 kom­ple­ta na­rod­nih no­šnji, na­ki­ta i oruž­ja, sa­ču­va­nih u mu­zej­skim fon­do­vi­ma i pra­te­ćim ka­ta­lo­gom, ši­roj jav­no­sti pred­sta­vi i pru­ži na uvid odjev­ne pred­me­te ko­ji su bi­li u upo­tre­bi na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re to­kom XIX i u pr­voj po­lo­vi­ni XX vi­je­ka.
A.Ć.


Dra­go­cjen svje­dok

,,Na­rod­ne no­šnje, u svo­jim raz­li­či­tim va­ri­jan­ta­ma, dra­go­cjen su svje­dok raz­li­či­tih aspe­ka­ta na­rod­nog ži­vo­ta. One ot­kri­va­ju sli­ku pod­ne­blja, pri­rod­ne i kli­mat­ske uslo­ve, kao i pri­vred­nu dje­lat­nost obla­sti u ko­joj su na­sta­ja­le i u ko­joj su no­še­ne, dok na in­di­vi­du­al­nom pla­nu oda­ju et­nič­ku i vjer­sku pri­pad­nost, so­ci­jal­ni, eko­nom­ski i brač­ni sta­tus”, sto­ji u tek­stu ka­ta­lo­ga ko­ji pra­ti iz­lo­žbu, a či­ji su auto­ri Lji­lja­na Đu­ri­šić, Ta­tja­na Raj­ko­vić i Bla­žo Mar­kuš.