Iako ne pred­sta­vlja zna­ča­jan me­di­cin­ski pro­blem, pre­ko­mjer­no zno­je­nje ko­je se ja­vlja kod tri od­sto svjet­ske po­pu­la­ci­je uti­če na so­ci­jal­ni ži­vot i mo­že da bu­de oki­dač za broj­ne pro­ble­me psi­ho­lo­ške pri­ro­de – sna­žan osje­ćaj sti­da, ank­si­o­znost, po­vla­če­nje u se­be, pa i de­pre­si­ju. Naj­če­šće se ja­vlja kod pri­pad­ni­ka mla­đe po­pu­la­ci­je, ali i kod hro­nič­nih bo­le­sni­ka, go­ja­znih oso­ba, trud­ni­ca, že­na u me­no­pa­u­zi...
Šta uzro­ku­je pre­ko­mjer­no zno­je­nje i ka­ko ri­je­ši­ti ovaj pro­blem za „Dan” go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne dr Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
– Osnov­na ulo­ga zno­je­nja je ter­mo­re­gu­la­ci­ja, od­no­sno odr­ža­va­nje tje­le­sne tem­pe­ra­tu­re ka­da je po­vi­še­na spo­lja­šnja tem­pe­ra­tu­ra – ka­že dr Ko­zo­ma­ra za „Dan”. – Ka­da je zno­je­nje iz­ra­zi­to po­ja­ča­no i ni­je uslo­vlje­no sa­mo spo­lja­šnjom tem­pe­ra­tu­rom, go­vo­ri­mo o hi­per­hi­dro­zi. Ona mo­že da se ja­vi u dje­tinj­stvu ili pu­ber­te­tu i ta­da je naj­če­šće idi­o­pat­skog po­ri­je­kla, ali i to­kom ži­vo­ta ka­da je naj­če­šće uslo­vlje­na po­ja­vom raz­li­či­tih bo­le­sti. Oso­be ko­je se pre­ko­mjer­no zno­je ima­ju osje­ćaj ne­la­god­no­sti i ne­pri­jat­no­sti, iz­bje­ga­va­ju ru­ko­va­nje zbog kon­stant­no vla­žnih dla­no­va, no­se tam­ni­ju odje­ću jer se na njoj ma­nje vi­de tra­go­vi zno­je­nja, iz­bje­ga­va­ju od­la­zak na fi­zič­ke ak­tiv­no­sti jer im je gar­de­ro­ba po­sli­je sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta pot­pu­no mo­kra... Po­sto­je i broj­ni slu­ča­je­vi po­ja­ve hi­per­hi­dro­ze či­ja je osno­va emo­ci­o­nal­na, a ka­rak­te­ri­še je zno­je­nje is­klju­či­vo to­kom da­na i ogra­ni­če­no je na li­ce, pa­zu­šne ja­me, dla­no­ve i ta­ba­ne gdje se, ina­če, na­la­zi naj­ve­ći broj znoj­nih žli­je­zda. Kod dru­gih ti­po­va hi­per­hi­dro­ze zno­je­nje se ja­vlja i to­kom da­na, ali i no­ći. Va­žno je zna­ti da su cen­tri za dnev­no i noć­no pre­ko­mjer­no zno­je­nje odvo­je­ni i na­la­ze se u raz­li­či­tim re­gi­ja­ma mo­zga.
Ko­ji ti­po­vi hi­per­hi­dro­ze po­sto­je?
– Raz­li­ku­je­mo dva osnov­na ob­li­ka obo­lje­nja – pri­mar­no pre­ko­mjer­no zno­je­nje ka­da ne po­sto­ji ni­ka­kvo dru­go obo­lje­nje ili sta­nje, i se­kun­dar­nu hi­per­hi­dro­zu ko­ja se ja­vlja u okvi­ru in­fek­ci­ja, ma­lig­nih bo­le­sti, ne­u­ro­lo­ških ili en­do­kri­nih bo­le­sti, kao i po­vre­da kič­me­nog stu­ba i si­stem­skih bo­le­sti ve­ziv­nog tki­va. Kod pri­mar­nog ob­li­ka bo­le­sti po­ja­ča­no zno­je­nje mo­že da bu­de iz­ra­že­no po či­ta­vom ti­je­lu ili sa­mo na od­re­đe­nim di­je­lo­vi­ma kao što su pa­zu­šne ja­me, dla­no­vi i ta­ba­ni. Sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da je kom­bi­no­va­na hi­per­hi­dro­za dla­no­va i ta­ba­na naj­če­šća, dok je naj­rje­đe po­ja­ča­no zno­je­nje li­ca ko­je je uglav­nom uslo­vlje­no emo­ci­o­nal­nom na­pe­to­šću ili kon­zu­mi­ra­njem iz­ra­zi­to za­či­nje­ne hra­ne. Pri­mar­na hi­pe­rhi­dro­za se ni­ka­da ne ja­vlja no­ću, dok kod se­kun­dar­ne to ni­je slu­čaj.
Ko­je bo­le­sti mo­gu da iza­zo­vu po­ja­vu se­kun­dar­ne hi­per­hi­dro­ze?
– Naj­če­šće su to hi­per­ti­re­o­di­zam, raz­ne vr­ste tu­mo­ra, di­ja­be­tes, lu­pus, giht, sr­ča­na obo­lje­nja, kao i ne­u­ro­lo­ške i psi­hi­ja­trij­ske bo­le­sti. Ta­ko­đe, ovu vr­stu po­ja­ča­nog zno­je­nja mo­že da iza­zo­ve i upo­tre­ba po­je­di­nih lje­ko­va. Za se­kun­dar­nu hi­per­hi­dro­zu ka­rak­te­ri­stič­no je da zno­je­nje za­hva­ta ve­će po­vr­ši­ne ti­je­la i da se oba­ve­zno ja­vlja to­kom no­ći.
Ka­ko iz­gle­da di­jag­no­sti­ka hi­per­hi­dro­ze, a šta pod­ra­zu­mi­je­va li­je­če­nje?
– Za po­sta­vlja­nje di­jag­no­ze pri­mar­ne hi­per­hi­dro­ze neo­p­hod­na je du­go­go­di­šnja isto­ri­ja po­ja­ča­nog zno­je­nja, kao i kli­nič­ki pre­gled pa­ci­jen­ta. Ka­ko je se­kun­dar­na hi­per­hi­dro­za pra­ti­lac dru­gih bo­le­sti, lje­kar će na osno­vu pret­hod­no po­sta­vlje­ne di­jag­no­ze pri­mar­ne bo­le­sti usta­no­vi­ti šta je tač­no uzro­ko­va­lo se­kun­dar­nu hi­per­hi­dro­zu. Po­sto­ji ne­ko­li­ko te­ra­pij­skih pro­ce­du­ra ko­je po­ma­žu da pre­ko­mjer­no zno­je­nje bu­de sma­nje­no. Jed­na od njih je elek­tro­fo­re­za ko­ja se pre­po­ru­ču­je oso­ba­ma ko­je ima­ju pre­ko­mjer­no zno­je­nje dla­no­va i ta­ba­na. Te­ra­pij­ski po­stu­pak je jed­no­sta­van: pa­ci­jent sta­vlja ša­ke i sto­pa­la u ka­di­ce sa vo­dom, dok za pa­zuh po­sto­je po­seb­ne elek­tro­de, i po­tom se pu­šta jed­no­smjer­na gal­van­ska stru­ja. Ne po­sto­ji opa­snost od struj­nog uda­ra, jer je stru­ja sla­ba, a je­di­na ne­pri­jat­nost ko­ja pra­ti ovu vr­stu te­ra­pi­je je osje­ćaj bla­gog pec­ka­nja ili mra­vi­nja­nja. Te­ra­pi­ja tra­je oko po­la sa­ta, iz­vo­di se sva­kog dru­gog da­na i u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va po­treb­no je iz­me­đu de­set i 12 tret­ma­na da bi se po­sti­gla op­ti­mal­na su­vo­ća re­gi­ja ko­je su za­hva­će­ne pre­ko­mjer­nim zno­je­njem. Lje­kar će usta­no­vi­ti ko­jim pa­ci­jen­ti­ma je neo­hod­na te­ra­pi­ja odr­ža­va­nja ko­ja se pre­po­ru­ču­je ili jed­nom ne­djelj­no ili jed­nom mje­seč­no. U slu­ča­ju da se i po­red pri­mje­ne elek­tro­fo­re­ze hi­per­hi­dro­za vra­ti, po­treb­no je po­no­vi­ti te­ra­pij­ski po­stu­pak. Elek­tro­fo­re­za je za­bra­nje­na trud­ni­ca­ma, pa­ci­jen­ti­ma ko­ji­ma je di­jag­no­sti­ko­va­na epi­lep­si­ja, kao i oni­ma ko­ji ima­ju ugra­đen pejs­mej­ker ili me­tal­ne im­plan­ta­te. Kod ak­si­lar­ne hi­per­hi­dro­ze, od­no­sno po­ja­ča­nog zno­je­nja pa­zu­ha, do­bre re­zul­ta­te da­je te­ra­pi­ja bo­tok­som. Na­i­me, bo­tu­lin­ski tok­sin ima spo­sob­nost da pri­vre­me­no blo­ki­ra se­kre­ci­ju znoj­nih žli­je­zda, ali efe­kat ove te­ra­pi­je ni­je vje­čan – tra­je od šest mje­se­ci do naj­du­že go­di­nu i po da­na. Ta­ko­đe, po­stu­pak mo­že da bu­de bo­lan po pa­ci­jen­ta, po­seb­no pri­li­kom ubri­zga­va­nja bo­tok­sa na dla­no­vi­ma i ta­ba­ni­ma. Zbog to­ga je pre­po­ru­ka da se hi­per­hi­dro­za tre­ti­ra hi­rur­škim pu­tem.
Ka­ko iz­gle­da ope­ra­ci­ja, ko­li­ko tra­je i da li ima ne­že­lje­nih efe­ka­ta?
– To­ra­ko­skop­ska sim­pa­tek­to­mi­ja spa­da u mi­ni­mal­no in­va­ziv­nu pro­ce­du­ru, a nje­na efi­ka­snost je ve­li­ka. Ri­ječ je o jed­no­dnev­noj ope­ra­ci­ji ko­ja se iz­vo­di u op­štoj ane­ste­zi­ji i tra­je oko po­la sa­ta. Hi­rurg pra­vi tri ma­la re­za od po pet mi­li­me­ta­ra sa obje stra­ne grud­nog ko­ša pre­si­je­ca­njem ner­va ko­ji iner­vi­še znoj­ne žli­je­zde. Ova vr­sta hi­rur­ške in­ter­ven­ci­je da­je traj­ne re­zul­ta­te kod oso­ba ko­je ima­ju pri­mar­nu fo­kal­nu hi­per­hi­dro­zu, od­no­sno zno­je­nje pa­zu­šnih ja­ma, ta­ba­na i sto­pa­la. Kod ne­kih pa­ci­je­na­ta se po­sli­je ope­ra­ci­je ja­vlja pro­la­zno kom­pen­za­tor­no zno­je­nje, uglav­nom na le­đi­ma i sto­ma­ku, i to tra­je dok se or­ga­ni­zam ne na­vik­ne na ma­nju pro­duk­ci­ju zno­ja.To­ra­ko­skop­ska sim­pa­tek­to­mi­ja ne pod­ra­zu­mi­je­va da će zno­je­nje ap­so­lut­no ne­sta­ti; ono će se ja­vlja­ti i po­sli­je in­ter­ven­ci­je u skla­du sa spo­lja­šnjom tem­pe­ra­tu­rom i fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma ko­je ope­ri­sa­ni pa­ci­jent spro­vo­di, ali će ko­li­či­na zno­ja bi­ti dra­stič­no ma­nja ne­go pri­je hi­rur­ške in­ter­ven­ci­je.
Sne­ža­na Mol­do­van

Ge­ne­ti­ka
-Uko­li­ko je­dan ro­di­telj ima hi­per­hi­dro­zu, vje­ro­vat­no­ća da će se ona ja­vi­ti i kod dje­te­ta je oko 25 od­sto – is­ti­če dr Ko­zo­ma­ra. - Ako su oba ro­di­te­lja sklo­na pre­ko­mjer­nom zno­je­nju, mo­guć­nost da ovu sklo­nost pre­ne­su na po­tom­stvo je dvo­stru­ko ve­ća, ali ne­ma pra­vi­la.