<br /> D
o­sad smo no­si­li ‘’epi­tet’’ pr­ve ze­mlje u svi­je­tu po oruž­ju ko­je gra­đa­ni po­sje­du­ju u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka, a od­sad smo “za­slu­ži­li” još jed­nu ti­tu­lu: pr­vi smo po bro­ju pen­zi­o­ne­ra u od­no­su na broj rad­no spo­sob­nih gra­đa­na, alal nam vje­ra, ka­ko to gor­do zvu­či!
Ni­je to ma­la stvar, na­ro­de pre­do­bri i naj­tr­pe­lji­vi­ji na pla­ne­ti Ze­mlji, bi­ti pr­vi u ne­če­mu, još ka­da to­me do­da­mo da je na­ma, Cr­no­gor­ci­ma, u ge­ni­ma vje­či­ta že­lja da bu­de­mo sa­mo pr­vi, ili pr­vi do nje­ga, on­da nam je ja­sno ko­li­ko smo na to po­no­sni... Sve osta­lo “ne pri­zna­je­mo”, kao što ne pri­zna­je­mo da smo do­bra­no uče­sto­va­li, volj­no ili ne­volj­no, u ru­še­nju one ve­li­ke i po­što­va­ne u svi­je­tu za­jed­nič­ke nam ku­će-dr­ža­ve. Šta nam je tre­ba­la ta ve­li­ka i pro­stra­na, eko­nom­ski uspje­šna i slo­bod­na ze­mlja, u ko­joj ni­je bi­lo tje­sko­be ni za ko­ga, kad mo­že­mo da ima­mo to što da­nas ima­mo... Ma­le fe­u­de pre­sla­be u sva­kom po­gle­du, unu­tar ko­jih su oči­gled­ne po­dje­le po svi­ma ša­vo­vi­ma, i gdje su ne­slo­ga, ne­zna­nje i ne­ra­zu­mi­je­va­nje za­u­ze­li cen­tral­no mje­sto i po­sta­le koč­ni­ce sve­mu na­pred­nom... Gdje ima ko­rup­ci­je, kri­mi­na­la, pljač­ke, a re­vol­ve­ra­ški ob­ra­ču­ni ne pre­sta­ju... A na­ša vlast sve to gle­da i pri­ča, sa­mo pri­ča...
Pri­hva­ti­li smo, na­ro­de osi­ro­ma­še­ni, pljač­ka­ški ka­pi­ta­li­zam, ne­tran­spa­rent­nu pri­va­ti­za­ci­ju, za­tva­ra­nje fa­bri­ka i pred­u­ze­ća, a one ko­ji su do­tad u nji­ma ra­di­li, za­ra­đi­va­li za se­be i za sve nas pro­tje­ra­li na uli­ce da ta­mo tra­že prav­du, par­če hlje­ba i slo­bo­de.
Pri­hva­ti­li smo si­ro­ma­štvo i bi­je­du kao al­ter­na­ti­vu onom bo­ljem ži­vo­tu ko­jeg su sko­ro svi na­ro­di i na­rod­no­sti ima­li u vri­je­me zlat­nog so­ci­ja­li­zma.
Po­sje­kli smo gra­nu na ko­joj smo sje­dje­li, pa sa­da po­la­ko, ali si­gur­no po­pri­ma­mo obri­se ro­bo­va u ro­đe­noj ze­mlji... Eto, za­to smo tu gdje je­smo, pr­vi u ono­me što ne bi tre­ba­lo.
Sve ovo mno­go ne za­bri­nja­va po­sto­je­ću vlast, a i što bi, oni su se­bi pri­u­šti­li po­lo­ža­je, do­bre pla­te i raz­ne be­ne­fi­ci­je, ta­man ono­li­ko ko­li­ko im je po­treb­no... To što gra­đa­ni Cr­ne Go­re sva­kim da­nom ži­ve sve go­re i ne­slo­bod­ni­je vlast mno­go ne do­ti­če... Za­što bi, kad oni za to ni­je­su kri­vi, već ne­ko dru­gi, tre­ći, sa­mo ne oni, ta­mo ne­ka re­ce­si­ja, tr­ži­šte, stra­ni ka­pi­tal...
Go­spo­do iz vla­sti, re­ci­te već jed­nom ovom na­ro­du: ko vo­di ovu ze­mlju, ko vo­di ova­ko po­gre­šnu eko­nom­sku po­li­ti­ku, ko to ne zna ili ne­će da na pra­vi na­čin va­lo­ri­zu­je re­sur­se dr­ža­ve, od či­jih be­ne­fi­ta mo­že­mo svi da pri­stoj­no ži­vi­mo?
Ka­ži­te već jed­nom, ko je taj što obe­ća­va evo če­tvrt vi­je­ka i br­da i do­li­ne, ne­ko bo­lje sju­tra ovom na­ro­du, a na­rod sve gr­đe ži­vi? Za­što gra­đa­ni ne mo­gu, kao ne­kad u so­ci­ja­li­zmu dok su ko­mu­ni­sti bi­li na vla­sti, da se slo­bod­no kre­ću gra­dom, se­lom, uli­com...? I šta se to do­ga­đa ili se do­go­di­lo s na­šim in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma pa vi­še ni­je­su “svo­je” već su pot­pa­le pod uti­caj ne­kih či­ni­la­ca u dr­ža­vi i ne oprav­da­va­ju svr­hu zbog ko­je po­sto­je? Ko je za sve to kriv, sve­vi­šnji si­gur­no ni­je, rad­nič­ka kla­sa ta­ko­đe ni­je, pa šta je on­da u pi­ta­nju? Gdje je za­pe­lo, go­spo­do?!
Pri­vre­da ne funk­ci­o­ni­še, dr­ža­va je pre­za­du­že­na, po­kra­de­na, ne­ma do­volj­no svje­žeg ka­pi­ta­la, ne­ma otva­ra­nja ve­ćih rad­nih ko­lek­ti­va – fa­bri­ka. Ne mi­sli­te valj­da da s ovim va­šim sred­njim i ma­lim pred­u­ze­ći­ma (od ko­jih mno­ga ne­ma­ju sop­stve­nu rad­nu sna­gu) ri­je­ši­te ogrom­nu ne­za­po­sle­nost? Svi zna­mo da je sko­ro po­la tih pred­u­ze­ća ban­kro­ti­ra­lo, ne­sol­vent­no je ili su u ste­ča­ju. Pi­ta­mo vas za­što ne re­vi­ta­li­zu­je­te ko­lek­ti­ve ko­ji s ma­lo ula­ga­nja mo­gu da upo­sle ve­ći broj rad­ni­ka, a ta­kvih ima po Cr­noj Go­ri ko­li­ko god ho­će­te?
Če­ka­nje da nam dru­gi u Cr­noj Go­ri ili ne­ko van nje ri­je­ši ove pro­ble­me su­vi­še je neo­zbilj­no i neo­d­go­vor­no. Ni­je rje­še­nje pri­nud­no pen­zi­o­ni­sa­ti rad­no spo­sob­nu sna­gu ko­ja mo­že još da ra­di i na svim po­lji­ma do­pri­no­si se­bi i ovom dru­štvu, već ih je tre­ba­lo or­ga­ni­zo­va­ti da ra­de u svo­jim biv­šim ko­lek­ti­vi­ma i mno­go vi­še za­ra­đu­ju od cr­ka­vi­ce ko­ju će­te im da­ti na ime pen­zi­je, ako za to bu­de pa­ra.
Ni­je pa­met­no pri­bje­ga­va­ti krat­ko­roč­nim rje­še­nji­ma ko­ja ni­ko­me ne do­no­se do­bro. Sma­tra­te li da se od pen­zi­ja ko­je iz­no­se od 150 do 200 eura ili ne­što vi­še mo­že ži­vje­ti, od­no­sno pre­ži­vje­ti i da li ste raz­mi­šlja­li oda­kle će vam bi­ti sred­stva za nji­ho­vu is­pla­tu? Ka­ko će­te obez­bi­je­di­ti no­vac za 130.000 pen­zi­o­ne­ra ko­li­ko ih da­nas, po ne­kim pro­cje­na­ma, ima u Cr­noj Go­ri? Ko će to da za­ra­đu­je, ako ra­ču­ni­ca po po­zna­toj for­mu­li tri rad­ni­ka – jeda­n pen­zi­o­ner po­ka­zu­je da je to te­ško ostva­ri­vo, a da pen­zi­o­ni fond i pen­zi­o­ne­ri ne bu­du ko­la­te­ral­na šte­ta va­ših na­u­mje­snih po­te­za i vo­đe­nja eko­nom­ske po­li­ti­ke?!
Ka­ži­te, go­spo­do iz vla­sti, ko, ka­da i gdje će pa­re da na­đe (ko ih je to iz­gu­bio) ako na­ša pri­vre­da ne fun­ki­o­ni­še već je u ko­lap­su odav­no? Ne mi­sli­te, valj­da, da ovaj na­rod i pen­zi­o­ne­re ‘’dr­ži­te na ka­ši­či­cu’’ či­ta­vog ži­vo­ta ili ra­ču­na­te na me­đu­na­rod­ne kre­di­te i po­zaj­mi­ce ko­je će na­ši po­tom­ci mo­ra­ti da vra­ća­ju?
Na­me­ću se mno­ga pi­ta­nja i di­le­me... Ka­ko i s kim ovaj na­rod tre­ba da ide da­lje, jer ste vi, go­spo­do iz vla­sti, odav­no po­tro­ši­li sve kre­di­te i ilu­zor­no bi bi­lo oče­ki­va­ti da mo­že­te sa­mi se­be pre­va­zi­ći i po­nu­di­ti ne­što no­vo, osim sta­re, is­pra­zne de­ma­go­gi­je i po­li­tič­ko – eko­nom­skog tu­ma­ra­nja?!
Ko­mu­ni­sti sma­tra­ju da na­rod tre­ba da tra­ži no­ve, svje­že sna­ge, ne­is­kom­pro­mi­to­va­ne i struč­ne ka­dro­ve ko­ji će ra­di­ti u in­te­re­su svih gra­đa­na Cr­ne Go­re... U pro­tiv­nom, ovaj br­od ko­jim odav­no kor­mi­la­ri­te bez kom­pa­sa, oče­ku­je po­to­nu­će.


Pi­še: Rat­ko Đu­kić