U Sr­bi­ji je te­že bi­ti ho­mo­sek­su­a­lac ne­go se za­la­ga­ti za ru­še­nje nje­nog te­ri­to­ri­jal­nog su­ve­re­ni­te­ta. Ka­da je ono ma­lo or­ga­ni­zo­va­nih ge­je­va uz ne­vi­đe­ne mje­re po­li­cij­ske za­šti­te iza­šlo na uli­ce, hra­bri ali i mu­dri pre­mi­jer Vu­čić sklo­nio se na vla­sti­ma sko­ro uvi­jek lo­jal­ni si­ro­ma­šni is­tok ze­mlje. Ka­da je shva­tio da je sve mir­no za­vr­še­no i da je, čak, do­bro pro­šlo, vra­tio se u Be­o­grad da po­hva­li nad­le­žne, osve­ti bra­ta An­dri­ja­ša i na­ja­vi no­ve rad­ne po­bje­de... Go­re je bi­lo pri­je se­dam go­di­na ka­da se Ta­dić po sva­ku ci­je­nu bo­rio za dru­gi man­dat. Ta­da su SAD, Bri­ta­ni­ja i Nje­mač­ka pri­zna­le al­ban­sku dr­ža­vu na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, Ta­dić je bio ne­is­kren i po­mo­gao po­dje­le u na­šoj eli­ti, a on­da je, umje­sto na ve­li­ki mi­ting, ko­ji je nje­go­va vla­da u ne­mo­ći or­ga­ni­zo­va­la, po­žu­rio u „neo­d­lo­žnu“ po­sje­tu Ru­mu­ni­ji. Oda­tle je osu­dio na­si­lje na be­o­grad­skim uli­ca­ma. Ta­da je na uda­ru bio su­ve­re­ni­tet Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Od 1945. jed­noj ne­za­vi­snoj evrop­skoj dr­ža­vi ni­je na taj na­čin ospo­ren su­ve­re­ni­tet (ako ne ra­ču­na­mo na­šu sta­ru do­mo­vi­nu SFR Ju­go­sla­vi­ju, na­rav­no).
Ju­če se, me­đu­tim, do­go­di­lo ne­što još čud­ni­je. Pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je oti­šao je na ina­u­gu­ra­ci­ju pred­sjed­ni­ce Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, upr­kos či­nje­ni­ci da je ona dva­put jav­no re­kla da su Sr­bi­ja i Voj­vo­di­na dvi­je odvo­je­ne dr­ža­ve. Ni­je ja­sno šta Vu­čić tra­ži u Za­gre­bu? Od Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić ču­li smo sa­mo pri­zem­ne na­ci­o­na­li­stič­ke po­ru­ke i ne­vje­šte po­zi­ve na mo­der­nost i re­for­me ko­ji kao da su do­šli, re­ci­mo, od po­moć­ni­ce ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a. Da li je ne­ko otvo­re­no pi­ta­nje iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske ma­kar ne­dav­no ri­je­še­no? Da li je na­ci­o­na­li­stič­ka kam­pa­nja pre­sta­la po­sle sko­ra­šnje od­lu­ke Me­đu­na­rod­nog su­da u Ha­gu? Da li nam mo­žda sa­da spre­ma­ju pri­vat­ne tu­žbe za na­kna­du rat­ne šte­te? Da li se ne­što pro­mi­je­ni­lo u ve­zi sa kr­še­njem ljud­skih pra­va Sr­ba, pra­va na ko­ri­šće­nje pi­sma i je­zi­ka ma­nji­ne u či­jem uži­va­nju su Sr­bi ne­rav­no­prav­ni sa dru­gim ma­nji­na­ma u Hr­vat­skoj? Da li ne­ko spo­mi­nje da će ka­žnja­va­ti po­vrat­ni­ke ko­ji ne ži­ve stal­no u ob­no­vlje­nim ku­ći­ca­ma u kra­je­vi­ma u ko­ji­ma su ne­rav­no­prav­ni sa hr­vat­skim ko­lo­ni­sti­ma? Ne­što o vra­ća­nju sta­no­va...? Ne­is­pu­nje­nom Er­dut­skom spo­ra­zu­mu? Uki­nu­tim auto­nom­nim ko­ta­ri­ma ko­je je Hr­vat­ka obe­ća­la srp­skom na­ro­du? Ni­šta...
Ka­ko sto­ji­mo sa jed­nim od te­melj­nih prin­ci­pa od­no­sa me­đu na­ro­di­ma - RE­CI­PRO­CI­TE­TOM? Ko je do­šao na ina­u­gu­ra­ci­ju To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća sre­di­nom 2012. go­di­ne? Ni­ko. Ta­di­ću je bar do­šao pred­sjed­nik Ma­ke­do­ni­je. Ni­ko­li­ću sa­mo evrosp­ki ko­me­sar Šte­fan Fi­le, za­du­žen za ne­ko­li­ko in­di­jan­skih dr­ža­va me­đu ko­ji­ma mu je Sr­bi­ja re­sor­no naj­za­ni­mlji­vi­ja. To­li­ko je to bio ri­je­dak, a drag, gost da su ga po­sa­di­li u vrh so­fre i da­li mu da go­vo­ri na ina­u­gu­ra­ci­ji. Kao i obič­no, pred sva­ki po­ku­šaj da se pri­bli­ži­mo – dr­ža­vi či­ji će na­ci­o­nal­ni cilj bi­ti ostva­ren, što bi Mla­den Lor­ko­vić, „li­be­ral­ni“ usta­ša iz Dru­gog svjet­skog ra­ta re­kao, ka­da Sr­bi bu­du od­ve­de­ni u „Si­bi­ri­ju“ – na­sta­ne bu­ji­ca na­pa­da na srp­ske po­li­ti­ča­re ko­ji že­le po­pra­vlja­nje od­no­sa. Ta­ko je Ni­ko­lić bio ka­šti­go­van do­kle god ni­je otr­čao na pro­sla­vu ula­ska Hr­vat­ske u Evrop­sku uni­ju. Ušli su u EU, a da ra­si­zam i šo­vi­ni­zam ni­su u nji­ho­vom dru­štvu bi­li sna­žni­ji još od uki­da­nja ra­snih za­ko­na. Ni­ko­lić je ta­da slu­šao Jo­si­po­vi­će­vu be­sje­du o „hr­vat­skim ve­li­ka­ni­ma“ Te­sli i An­dri­ću (ma­da su se obo­ji­ca iz­ja­šnja­va­li kao Sr­bi).
Sa­da Vu­čić od­la­zi da bra­ni „evrop­ski put Sr­bi­je“. Na tom pu­tu na­šu će dr­ža­vu ras­par­ča­va­ti, na­ro­du od­u­zi­ma­ti pra­va, srp­skom na­ro­du u re­gi­o­nu oti­ma­ti ime i po­sto­ja­nje. Od­u­zi­ma­će nam do­sto­jan­stvo... Si­gu­ran sam da je na pa­tri­ot­skoj ce­re­mo­ni­ji na Mar­ko­vom tr­gu, osmi­šlje­noj u du­hu iz­mi­šlja­nja dr­žav­nih tra­di­ci­ja, no­va pred­sjed­ni­ca na­šla na­či­na da spo­me­ne srp­skog pre­mi­je­ra i do­dat­no uni­zi nje­go­vu ze­mlju. Uvje­ren sam da je on ubi­je­đen da su stran­ci to ču­li i da će mu tr­pe­lji­vost upi­sa­ti kao uspjeh i vr­li­nu. Upr­kos hi­ste­ri­ji ko­ja vla­da u Hr­vat­skoj i na­ci­o­na­li­stič­koj pred­sjed­ni­ci ko­ja je men­tal­no još uvi­jek u ra­tu, po­je­di­ni me­di­ji u stra­nom vla­sni­štvu u Sr­bi­ji pre­no­si­li su pri­pre­me za ina­u­gu­ra­ci­ju u obi­mu i na na­čin do­sto­jan si­tu­a­ci­je u ko­joj hr­vat­ska voj­ska dr­ži Be­o­grad pod oku­pa­ci­jom. Jed­na re­por­ter­ka nam je ta­ko za­di­vlje­nim gla­som re­kla da će no­va pred­sjed­ni­ca sje­sti na fo­te­lju na ko­joj je svo­je­vre­me­no, pri­li­kom sje­de­nja, bio oslo­njen va­žan dio sve­tog ti­je­la ‘’Oca Do­mo­vi­ne’’, ne­u­mr­log ge­ne­ra­la dr Fra­nje Tuđ­ma­na... Mo­žda će pri­sut­nog Vu­či­ća da po­ča­stvu­ju pri­li­kom da ka­sni­je po­lju­bi to re­mek dje­lo ta­pe­tar­ske ra­di­no­sti u sti­lu Fran­ci­ska Pr­vog.
Dok Ko­lin­da Gra­bar - Ki­ta­ro­vić na Tuđ­ma­no­vom pre­sto­lu za­poč­ne no­ve i mo­der­ne od­no­se u re­gi­o­nu, Vu­čić u ve­se­lju i evrop­skom op­ti­mi­zmu sva­ka­ko ne raz­mi­šlja o to­me da bez nje­go­vog dra­go­cje­nog pri­su­stva pro­la­zi naj­va­žni­ji pra­znik Sr­bi­je – Dan dr­žav­no­sti, Sre­te­nje.
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić