Pi­še: Da­ni­el Estu­lin

Kao no­vi član Me­đu­na­rod­nog sa­vje­to­dav­nog od­bo­ra Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re, že­lio bih da uka­žem da je Po­kret za ne­u­tral­nost pod­vrg­nut že­sto­kom boj­ko­tu me­di­ja pod kon­tro­lom Vla­de Cr­ne Go­re ko­ja je ni­šta dru­go ne­go ma­ri­o­ne­ta NA­TO-a i srod­nih oba­vje­štaj­nih slu­žbi i kon­tro­lo­ra iz sjen­ke. Svjet­ska si­tu­a­ci­ja da­nas mno­go pod­sje­ća na 1929. go­di­nu, ne u smi­slu da oče­ku­je­mo ve­li­ku eko­nom­sku de­pre­si­ju već u smi­slu da po­sto­je­će in­sti­tu­ci­je pro­pa­da­ju, ras­pa­da­ju se na dje­lo­ve, da se po­sto­je­ći sa­ve­zi kon­stant­no mi­je­nja­ju i da se pra­vi mno­go pla­no­va za pro­mje­ne u da­tim in­sti­tu­ci­ja­ma. Svje­do­ci smo ne­bro­je­nih pri­mje­ra ‘’asi­me­trič­nog ra­ta’’. Svje­do­ci smo ono­ga što se de­si­lo na Bal­ka­nu.
Glav­na mo­ti­va­ci­ja za voj­ni avan­tu­ri­zam ne­ma mno­go ve­ze sa Bal­ka­nom, ali ima mno­go vi­še sa sko­rim pu­ca­njem glo­bal­nog fi­nan­sij­skog mje­hu­ra ko­ji i da­lje sva­ko­dnev­no pum­pa­ju Vol­strit i lon­don­ski Si­ti. Ka­da je fi­nan­sij­ska oli­gar­hi­ja do­ni­je­la od­lu­ku da i da­lje na­sta­vi “pum­pa­nje”, ja­ča­nje “no­vog NA­TO-a” - kao mo­der­ne, glo­ba­li­zo­va­ne ver­zi­je bri­tan­ske im­pe­ri­je - po­sta­lo je je­di­ni na­čin da se za­dr­ži kon­tro­la nad glo­bal­nom si­tu­a­ci­jom u fa­zi eks­plo­zi­je zbog spe­ku­la­tiv­nog pu­sto­še­nja ko­je je je­di­no mo­glo da odr­ži fi­nan­sij­ski mje­hur. Cilj oli­gar­hi­je je bio i ostao uni­šta­va­nje i po­sled­njeg tra­ga su­ve­re­ni­te­ta na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve: od SAD do Ru­si­je, Ju­go­sla­vi­je, In­do­ne­zi­je, Ma­le­zi­je, da ne po­mi­njem sa­da već zlo­gla­sne “obo­je­ne” re­vo­lu­ci­je. Na­rav­no, ovaj fi­nan­sij­ski i mo­ne­tar­ni obrt ni­je ni­šta no­vo. Tre­ba da se vra­ti­mo na po­če­tak de­ve­de­se­tih i stva­ra­nje Svjet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je (WTO) i od­lu­ke do­ne­se­ne na naj­vi­šem ni­vou moć­nih nad­na­ci­o­nal­nih struk­tu­ra da se re­ba­lan­si­ra glo­bal­na eko­no­mi­ja kroz po­mje­ra­nje ka­pi­ta­la iz dr­ža­va G7 pre­ma tzv. tr­ži­šti­ma u raz­vo­ju i pre­ma ne­če­mu što ja na­zi­vam Ci­vi­li­za­ci­ja Ras­pa­da­nja. Je­dan od na­či­na da se po­stig­ne ovaj cilj je­ste i raz­bi­ja­nje po­sto­je­ćih dr­ža­va. 
To je bio plan mno­go pri­je NA­TO ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji ko­ji je za­go­va­ra­la Me­dlin Ol­brajt, ta­da po­dr­ža­va­lac Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Plan Ol­braj­to­ve i ame­rič­ke vla­de je bi­lo stva­ra­nje ko­a­li­ci­je ko­ja bi uklju­či­la Cr­nu Go­ru, Oslo­bo­di­lač­ku armi­ju Ko­so­va (KLA) i srp­sku opo­zi­ci­ju Mi­lo­še­vi­ću, ko­a­li­ci­ju ko­ja bi uspje­la da pre­u­zme ne sa­mo Cr­nu Go­ru, ne­go i či­ta­vu Ju­go­sla­vi­ju, i pri­mi­je­ni “re­for­mu” va­lut­nih od­no­sa ko­ja eli­mi­ni­še sva­ki trag su­ve­re­no­sti.
Pi­ta­nje ovo­ga ra­ta nas vra­ća na sta­ro pi­ta­nje od­no­sa cen­tral­ne ban­ke i fi­nan­si­ra­nja ra­ta, kao i za­vi­sno­sti ame­rič­kog do­la­ra od uspje­ha ra­to­va i svih nji­ho­vih tro­ško­va.  Da­nas ame­rič­ka vla­da spro­vo­di glo­bal­nu kon­tro­lu, ali ima sve vi­še i vi­še pro­ble­ma u spro­vo­đe­nju, pa nje­no po­na­ša­nje po­sta­je sve ru­žni­je. Na­rav­no, op­sta­nak do­lar­skog si­ste­ma ko­ji pla­ća ovu glo­bal­nu kon­tro­lu po­sta­je sve te­ži i te­ži - te­ško je sve dr­ža­ti na oku­pu. To zna­či da će, iz­me­đu osta­log, i Cr­na Go­ra mo­ra­ti da pla­ti za ame­rič­ke in­te­re­se ako že­li da osta­ne re­le­vant­na iz nji­ho­ve tač­ke gle­di­šta. Ka­ko za­pad­ne dr­ža­ve pre­mje­šta­ju svo­je in­ve­sti­ci­je u tr­ži­šta u raz­vo­ju, ta­ko se i nji­ho­vi sa­te­li­ti i voj­ske pre­mje­šta­ju da nad­zi­ru ove in­ve­sti­ci­je. In­ve­sti­to­ri ne­će in­ve­sti­ra­ti ta­mo gdje ne­ma­ju kon­tro­lu. Na ovaj na­čin, fi­nan­sij­ska glo­ba­li­za­ci­ja pri­si­lja­va dr­ža­ve kao što je Cr­na Go­ra da po­sta­nu dio glo­bal­ne voj­ne im­pe­ri­je. Ali, po ko­ju ci­je­nu? Da li je Cr­na Go­ra volj­na da se udru­ži sa SAD pro­tiv Ru­si­je i Ki­ne? Da li ste si­gur­ni da je ovo do­bit­na kom­bi­na­ci­ja za ma­lu ze­mlju ko­ja je tra­di­ci­o­nal­no bli­ska sa ovim dr­ža­va­ma, kao i sa Sr­bi­jom? U sa­da­šnjoj nu­kle­ar­noj epo­hi, ko­nač­na po­sle­di­ca ge­o­po­li­tič­kog su­ko­blja­va­nja sa Ru­si­jom i Ki­nom mo­že bi­ti je­di­no ter­mo­nu­kle­ar­no uni­šte­nje cje­lo­kup­ne ljud­ske ra­se. Zbog to­ga se mo­ra­ju pra­vi­ti do­dat­ni na­po­ri ka­ko bi se kroz sa­rad­nju ri­je­ši­le mno­go­broj­ne kri­ze s ko­ji­ma se su­o­ča­va čo­vje­čan­stvo.
Ze­mlje BRIKS-a (Bra­zil, Ru­si­ja, In­di­ja, Ki­na i Ju­žna Afri­ka) uje­di­ni­le su se s ci­ljem da omo­gu­će po­li­ti­ku eko­nom­skog raz­vo­ja ne sa­mo za njih sa­me ne­go u ko­rist svih na­ro­da svi­je­ta. 
Nji­ho­ve ini­ci­ja­ti­ve ni­su sa­mo ge­o­po­li­tič­ke pri­ro­de. Za raz­li­ku od pro­gra­ma tran­spa­ci­fič­kog part­ner­stva (TPP) ko­ji za­go­va­ra Vla­da SAD i ko­ji is­klju­ču­je Ru­si­ju i Ki­nu, ini­ci­ja­ti­ve BRIKS-a, kao što je slo­bod­na tr­go­vin­ska zo­na Azi­je-Pa­ci­fi­ka (FTA­AP) ko­ju pred­la­že Ki­na, uklju­ču­ju sve dr­ža­ve. One su ute­me­lje­ne u kon­cep­tu ko­ji je još pa­pa Pa­vle VI de­fi­ni­sao kao “no­vo ime za mir - raz­voj za­sno­van na sa­rad­nji”.
Po­li­ti­ka vo­đe­nja “obo­je­nih re­vo­lu­ci­ja” pod ma­skom de­mo­kra­ti­je pred­sta­vlja po­li­ti­ku ra­ta, pa čak iako se taj ter­min ne po­mi­nje, jer zna­či oba­ra­nje vla­sti kroz nov­ča­nu po­moć iz ino­stran­stva. Ona se mo­ra za­u­sta­vi­ti. Kam­pa­nja na­me­ta­nja sank­ci­ja Ru­si­ji zbog to­ga što je pro­tiv ta­kvih “obo­je­nih re­vo­lu­ci­ja” i što se pro­ti­vi na­ci­stič­kom pu­ču u Ukra­ji­ni sa­mo po­gor­ša­va glo­bal­nu kri­zu.
S dru­ge stra­ne, pri­stup za­sno­van na za­jed­nič­koj sa­rad­nji ra­di ci­lje­va zna­čaj­nih za ci­je­lo čo­vje­čan­stvo u Evro­a­zi­ji i ši­re uda­rio bi te­me­lje glo­bal­nog mi­ra. Na pri­mjer, dok su SAD na­pu­sti­le Ke­ne­di­jev sve­mir­ski pro­gram, Ki­ne­zi su po­sve­će­ni pro­gra­mu ko­ji tre­ba da se re­a­li­zu­je na Mje­se­cu ra­di is­ko­ri­šta­va­nja he­li­ju­ma-3 ko­ji mo­že da ge­ne­ri­še neo­gra­ni­če­nu ener­gi­ju fu­zi­je.
Zbog sve­ga na­ve­de­nog, po­zi­vam Vla­du Cr­ne Go­re da na­pu­sti su­i­ci­d­ne ge­o­po­li­tič­ke po­te­ze iz ne­dav­ne pro­šlo­sti i da gra­di bu­duć­nost za ci­je­lo čo­vje­čan­stvo ta­ko što će po­no­vo pri­hva­ti­ti prin­ci­pe vest­fal­skog ugo­vo­ra ko­ji se ba­zi­rao na prin­ci­pu “ko­rist za dru­gog”, okon­ča­va­ju­ći ti­me Tri­de­se­to­go­di­šnji rat u Evro­pi, kao i kon­cept ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Džo­na Kvin­si­ja Adam­sa “za­jed­ni­ca prin­ci­pa me­đu su­ve­re­nim na­ci­ja­ma”.
To je je­di­ni put ko­ji je kon­zi­sten­tan sa stvar­nom pri­ro­dom čo­vje­ka kao stva­ra­lač­kog bi­ća. Sva­ki dru­gi put vo­di ka vi­đe­nju čo­vje­ka kao ži­vo­ti­nje, a ti­me i iz­u­mi­ra­nju čo­vje­čan­stva. Kao pa­tri­o­te svo­jih na­ci­ja i kao gra­đa­ni svi­je­ta, po­zi­va­mo sve gra­đa­ne i vla­de da smog­nu hra­bro­sti da pre­ki­nu ak­tu­el­ni la­nac sve ve­će be­sti­jal­no­sti u svi­je­tu, da pri­hva­te mir i da ura­de sve ka­ko bi eli­mi­ni­sa­li mi­li­ta­ri­stič­ki pri­stup pre­va­zi­la­že­nju glo­bal­nih raz­li­ka.