Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Na 37. Me­đu­na­rod­nom saj­mu na­u­ti­ke, lo­va i ri­bo­lo­va u Be­o­gra­du je naj­sku­plja jah­ta „Kar­ver C34“, vri­jed­na 345.000 eura, pro­da­ta pr­vog da­na saj­ma! To je skan­dal za ma­lu i si­ro­ma­šnu ze­mlju kao što je Sr­bi­ja! Ko­ji srp­ski Te­sla je za­ra­dio to­li­ke pa­re za ta­kav luk­suz u ze­mlji ko­ja je na ivi­ci ban­kro­ta. Ta­kvi su na­ši sko­ro­je­vi­ći. Čim do­bi­ju pr­ve „na­ru­kvi­ce“ od­mah oka­če zlat­ne ko­laj­ne i sjed­nu u dži­po­ve. Je­dan od njih je pla­tio tri hi­lja­de eura ho­no­ra­ra po­zna­tom be­o­grad­skom knji­go­ljup­cu da mu pro­be­re knji­ge za kuć­nu bi­bli­o­te­ku, ka­ko bi nje­go­vi go­sti vi­dje­li ka­kav je on „in­te­lek­tu­a­lac“.
Na­rav­no, ima me­đu na­ma iz­u­ze­ta­ka, re­ci­mo mu­zi­kal­nih fi­lo­zo­fa, kao pred­sjed­nik Sr­bi­je Ni­ko­lić, ko­ji če­sto skan­da­li­zu­je jav­nost svo­jim um­nim do­sjet­ka­ma, kao što je ova ne­dav­na: “Dok sam sje­dio i slu­šao la­u­re­a­te, a po­seb­no Vi­val­di­ja, pa­lo mi je na pa­met ne­što što ni­sam na­pi­sao i vje­ro­vat­no bi tre­ba­lo če­šće da slu­šam mu­zi­ku, dok pi­šem go­vo­re...“ A pa­lo mu je na um da Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je i Na­rod­na bi­bli­o­te­ka Sr­bi­je ima­ju iste ini­ci­ja­le, ali se u NBS de­val­vi­ra, a u NBS do­bi­ja!? To je ide­ja rav­na onoj Ajn­štaj­no­voj jed­na­či­ni: E = mc2. Pre­ma njoj, u Ni­ko­li­će­voj va­ri­jan­ti, naj­ve­ća ko­li­či­na ko­ri­sti, ko­ja se iz po­li­tič­ke iz­ja­ve mo­že do­bi­ti i pre­tvo­ri­ti u bi­rač­ku ma­su, jed­na­ka je ma­si po­li­ti­ča­ra po­mno­že­noj kva­dra­tom br­zi­ne iz­ja­vlji­va­nja nji­ho­vih glu­po­sti.
Ali, naj­ve­ći skan­dal, ko­jim su nad­ma­še­ni i Ajn­štajn i Ni­ko­lić, iza­zvao je Go­spo­dar­čić ko­ji umno­ža­va glu­po­sti, ne ma­som, već kva­dra­tom br­zi­ne, jer je po­zvao To­ni­ja Ble­ra da dr­ži lek­ci­je Vla­di Sr­bi­je. Da je Zmaj živ za­pje­vao bi: “Je­ste l’ ču­li, vje­ruj­te, bez ša­le (Bler je otvo­rio ško­lu )za pa­či­će-vu­či­će ma­le“. Ali, stvar je Go­spo­dar­čić po­di­gao još i na kub u od­no­su na Ni­ko­li­ća, tvrd­njom da Bler ni­je bio za rat pro­tiv Sr­bi­je, iako je taj zlo­či­ni­telj na­pi­sao knji­gu u ko­joj se hva­li­sao da se za­ma­lo po­sva­đao sa Klin­to­nom da bi ga ubi­je­dio da bom­bar­du­ju Sr­bi­ju. Ali, po­što je Bler otvo­rio ško­lu za „vu­či­će ma­le“, od­no­sno sa­mo za mi­ni­stre ko­je je po­sta­vio Vu­čić, oni će sa­da mo­ra­ti da u njoj uče i ovo: “Rat pro­tiv Sr­ba ni­je vi­še sa­mo voj­ni su­kob. To je bit­ka iz­me­đu do­bra i zla, iz­me­đu ci­vi­li­za­ci­je i var­var­stva.“ Ta­ko je Vu­či­ćev To­ni Bler, to­kom NA­TO agre­si­je na Sr­bi­ju 1999, cio srp­ski na­rod pro­gla­sio za zlo i var­va­re ko­je tre­ba uni­šti­ti. A, Vu­čić po­što je po­stao „pa­čić“ ovog ma­sov­nog ubi­ce, za­stup­ni­ka ve­li­ke Al­ba­ni­je, šip­tar­skih te­ro­ri­sta i „ka­sa­pi­na Bag­da­da“, po­sta­vio ga je za svog sa­vjet­ni­ka u Vla­di Sr­bi­je.
Ali, Go­spo­dar­či­ću ni­ka­da ni­je do­sta, iako je na­ro­du nje­ga već do­sta, pa je an­ga­žo­vao i Ali­ste­ra Kem­be­la, še­fa Ble­ro­ve rat­ne pro­pa­gan­de, za­du­že­nog za sa­ta­ni­za­ci­ju Sr­ba, da odr­ži pre­da­va­nje za za­po­sle­ne u mi­ni­star­stvi­ma ko­ji su za­du­že­ni za me­di­je. Tu svo­ju struč­nost za me­di­je Ali­ster je do­ka­zao za­la­ga­njem da se ubi­ju no­vi­na­ri RTS-a 1999-te, i po­ma­ga­njem Ta­či­je­vim te­ro­ri­sti­ma, ka­ko su ja­vi­li bri­tan­ski me­di­ji 2011, “u ob­ra­ču­nu sa nji­ho­vim sta­rim ne­pri­ja­te­ljem Sr­bi­jom“. Pla­tio ga je Ha­šim Ta­či kr­va­vim nov­cem od tr­go­vi­ne ljud­skim or­ga­ni­ma ži­vih Sr­ba. Taj Kem­bel je ina­če si­le­dži­ja po za­ni­ma­nju, što po­tvr­đu­je i ne­dav­no ob­ja­vlje­ni sni­mak na ko­jem se vi­di ka­ko u Lon­do­nu plju­je i pre­bi­ja čo­vje­ka, usred bi­je­la da­na.
Na­rav­no, u Ble­ro­voj ško­li za Vu­či­će­ve mi­ni­stre ne­će se uči­ti da je po­zna­ti fi­lo­zof Ber­trand Ra­sel, pred­sjed­nik ču­ve­nog “Ra­se­lo­vog su­da“, po­sli­je jed­nog uža­snog zlo­či­na u Vi­jet­na­mu, od­bio da se po­zdra­vi sa on­da­šnjim bri­tan­skim pre­mi­je­rom, po­zna­tim za­go­vor­ni­kom ra­ta u Vi­jet­na­mu. Ra­sel je to ka­sni­je ob­ja­snio: “Ga­di­la mi se i sa­ma po­mi­sao da se ru­ku­jem sa tim čo­vje­kom!“
Go­spo­dar­čić se ni­če­ga ne ga­di. Pa ni Ble­ra.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)