Ni­šta u Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba ni­je ja­če od ne­slo­ge. Ta bolj­ka je vi­dlji­va i na pro­te­sti­ma pro­tiv evro­a­tlant­ske i ma­fi­ja­ške ho­bot­ni­ce na vla­sti u Pod­go­ri­ci. Još je Su­lej­man-pa­ša re­kao „daj Bo­že da se Sr­bi ne slo­že“. Svje­sni smo te na­še oso­bi­ne i kri­vi­mo je za mno­ge ne­u­spje­he. A šta ako smo još uvi­jek op­sta­li za­hva­lju­ju­ći upra­vo toj na­šoj po­slo­vič­noj ne­slo­zi? Šta bi bi­lo da svi mi­sli­mo kao Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić? Bi­li bi­smo svi ame­be, kao i na­še vla­sti, ali po­što ne mi­sli­mo kao oni, um­nih još ima me­đu na­ma, i hra­brih, ko­ji sli­je­de ri­me Raj­ka Pe­tro­va No­ga: „ni­šta ni­je pro­pa­lo, kad pro­pa­lo sve je“. Za­to prof. dr Jo­vo To­šev­ski tvr­di upra­vo su­prot­no, od­no­sno da „na­še ne­pri­ja­te­lje raz­bi­ja ču­ve­na srp­ska ne­slo­ga“. To se ukla­pa i u pro­cje­ne CIA, pri­li­kom pla­ni­ra­nja ras­tu­ra­nja Ju­go­sla­vi­je, „da tre­ba uze­ti Hr­va­te i Al­ban­ce za sa­ve­zni­ke, jer su po­slu­šni, a Sr­bi su ne­po­u­zda­ni, jer se kod njih uvi­jek na­đe ne­ki Ka­ra­đor­đe!“
Dr To­šev­ski ka­že „ne­slo­ga po­ti­če iz si­gur­ne ge­net­ske ba­ze u či­jem ko­ri­je­nu je in­di­vi­du­al­nost kao jed­na od naj­va­žni­jih od­li­ka Sr­ba. In­di­vi­du­al­nost se ap­so­lut­no po­kla­pa sa za­ko­ni­ma ži­ve pri­ro­de, ona je naj­du­blje evo­lu­tiv­no fun­di­ra­na i pr­va je u ni­zu ka­rak­te­ri­sti­ka ži­vo­ta“, ali iz tih bi­o­lo­ških raz­lo­ga „pro­is­ti­če mo­guć­nost da se gru­pa ili na­rod br­zo mo­bi­li­šu u ci­lju od­bra­ne od opa­sno­sti“, pa će se, ka­da bu­de po­treb­no, „Sr­bi br­zo uje­di­ni­ti“. Ali, ne­će se uje­di­ni­ti sa­mo na osno­vu po­zi­va do­bro­na­mjer­nih po­li­tič­kih i vjer­skih do­sto­jan­stve­ni­ka, jer je to „sa­mo go­vor­ni po­ziv“ ko­ji ni­je ja­či od „uro­đe­ne in­di­vi­du­al­no­sti i ne­po­kor­no­sti“. Na­ši ne­pri­ja­te­lji na­sto­je da po­slu­šne lju­de po­re­đa­ju kao do­mi­ne da mo­gu sve da ih sru­še sa­mo oba­ra­njem pr­ve do­mi­ne. To se vi­dje­lo u slu­ča­ju Mi­lo­še­vi­ća i Ta­di­ća, ka­da se po­sli­je pa­da li­de­ra sve ras­pa­lo, od nji­ho­vih par­ti­ja do dr­ža­ve. To če­ka i Cr­nu Go­ru ka­da pad­ne Go­spo­dar i opet Sr­bi­ju ka­da pad­ne Go­spo­dar­čić. Ali, ta tak­ti­ka ne pro­la­zi du­go­roč­no kod Sr­ba, naj­pri­je „za­to što ima mno­go in­di­vi­du­a­li­sta, a dru­go što ne­slo­žni­ma ne mo­žeš ni­šta. Naj­va­žni­ja od sve­ga je spo­sob­nost da se ne­slo­žne gru­pa­ci­je Sr­ba po po­tre­bi br­zo slo­že oko za­jed­nič­ke opa­sno­sti, a za­tim opet raz­dru­že, te ih ne mo­žeš uhva­ti­ti ni za gla­vu, ni za rep, što je ner­je­šiv pro­blem za sva­kog go­sta ko ni­je do­bro­na­mje­ran... Svi ve­li­ki svjet­ski cen­tri mo­ći bez­u­spje­šno su po­ku­ša­va­li da ri­je­še srp­sku enig­mu. U Sr­bi­ji ne po­ma­že čak ni iz­daj­stvo, jer u men­ta­li­te­tu Sr­ba ne pre­­vla­da­va po­ja­va zna­na kao emo­ci­o­nal­na re­ak­ci­ja ko­ja je maj­ka stra­ha, već, su­prot­no njoj, do­mi­ni­ra emo­ci­o­nal­na ak­ci­ja ko­ja br­zo i čvr­sto po­kre­će sve rad­nje po­treb­ne za za­šti­tu i od­bra­nu“. Da­kle, ovi na­ši da­na­šnji iz­daj­ni­ci ne­će pro­ći. To se vi­di i po ogrom­nim sred­stvi­ma ko­ja ula­žu da „pro­mi­je­ne svi­jest“ na­ro­du, ali i da­lje je ogrom­na ve­ći­na pro­tiv evro­a­tlant­ske oku­pa­ci­je.
Sr­bi su do­bar du­še­van na­rod, ali do­bro­ta je i „naj­o­pa­sni­ja psi­ho­lo­ška od­li­ka“ – tvr­di dr To­šev­ski – „jer mo­že da pre­đe u sve ob­li­ke po­na­ša­nja. Su­prot­no to­me, zlo ne mo­že ni­ka­da da se pre­o­bra­zi u do­bro­tu, jer ne­ma za to po­treb­nu men­tal­nu kri­tič­nu ma­su“.
In­di­vi­du­a­li­zam kod Sr­ba je raz­vi­je­ni­ji od ko­lek­ti­vi­zma i za­to oni ni­ka­da ne mo­gu bi­ti fa­ši­sti, jer fa­ši­zam pod­ra­zu­mi­je­va po­slu­šnost i ko­lek­ti­vi­zam. Da­kle, i u No­voj go­di­ni bu­di­mo ne­slo­žni. Ta­ko ne­će­mo po­sta­ti do­mi­ne. Pa­šće sa­mo Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić, a Cr­no­gor­ci­ma i Sr­bi­ma že­lim da ima­ju na umu da je naj­va­žni­je ima­ti sop­stve­no mi­šlje­nje, jer „sve ne­ga­tiv­ne stva­ri za vaš mo­zak do­la­ze od tu­đih po­nu­da“. Ali, „ako vaš mo­zak sam smi­sli šta će i ka­ko će da ra­di on će uvi­jek na­ći pra­vo rje­še­nje“.
Za­to, mno­go ne­slo­ge svi­ma u No­voj 2016. go­di­ni!
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)


Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić