- Pi­še: Mar­ko Lo­pu­ši­na

O Te­sli po­sled­njih go­di­nu da­na na­ša cr­kva raz­mi­šlja ka­ko da pre­ne­se nje­go­vu ur­nu u por­tu Hra­ma Sve­ti Sa­va, a po­li­ti­ka ka­ko da Te­sli po­dig­ne tre­ći spo­me­nik u Be­o­gra­du. Ime Ni­ko­le Te­sle sla­vi se jav­no sva­kog mje­se­ca i u ra­znim pri­li­ka­ma. Jav­nost za­ba­vlja­ju i ra­zna pi­sa­nja o Te­sli kao ču­do­tvor­cu, kao man­gu­pu i dje­la s pi­sa­njem i pje­va­njem o Te­sli kao žr­tvi FBI. U me­đu­vre­me­nu, pri­pre­ma­ju se na­red­nih ne­dje­lja sve ve­li­ke kon­fe­ren­ci­je o Ni­ko­li Te­sli u Be­o­gra­du. Za raz­li­ku od lič­kog ge­ni­ja, ba­nat­ski na­uč­nik Mi­haj­lo Pu­pin je u me­đu­vre­me­nu u pre­sto­ni­ci imao sa­mo dvi­je iz­lo­žbe. Jed­nu u Isto­rij­skom mu­ze­ju Sr­bi­je i dru­gu u Ga­le­ri­ji RTS-a. Mi­haj­lo Pu­pin ne­ma ni­je­dan spo­me­nik u Be­o­gra­du. A nje­go­va ku­ća, spo­men-mu­zej u rod­nom se­lu Idvor, po ko­me je Mi­haj­lo uzeo i pre­zi­me Idvor­ski, ta­vo­ri u ne­ma­šti­ni i pro­pa­da.
Za Pu­pi­na se ne in­te­re­su­je Cr­kva, jer je bio ma­son, a ni po­li­ti­ka, jer je bio pri­ja­telj ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Vu­dro Vil­so­na. Za­bo­ra­vlja­ju i Cr­kva i dr­ža­va da je Pu­pin bio naj­ve­ći srp­ski pa­tri­o­ta u ra­se­ja­nju i ino­stran­stvu.
Moj lič­ni stav je da for­si­ra­njem i ve­li­ča­njem Ni­ko­le Te­sle kao ge­ni­ja, na­uč­ni­ka svjet­skog gla­sa, ali i kao ča­rob­nja­ka i sen­za­ci­o­na­li­stič­ku lič­nost, na­ši po­li­ti­ča­ri, me­di­ji i jav­nost, oma­lo­va­ža­va­ju Mi­haj­la Pu­pi­na i dru­ge srp­ske na­uč­ni­ke svjet­skog ran­ga (Mi­lan­ko­vić, Ma­rić), jer ih gu­ra­ju u sjen­ku Ni­ko­le Te­sle, ali ti­me i u za­bo­rav.
Ni­ko­la Te­sla na Gu­glu ima 16,6 mi­li­o­na in­for­ma­ci­ja, a Mi­haj­lo Pu­pin sa­mo 347.000. Ne spo­rim da je Te­sla svjet­ski po­pu­lar­ni­ja lič­nost od Pu­pi­na i da je to raz­log što na­ši po­li­ti­ča­ri ka­da od­la­ze u pri­ja­telj­ske ze­mlje ta­mo otva­ra­ju uli­ce i spo­me­ni­ke s ime­nom i li­kom lič­kog ge­ni­ja.
Me­đu­tim, tvr­dim od­go­vor­no da je Mi­haj­lo Pu­pin mno­go ve­ći Sr­bin od Ni­ko­le Te­sle i da to tre­ba jav­no re­ći i pre­do­či­ti i crk­vi i dr­ža­vi. Jer, dok se Te­sla u SAD ba­vio svjet­skim iz­u­mi­ma i so­bom, imao je dvi­je agen­ci­je za fo­to­gra­fi­sa­nje i lič­nu pro­mo­ci­ju, do­tle se Pu­pin u Ame­ri­ci ba­vio na­u­kom i Sr­bi­ma.
Da po­bro­jim sa­mo ne­ka dje­la ko­ja je Mi­haj­lo Pu­pin da­ri­vao svom srp­skom na­ro­du. For­mi­rao je „Slo­gu“, pr­vo ve­li­ko srp­sko udru­že­nje u SAD, iz kog je ka­sni­je pred Ve­li­ki rat stvo­re­na ame­rič­ka Srp­ska na­rod­na od­bra­na. Or­ga­ni­zo­vao je mo­bi­li­za­ci­ju na­ših ise­lje­ni­ka u SAD i Ka­na­di, njih 6.000 do­bro­vo­lja­ca, ko­je je pri­je sto go­di­na (1917.) po­slao na So­lun­ski front. Oni su do­pri­ni­je­li po­bje­di Sr­bi­je u Pr­vom svjet­skom ra­tu.
Pu­pin je ubi­je­dio ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Vu­dro Vil­so­na da na Pa­ri­skoj kon­fe­ren­ci­ji sa­ču­va srp­ske ze­mlje u Ju­go­sla­vi­ji, kao dr­ža­vi svih Sr­ba. Vil­son je po­di­gao 1918. srp­sku za­sta­vu na Bi­je­loj ku­ći i odr­žao go­vor za­hval­no­sti Sr­bi­ma za po­bje­de u Ve­li­kom ra­tu, jer je znao Sr­bi­na pro­fe­so­ra Mi­haj­la Pu­pi­na.
Go­vor Vu­dro Vil­so­na od 28. ju­la 1918. go­di­ne se u Sr­bi­ji pre­ćut­ku­je, iako je to naj­zna­čaj­ni­ja za­hval­ni­ca SAD srp­skom na­ro­du ika­da jav­no iz­re­če­na. Pre­ćut­ku­je se, ta­ko­đe, da je za te ri­je­či ko­je oda­ju po­čast „ple­me­ni­tom srp­skom na­ro­du’’, ka­ko nas je na­zvao Vil­son, naj­za­slu­žni­ji nje­gov pri­ja­telj i ma­son­ski brat Mi­haj­lo Pu­pin.
I dok je Ni­ko­la Te­sla bio sa­mo kum Hra­ma Sve­ti Sa­va u Ge­ri, dr­ža­va In­di­ja­na, Mi­haj­lo Pu­pin je u Ame­ri­ci po­di­gao pet pra­vo­slav­nih hra­mo­va. Dao je svoj do­pri­nos da se po­dig­nu dvije naj­ve­će sve­ti­nje SPC, Ma­na­stir Sve­ti Sa­va u Li­ber­ti­vi­lu i Cr­kva Sve­tog Sa­ve u Nju­jor­ku. Ovu cr­kvu, ko­ja se na­la­zi na Men­het­nu, dr­ža­va SAD je pro­gla­si­la za ame­rič­ki spo­me­nik kul­tu­re.
U Ame­ri­ci pr­o­fe­sor M. Pu­pin Idvor­ski bio je osni­vač NA­SA, do­bit­nik je Pu­li­ce­ro­ve na­gra­de za svo­je me­mo­a­re „Od pa­šnja­ka do uče­nja­ka“, ko­ji su bi­li oba­ve­zni udž­be­nik u ame­rič­kim ško­la­ma, osni­vač je La­bo­ra­to­ri­je na Ko­lum­bi­ja uni­ver­zi­te­tu, ko­ja i da­nas ra­di.
I dok je Te­sla svoj no­vac tro­šio na no­ve iz­u­me i svo­je pred­sta­vlja­nje u jav­no­sti, Pu­pin ga je da­ri­vao srp­skom na­ro­du. Bio je ve­li­ki za­du­žbi­nar i do­bro­či­ni­telj, je­dan od naj­ve­ćih me­đu Sr­bi­ma. Ho­dao je po Ame­ri­ci, po­sje­ći­vao srp­ske ko­lo­ni­je i agi­to­vao za Sr­bi­ju i po­moć srp­skom na­ro­du.
U vri­je­me Ve­li­kog ra­ta obez­bi­je­dio je 140 mi­li­o­na do­la­ra po­mo­ći za Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru. Ga­ran­to­vao je svo­jom lič­nom imo­vi­nom za ku­po­vi­nu oruž­ja za srp­sku voj­sku. Osno­vao je Fond Olim­pi­ja­de, po­sve­ćen svo­joj maj­ci i ne­zbri­nu­toj dje­ci. For­mi­rao je svo­ju za­du­žbi­nu 1932. go­di­ne pre­ko ko­je je ku­po­vao sli­ke srp­skih maj­sto­ra i po­kla­njao ih Na­rod­nom mu­ze­ju.
Be­o­gra­du je Pu­pin da­ro­vao broj­na zda­nja, na pri­mjer, zgra­du bi­bli­o­te­ke „Sve­to­zar Mar­ko­vić“ i zgra­du Udru­že­nja no­vi­na­ra Sr­bi­je. SAD su 1958. go­di­ne usta­no­vi­le ve­li­ku na­ci­o­nal­nu na­gra­du ,,Me­da­lja Mi­haj­lo Pu­pin’’.
Pa­tri­ot­ska i hu­ma­ni­tar­na dje­la Ni­ko­le Te­sle ni­su do­ra­sla dje­li­ma Mi­haj­la Pu­pi­na. Njih dvo­ji­ca su bi­li pri­ja­te­lji, ko­le­ge u za­va­di, ko­ji su se po­mi­ri­li. Ima­li su, me­đu­tim, sa­svim raz­li­či­to in­te­re­so­va­nje i an­ga­žman pre­ma srp­skom na­ro­du i ma­ti­ci. Pu­pin je u to­me pre­va­zi­šao Te­slu, ali to na­še zva­nič­ni­ke iz cr­kve i dr­ža­ve ne in­te­re­su­je, jer po prin­ci­pu mar­keti­nške ga­la­me, ve­li­ča­ju lič­kog ge­ni­ja kao atrak­tiv­nu lič­nost, a za­po­sta­vlja­ju ba­nat­skog na­u­če­nja­ka i do­bro­tvo­ra.
Ovaj svoj stav za­vr­ša­vam ape­lom jav­nim lič­no­sti­ma i dr­žav­ni­ci­ma – po­dig­ni­mo spo­me­nik Mi­haj­lu Pu­pi­nu u Be­o­gra­du. Oži­vi­mo nje­gov mu­zej u rod­nom Idvo­ru, da na­ra­šta­ji ima­ju šta da na­u­če od Mi­haj­la Pu­pi­na o svjet­skoj na­u­ci, iz­u­mi­ma, ali i o srp­stvu, hu­ma­no­sti i do­bro­čin­stvu.