A
r­hi­je­rej­ski pro­to­pre­zvi­te­ri u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj sa­op­šti­li su ju­če da za­jed­no sa osta­lim sve­šten­stvom i mo­na­štvom uop­šte ni­je­su iz­ne­na­đe­ni bo­žić­nom me­dij­skom haj­kom na mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog i eg­zar­ha sve­šte­nog tro­na peć­kog Am­fi­lo­hi­ja.
Re­a­go­va­nje su pot­pi­sa­li ar­hi­je­rej­ski pro­to­pre­zvi­te­ri ce­tinj­ski Obren Jo­va­no­vić, pod­go­rič­ko-ko­la­šin­ski Ve­li­bor Džo­mić, pod­go­rič­ko-da­ni­lov­grad­ski Dra­gan Mi­tro­vić, bar­ski Slo­bo­dan Ze­ko­vić, bu­dvan­ski Bo­ris Ra­do­vić, bo­ko­ko­tor­ski Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić i her­ceg­nov­ski Ra­do­mir Nik­če­vić.
– Po pr­vi put na ova­kav na­čin, da­nas sta­je­mo u za­šti­tu svog ar­hi­pa­sti­ra, ali pri­je sve­ga zbog za­šti­te svo­je cr­kve ko­ja je, kroz lič­nost mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, bez­oč­no na­pad­nu­ta od naj­bli­žih sa­rad­ni­ka pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća, i to Ni­ko­le Se­la­ko­vi­ća, Mar­ka Đu­ri­ća, Zo­ra­ne Mi­haj­lo­vić i Alek­san­dra Vu­li­na. Ne­ma ni­ka­kve po­tre­be da bra­ni­mo mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja od naj­no­vi­jih na­pa­da na nje­ga jer ni­su ni pr­vi, a ni po­sled­nji. Slič­ni na­pa­di su, po­zna­to je, obi­lje­ži­li nje­go­vu tro­de­ce­nij­sku epi­skop­sku i po­lu­vje­kov­nu sve­šte­nič­ku slu­žbu i ni­ka­da do sa­da ni­smo na ova­kav na­čin re­a­go­va­li. Ovim re­a­go­va­njem za­pra­vo že­li­mo da uka­že­mo da je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je svo­jim sta­vom o od­no­su pre­ma Ko­so­vu i Me­to­hi­ji re­kao isti­nu ko­ja je raz­ja­ri­la Alek­san­dra Vu­či­ća – na­gla­še­no je u re­a­go­va­nju.
Ka­ko su do­da­li, si­gur­ni su da mi­tro­po­li­to­va ri­ječ od ko­je se kao od gro­ma tre­se po­li­tič­ki vrh Sr­bi­je ni­je ni na­ru­če­na, ni­ti je opo­zi­ci­o­na, a ni po­li­ti­kant­ska, ka­ko ne­i­sti­ni­to tvr­di Mar­ko Đu­rić, ne­go je is­klju­či­vo pa­stir­ska ri­ječ eg­zar­ha sve­šte­nog tro­na peć­kog.
– Mi­tro­po­li­to­va ri­ječ je ista i ne­pro­mi­je­nje­na od ka­da je na ko­lac na­bi­jen mu­če­nik Đor­đe Mar­ti­no­vić iz Gor­njeg Liv­ča kod Gnji­la­na, od ka­da su si­lo­va­ne mo­na­hi­nje po Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, od ka­da je ubi­jen Da­ni­lo Mi­lin­čić, od pa­lje­nja ko­na­ka Peć­ke pa­tri­jar­ši­je na Ne­de­lju pra­vo­sla­vlja 1981. go­di­ne. Od ka­da je pi­san Apel za za­šti­tu srp­skog na­ro­da i nje­go­vih sve­ti­nja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 1982. go­di­ne, od zlo­či­na te­ro­ri­stič­ke OVK i NA­TO bom­bar­de­ra nad Sr­bi­ma i dru­gi­ma sve do da­nas – is­ta­kli su pro­to­pre­zvi­te­ri ce­tinj­ski Obren Jo­va­no­vić, pod­go­rič­ko-ko­la­šin­ski Ve­li­bor Džo­mić, pod­go­rič­ko-da­ni­lov­grad­ski Dra­gan Mi­tro­vić, bar­ski Slo­bo­dan Ze­ko­vić, bu­dvan­ski Bo­ris Ra­do­vić, bo­ko­ko­tor­ski Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić i her­ceg­nov­ski Ra­do­mir Nik­če­vić.
Is­ti­ču da uop­šte ne spo­re pra­vo sa­rad­ni­ci­ma i gla­sno­go­vor­ni­ci­ma pred­sjed­ni­ka Vu­či­ća da kri­ti­ku­ju mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja zbog nje­go­ve iz­ja­ve o od­no­su re­ži­ma u Be­o­gra­du pre­ma Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
– Me­đu­tim, na­čin na ko­ji je to iz­ve­de­no i me­dij­ska haj­ka na Bo­žić po­ka­zu­ju da je pro­blem mno­go du­blji od jed­ne mi­tro­po­li­to­ve iz­ja­ve. Jer, po­zna­to je da ova­kve i slič­ne re­ak­ci­je sa­mo mo­že da pro­iz­ve­de isti­na ko­ju je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je re­kao, a ni­ka­ko ne­i­sti­na. Zna­mo i svje­do­či­mo da mi­tro­po­li­to­va ri­ječ, če­sto pu­ta i oštra, ni­je upu­će­na lič­no ni pro­tiv ko­ga, ne­go je is­klju­či­vo iz­go­vo­re­na za do­bro, za oču­va­nje, ne sa­mo Ko­so­va i Me­to­hi­je, ne­go i obra­za i ugle­da onih ko­ji do­no­se sud­bo­no­sne od­lu­ke u ovom na­ro­du. Ona ni­je ni pro­tiv al­ban­skog na­ro­da, ko­ji ma­sov­no na­pu­šta pro­stor Ko­so­va i Me­to­hi­je jer je već go­di­na­ma žr­tva vla­da­vi­ne te­ro­ri­sta ko­ji su po­sta­li po­li­ti­ča­ri – pi­še u re­a­go­va­nju.
Ka­ko se is­ta­kli, da li tre­ba pod­sje­ća­ti na ono što se upor­no pre­ćut­ku­je ili fal­si­fi­ku­je, a to su još te­že ri­je­či o iz­da­ji ko­je je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je upu­tio, i ne­pre­sta­no upu­ću­je, Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću po­sli­je od­lu­ke Vla­de Cr­ne Go­re da pri­zna ta­ko­zva­nu dr­ža­vu Ko­so­vo i da se od­rek­ne iz­vor­ne Cr­ne Go­re kra­lja Ni­ko­le i svih cr­no­gor­skih žr­ta­va za oslo­bo­đe­nje Me­to­hi­je od Tu­ra­ka 1912. go­di­ne.
– Zar upra­vo mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, sve­šten­stvo i vjer­ni­ci ni­su bi­li pod­vrg­nu­ti slič­nom me­dij­skom ka­šti­go­va­nju u Pod­go­ri­ci po­sli­je pro­te­sta zbog pri­zna­nja ta­ko­zva­nog Ko­so­va od stra­ne Vla­de Cr­ne Go­re? Za­to nas da­nas za­bri­nja­va to što su, ka­ko se vi­di, i čel­ni­ci Sr­bi­je kre­nu­li da spro­vo­de du­kljan­sko-mon­te­ne­grin­ski pri­stup Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Od haj­ke na mi­tro­po­li­ta i bez­bo­žnih uvre­da Vu­či­će­vih sa­rad­ni­ka, a po­seb­no Ni­ko­le Se­la­ko­vi­ća, bit­ni­je je što se na ovom pri­mje­ru po­ka­zu­je in­ten­ci­ja da se ko­sov­sko-me­to­hij­sko pi­ta­nje is­klju­či­vo pred­sta­vi i rje­ša­va kao „sr­bi­jan­sko”, ili, za­što ne re­ći, be­o­grad­sko­pa­ša­luč­ko, a ne kao sve­srp­sko pi­ta­nje. Ta­ko­đe, po­ka­zu­je se i da je bi­la vi­še ne­go umje­sna pri­mjed­ba epi­sko­pa bač­kog Iri­ne­ja o pro­ble­ma­tič­nom poj­mov­nom od­re­đe­nju „unu­tra­šnjeg di­ja­lo­ga” – pi­še u re­a­go­va­nju.
Po­seb­no je, ka­ko su do­da­li, spor­no što se to sve­to i sve­šte­no pi­ta­nje ove Cr­kve i nje­nog na­ro­da obez­li­ča­va i re­la­ti­vi­zu­je u ne­ka­kvom „unu­tra­šnjem di­ja­lo­gu”, ko­ji je već do­ži­vio ka­ta­stro­fu i ne­u­spjeh.
– Ka­kav je to „unu­tra­šnji di­ja­log” kao „naj­va­žni­ji po­li­tič­ki akt pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je od nje­go­vog stu­pa­nja na du­žnost” kad se sva­ka ri­ječ ko­ja se ne ukla­pa u me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze i in­te­re­se re­ži­ma u Be­o­gra­du ži­go­še i pro­go­ni od naj­bli­žih sa­rad­ni­ka pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je kao ini­ci­ja­to­ra „di­ja­lo­ga”? Ni­ka­ko ne mo­že­mo da shva­ti­mo i pri­hva­ti­mo ta­ko kon­ci­pi­ran „unu­tra­šnji di­ja­log” o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ko­ji su od­mah svoj­ski po­hva­li­li Edi Ra­ma i Be­džet Pa­co­li – po­ru­či­li su pot­pi­sni­ci re­a­go­va­nja.
Ka­ko su na­gla­si­li, ni mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju, ni pa­tri­jar­hu Iri­ne­ju, a ni Cr­kvi ne pri­pa­da pra­vo da vo­de dr­žav­nu po­li­ti­ku, ali im pri­pa­da neo­tu­đi­vo pra­vo da ču­va­ju obraz Cr­kve i du­šu ovo­ga na­ro­da od sva­kog po­ku­ša­ja iz­da­je Ko­so­va i Me­to­hi­je i či­ta­vog srp­skog na­ro­da.
– Mi, na­rav­no, ne­ma­mo am­bi­ci­ju i ne mo­že­mo da uti­če­mo na po­li­ti­ku i od­lu­ke Alek­san­dra Vu­či­ća, ali ima­mo pra­vo da u svo­joj Cr­kvi, ko­joj slu­ži­mo i či­ji iden­ti­tet ču­va­mo i či­je je­din­stvo svje­do­či­mo u Cr­noj Go­ri, slo­bod­no, od­go­vor­no i jav­no ka­že­mo svo­ju ri­ječ o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, po­seb­no kad je Vu­čić upu­tio jav­ni po­ziv da sva­ko iz­ne­se svo­je raz­mi­šlja­nje o Ko­so­vu Me­to­hi­ji. Ta ri­ječ ne­će i ne mo­že bi­ti ugu­še­na, ni­ti će cr­kva bi­ti ućut­ka­na, bez ob­zi­ra na sve na­pa­de ko­ji do­la­ze i ko­ji će do­ći. Ne­u­ćut­no sto­ji­mo na sta­no­vi­štu da je ta­ko­zva­ni unu­tra­šnji di­ja­log o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ne­po­tre­ban i sa mo­gu­ćim štet­nim po­slje­di­ca­ma na ko­je je sa pa­stir­skom bri­gom uka­zao mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Ne­po­ko­le­bi­vo po­dr­ža­va­mo očin­sku ri­ječ na­šeg pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja da dr­žav­ni­ci Sr­bi­je ne smi­ju ni­ka­da da da­ju svo­ju sa­gla­snost za otu­đe­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je, jer ono što se si­lom uzme to se i vra­ti, a ono što se po­klo­ni ne­ko­me za­svag­da je iz­gu­blje­no, a to Sr­bi i Sr­bi­ja ne smi­ju do­zvo­li­ti – po­ru­či­li su pro­to­pre­zvi­te­ri ce­tinj­ski Obren Jo­va­no­vić, pod­go­rič­ko-ko­la­šin­ski Ve­li­bor Džo­mić, pod­go­rič­ko-da­ni­lov­grad­ski Dra­gan Mi­tro­vić, bar­ski Slo­bo­dan Ze­ko­vić, bu­dvan­ski Bo­ris Ra­do­vić, bo­ko­ko­tor­ski Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić i her­ceg­nov­ski Ra­do­mir Nik­če­vić.
M.V.


Po­ru­ke zva­nič­ni­ka vi­de i kao pri­jet­nje

Po­ru­ku ko­ju je pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Zo­ra­ne Mi­haj­lo­vić ju­če upu­ti­la mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju da „on ne­će vo­di­ti dr­žav­nu po­li­ti­ku”, kao i slič­nu po­ru­ku ko­ju je pa­tri­jar­hu Iri­ne­ju upu­ti­la u ne­dje­lju, shva­ta­mo i kao pri­jet­nju. I sju­tra­šnju po­ru­ku na­šoj či­ta­voj Cr­kvi kad bu­de mo­ra­la da svje­do­či svoj je­dan, je­di­ni, ne­pro­mjenji­vi, vje­kov­ni, sve­to­sav­ski i sve­to­la­za­rev­ski stav o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, is­tak­nu­to je u re­a­go­va­nju.