Da li če­sto ku­pu­je­te stva­ri ko­je vam ni­su po­treb­ne? U gar­de­ro­be­ru ima­te „kr­pi­ce” ko­je ni­ka­da ni­ste obu­kli, ali ne mo­že­te da odo­li­te ka­da u iz­lo­zi­ma vi­di­te no­ve ko­lek­ci­je? Ne­ko­li­ko pa­ri ci­pe­la ko­je ste ku­pi­li i da­lje sto­je u ku­ti­ja­ma na dnu or­ma­ra, a da ih ni­ka­da ni­ste obu­li? Oča­ra­va­ju vas sit­ni­ce za ku­ću i iako ih ima­te to­li­ko da bi­ste i sa­mi mo­gli da otvo­ri­te pro­dav­ni­cu istih, osje­ća­te ne­u­ta­ži­vu že­lju da ku­pi­te no­vi svi­jeć­njak, va­zu, sto­nu lam­pu...?
„Pe­gla­nje” kre­dit­nih kar­ti­ca i ku­po­vi­na na od­lo­že­no jed­na je od zam­ki po­tro­šač­kog dru­štva u kom ži­vi­mo. Pa ipak, ne­ko će se za­u­sta­vi­ti na ku­po­vi­ni za­i­sta neo­p­hod­nih stva­ri, a ne­ko će stva­ra­ti ne­po­treb­ne za­li­he. Ula­zak u ne­do­zvo­lje­ni mi­nus če­sto vo­di u fi­nan­sij­ske pro­ble­me, a ka­sni­je i u ank­si­o­znost, uti­če na kva­li­tet po­ro­dič­nih od­no­sa i u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma zah­ti­je­va struč­nu po­moć.
Šta uti­če na op­se­siv­nu ku­po­vi­nu, zbog če­ga je te­ško od­re­ći se ove na­vi­ke i ka­ko pre­va­zi­ći pro­blem ne­u­mje­re­nog tro­še­nja za „Dan” go­vo­ri psi­ho­log Zo­ra­na Vu­ko­vić.
– Pre­o­ku­pi­ra­nost ku­po­va­njem već dvi­je i po de­ce­ni­je pre­po­zna­ta je u psi­ho­lo­gi­ji kao oni­o­ma­ni­ja – ka­že psi­ho­log Vu­ko­vić za „Dan”. – Po de­fi­ni­ci­ji, kom­pul­ziv­no ku­po­va­nje je ma­la­dap­tiv­na pre­o­ku­pa­ci­ja ku­po­va­njem ko­ja uklju­ču­je uče­sta­lu za­o­ku­pi­ra­nost ku­po­va­njem ili im­pul­si­ma da se ne­što ku­pi, pri če­mu je po­riv sna­žan i po­na­vlja­ju­ći. Oni­o­ma­ni­ju od zdra­ve ku­po­vi­ne raz­li­ku­je kom­pul­ziv­na, de­struk­tiv­na i hro­nič­na pri­ro­da ku­po­va­nja, a u nje­noj osno­vi je im­pul­siv­nost i gu­bi­tak kon­tro­le nad na­go­ni­ma.
Šta uzro­ku­je tu vr­stu im­pul­siv­no­sti?
– Ve­ći­na lju­di že­li da se po­ča­sti po­sli­je na­por­nog da­na, po­lo­že­nog is­pi­ta, uspje­šno za­vr­še­nog ve­li­kog pro­jek­ta na po­slu ili, kraj­nje su­prot­no, da se utje­ši po­sli­je ras­ki­da lju­bav­ne ve­ze, lo­šeg da­na na po­slu, sva­đe sa bli­skim lju­di­ma. Ali, ka­da ku­po­vi­na po­sta­ne je­di­no sred­stvo do­brog ras­po­lo­že­nja, on­da ka­da se osje­ća­mo sreć­no i po­let­no sa­mo po­sli­je od­la­ska u tr­žni cen­tar i „pu­sto­še­nja” bu­ti­ka, na­to­va­re­ni stva­ri­ma ko­je ne­će­mo ko­ri­sti­ti, go­vo­ri­mo o psi­ho­lo­škom pro­ble­mu.
Po­sto­je li ti­po­vi lič­no­sti ko­ji su sklo­ni oni­o­ma­ni­ji?
– Op­se­siv­noj ku­po­vi­ni su sklo­ne oso­be ko­je ima­ju ma­njak sa­mo­po­u­zda­nja i sa­mo­po­što­va­nja. Dje­ca ko­ja su pro­ži­vje­la za­ne­ma­ri­va­nje i psi­ho­lo­ško od­ba­ci­va­nje od ro­di­te­lja na­u­če­na su da kom­pen­zu­ju usa­mlje­nost i emo­ci­o­nal­nu pra­zni­nu ma­te­ri­jal­nim stva­ri­ma; ka­da od­ra­stu vi­še su pod ri­zi­kom da raz­vi­ju za­vi­snost od ku­po­vi­ne od onih ko­ji su ima­li ade­kvat­nu emo­ci­o­nal­nu po­dr­šku u dje­tinj­stvu. Ta­ko­đe, op­se­siv­noj ku­po­vi­ni su sklo­ni lju­di ko­ji ima­ju iz­ra­žen per­fek­ci­o­ni­zam i po­tre­bu za kon­tro­lom.
Či­ni se da ovaj ob­lik za­vi­snič­kog po­na­ša­nja u dru­štvu ni­je osu­đen kao dru­ge vr­ste za­vi­sno­sti. Ka­kve po­sle­di­ce ima op­se­siv­na ku­po­vi­na na po­je­din­ca, a ka­kve na nje­no bli­že okru­že­nje?
– I op­sjed­nu­tost ku­po­vi­nom je za­vi­snost ko­ju oso­ba po­ku­ša­va da sa­kri­je, kao što je to slu­čaj sa dru­gim vr­sta­ma za­vi­sno­sti. Po­sli­je pr­vo­bit­nog osje­ća­ja sre­će i eufo­ri­je sli­je­di raz­o­ča­ra­nje i osje­ćaj kri­vi­ce; uko­li­ko se oso­ba ta­da ne od­u­pre svom po­ri­vu da kom­pen­zu­je ne­do­sta­tak unu­tra­šnjeg za­do­volj­stva ma­te­ri­jal­nim stva­ri­ma, upa­da u za­ča­ra­ni krug – od­la­zi u no­vu ku­po­vi­nu bes­po­treb­nih stva­ri, po­na­vlja osje­ćaj sre­će i iz­no­va se su­o­ča­va sa osje­ća­njem kri­vi­ce. Ovu vr­stu po­na­ša­nja pra­te fi­nan­sij­ski pro­ble­mi, de­pre­siv­ne epi­zo­de, na­ru­ša­va­nje in­ter­per­so­nal­nih od­no­sa u po­ro­di­ci, kao i gu­bi­tak osje­ća­ja lič­nog do­sto­jan­stva i sa­mo­po­što­va­nja. Ne­ri­jet­ko se do­ga­đa da op­se­siv­ni ku­po­ho­li­ča­ri naj­pri­je skri­va­ju stva­ri ko­je su ku­pi­li, a po­tom ih uni­šta­va­ju ka­ko bi „sa­kri­li tra­go­ve”. Rje­še­nje je osvi­je­sti­ti pro­blem, otvo­re­no go­vo­ri­ti o nje­mu i po­tra­ži­ti po­moć.
Mo­že li ku­po­ho­li­čar da po­mog­ne sa­mom se­bi ili je neo­p­hod­no da se obra­ti struč­nom li­cu?
– U ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va, po­seb­no dok po­tre­ba za ku­po­vi­nom ne pre­ra­ste u sva­ko­dnev­ni ob­lik po­na­ša­nja, ku­po­ho­li­čar mo­že sa­mo­stal­no da iza­đe iz za­ča­ra­nog kru­ga. Pi­ta­nja ko­ja bi tre­ba­lo da po­sta­vi se­bi se pr­ven­stve­no od­no­se na kom­pen­za­ci­ju unu­tra­šnjeg ne­za­do­volj­stva: ko­ji seg­men­ti mog ži­vo­ta su to­li­ko pra­zni da mo­ram da ih is­pu­nja­vam ma­te­ri­jal­nim stva­ri­ma, od ko­jih pro­ble­ma po­ku­ša­vam da po­bjeg­nem, za­što kroz ku­po­vi­nu tra­žim iz­go­vo­re za ono što mi stvar­no ne­do­sta­je...? Is­kre­ni od­go­vo­ri na ova pi­ta­nja i ula­ga­nje na­po­ra da se an­ga­žu­je­mo na onim ži­vot­nim po­lji­ma na ko­ji­ma smo za­ta­ji­li mo­gu da pre­ki­nu la­nac bes­po­treb­ne ku­po­vi­ne. Ra­di­kal­ne mje­re pod­ra­zu­mi­je­va­ju ot­ka­zi­va­nje kar­ti­ca, pra­vlje­nje spi­ska stva­ri ko­je mo­ra­mo da ku­pi­mo, a če­sto će i od­la­zak u ku­po­vi­nu sa bli­skom oso­bom ko­joj smo po­vje­ri­li pro­blem op­se­si­je ku­po­vi­nom po­mo­ći da se lak­še oslo­bo­di­mo za­vi­sno­sti. Uko­li­ko ni­jed­no od po­nu­đe­nih rje­še­nja ne da­je re­zul­ta­te, pre­po­ru­ču­je se od­la­zak na psi­ho­te­ra­pi­ju. Do­bar psi­ho­te­ra­pe­ut će kroz raz­go­vor sa kli­jen­tom ini­ci­ra­ti te­o­ri­ju ko­ju če­sto za­bo­ra­vlja­mo – da su naj­bo­lje stva­ri u ži­vo­tu bes­plat­ne.
Sne­ža­na Mol­do­van