Cr­na Go­ra još ni­je uve­la po­se­ban po­stu­pak za utvr­đi­va­nje apa­tri­di­je, i upr­kos to­me što je pot­pi­sni­ca svih glav­nih me­đu­na­rod­nih kon­ven­ci­ja ko­je se od­no­se na apa­tri­di­ju i ima pro­ci­je­nje­no 486 oso­ba ko­je se­be sma­tra­ju apa­tri­di­ma ko­ji ži­ve u ze­mlji, ne­ma zva­nič­no pri­zna­tih oso­ba bez dr­ža­vljan­stva. To je ocje­na Evrop­ske ko­mi­si­je u ne­zva­nič­nom rad­nom do­ku­men­tu o tre­nut­nom sta­nju u po­gla­vlji­ma 23 i 24 u Cr­noj Go­ri, u ko­jem se na­vo­di da je va­žno da Cr­na Go­ra pre­du­zme neo­p­hod­ne ko­ra­ke za rje­ša­va­nje ovog pi­ta­nja, bi­lo uklju­či­va­njem po­stup­ka za utvr­đi­va­nje apa­tri­di­je u no­vom Za­ko­nu o stran­ci­ma, bi­lo po­seb­nim za­ko­nom.
– U obla­sti pra­va na dr­ža­vljan­stvo, na­sta­vlje­ne su pri­pre­me Cr­ne Go­re za raz­voj i spro­vo­đe­nje še­me za dr­ža­vljan­stvo in­ve­sti­to­ra. Kao ze­mlja kan­di­dat, Cr­na Go­ra bi tre­ba­lo da is­ko­ri­sti svo­je pre­ro­ga­ti­ve za do­dje­lu dr­ža­vljan­stva u du­hu is­kre­ne sa­rad­nje i da se su­zdr­ži od bi­lo ko­jih mje­ra ko­je bi mo­gle ugro­zi­ti po­sti­za­nje ci­lje­va Uni­je. Ako Cr­na Go­ra od­lu­či da na­sta­vi sa ta­kvom še­mom, po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti obez­bje­đi­va­nju stvar­ne ve­ze iz­me­đu dr­ža­ve i in­ve­sti­to­ra pri­je do­dje­le dr­ža­vljan­stva – na­vo­di se u do­ku­men­tu EK.
U Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) Cr­ne Go­re ka­žu da u na­šoj dr­ža­vi ne­ma 486 apar­tri­da, već se­dam. Ob­ja­šnja­va­ju da se na jav­ni po­ziv li­ci­ma ko­ja bo­ra­ve u Cr­noj Go­ri, a ne­ma­ju pri­stup dr­ža­vljan­stvu ni­jed­ne dr­ža­ve ili ne mo­gu da do­ka­žu da ga ima­ju (apa­tri­di), ko­ji je tra­jao od 22. sep­tem­bra do 22. no­vem­bra 2014. go­di­ne,  a ko­ji je or­ga­ni­zo­vao MUP, UN­HCR i OEBS, oda­zva­lo ukup­no 486 li­ca.
– Ana­li­za ko­ja je na­kon to­ga ura­đe­na po­ka­za­la je da su sa­mo se­dam li­ca, shod­no do­sta­vlje­nim po­da­ci­ma i pri­ku­plje­nim do­ka­zi­ma, li­ca bez dr­ža­vljan­stva, dok osta­la li­ca ni­je­su apa­tri­di, već li­ca ko­ja ni­je­su is­ko­ri­sti­la pra­vo da se po dr­ža­vljan­stvu svo­jih ro­di­te­lja upi­šu i stek­nu dr­ža­vljan­stvo dr­ža­ve po po­ri­je­klu ro­di­te­lja. Od ovih se­dam li­ca, jed­no li­ce ste­klo je cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, jed­no je ste­klo sta­tus stran­ca sa stal­nim na­sta­nje­njem u Cr­noj Go­ri, a za tri li­ca iz­da­ta je put­na is­pra­va za li­ca bez dr­ža­vljan­stva, dok su osta­li po­stup­ci u to­ku – na­vo­de u MUP-u.
Po­jam apa­tri­da – li­ce ko­je se ne sma­tra dr­ža­vlja­ni­nom ni­ti jed­ne dr­ža­ve, de­fi­ni­san je i u Za­ko­nu o stran­ci­ma ko­ji pro­pi­su­je da je li­ce bez dr­ža­vljan­stva stra­nac ko­ga ni­jed­na dr­ža­va u skla­du sa svo­jim za­ko­no­dav­stvom ne sma­tra svo­jim dr­ža­vlja­ni­nom.
– Da li zbog ne­ra­zu­mi­je­va­nja poj­ma apa­trid, ili pak iz ne­kog dru­gog raz­lo­ga, za osta­lih 479 li­ca ko­ja su se oda­zva­la jav­nom po­zi­vu, ana­li­zom po­da­ta­ka ko­je su da­li to­kom jav­nog po­zi­va mo­glo se za­klju­či­ti da ima­ju za­kon­ske mo­guć­no­sti da za­tra­že dr­ža­vljan­stvo ne­ke dr­ža­ve, od­mah na­kon upi­sa u ma­tič­ni re­gi­star ro­đe­nih ili kroz pro­gram bes­plat­ne prav­ne po­mo­ći za ona li­ca ko­ja su već upi­sa­na u ma­tič­ni re­gi­star ro­đe­nih. Ovim li­ci­ma da­ta je pre­po­ru­ka da ostva­re ve­zu sa svo­jom ma­tič­nom dr­ža­vom i pri­ba­ve do­ku­men­ta ka­ko bi u Cr­noj Go­ri re­gu­li­sa­li svoj sta­tus – ob­ja­šnja­va­ju u re­so­ru ko­jim upra­vlja Me­vlu­din Nu­ho­džić.
Od 479 li­ca, ka­ko ka­žu, u  me­đu­vre­me­nu su 103 li­ca ste­kla cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, 150 dr­ža­vljan­stvo dru­ge dr­ža­ve, 17 li­ca se vra­ti­lo na Ko­so­vo, 67 li­ca ne bo­ra­vi u Cr­noj Go­ri, a tri su pre­mi­nu­la. U me­đu­vre­me­nu je i 116 li­ca pod­ni­je­lo za­htje­ve za re­gu­li­sa­nje sta­tu­sa u Cr­noj Go­ri, dok su 23 li­ca dje­ca ko­ja su ro­đe­na u Cr­noj Go­ri, a za ko­ju ni­je još pod­no­sen za­htjev nad­le­žnim or­ga­ni­ma Cr­ne Go­re ili dr­ža­ve po­ri­je­kla ro­di­te­lja  za re­gu­li­sa­nje sta­tu­sa.
Pi­ta­nje rje­ša­va­nja sta­tu­sa li­ca bez dr­ža­vljan­stva u Cr­noj Go­ri pro­pi­sa­no je čla­nom 14 Za­ko­na o cr­no­gor­skom dr­ža­vljan­stvu. Ovim čla­nom pro­pi­sa­no je da li­ce bez dr­ža­vljan­stva, pod pro­pi­sa­nim uslo­vi­ma, mo­že ste­ći cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo pri­je­mom.M.S.


Mi­sli­ti i na do­mi­cil­ne Ro­me

EK na­vo­di da upr­kos od­re­đe­nom na­pret­ku u po­gle­du Ro­ma ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri, uklju­ču­ju­ći obla­sti pri­stu­pa zdrav­stve­nim uslu­ga­ma i stam­be­ne si­tu­a­ci­je rom­skih in­ter­no ra­se­lje­nih li­ca, oni i da­lje osta­ju naj­u­gro­že­ni­ja i naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­ja za­jed­ni­ca u raz­li­či­tim obla­sti­ma ži­vo­ta, pri če­mu su Rom­ki­nje iz­lo­že­ne dvo­stru­koj dis­kri­mi­na­ci­ji. Pri­stup Ro­ma za­po­šlja­va­nju je, ka­ko is­ti­ču, ve­o­ma ni­zak, a sto­pe na­pu­šta­nja ško­le osta­ju vi­so­ke i ni­je po­sve­će­na do­volj­na pa­žnja obra­zo­va­nju za od­ra­sle.
– Me­đu glav­nim iza­zo­vi­ma ko­je tre­ba ri­je­ši­ti u bli­skoj bu­duć­no­sti je­su i stam­be­ni uslo­vi do­mi­cil­nih Ro­ma, ri­zik od ise­lje­nja u od­re­đe­nim op­šti­na­ma i uče­šće Ro­ma u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Ne po­sto­ji pra­vil­nik o pro­ce­du­ra­ma ise­lje­nja. Po­treb­no je do­dat­no ulo­ži­ti na­po­re u ve­zi sa za­šti­tom i pro­mo­ci­jom rom­skog je­zi­ka i in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­jom po­sred­ni­ka u obla­sti­ma zdrav­stva, obra­zo­va­nja i za­po­šlja­va­nja – na­vo­di se u do­ku­men­tu.