Pi­še: Nik Ga­šaj


O ljud­skim pra­vi­ma se mo­že ras­pra­vlja­ti s raz­li­či­tih sta­no­vi­šta: so­ci­o­lo­škog, po­li­ti­ko­lo­škog, eko­nom­skog, kul­tu­ro­lo­škog, prav­nog, a za­o­ku­plja­ju pa­žnju i te­o­ri­je i em­pi­ri­je.
Ljud­ska pra­va u nji­ho­vom sa­vre­me­nom po­i­ma­nju ve­zu­ju se za dr­ža­vu i nje­nu vlast. Dr­ža­va je du­žna da pred­u­zi­ma sve neo­p­hod­ne mje­re, da stva­ra pret­po­stav­ke i uslo­ve u ko­ji­ma će ljud­ska pra­va mo­ći da bu­du do­sled­no ostva­re­na, ali i da se uz­dr­ža­va od rad­nji ko­je bi ome­ta­le uži­va­nje ljud­skih pra­va. Za­to je uži­va­nje ljud­skih pra­va ti­je­sno po­ve­za­no sa us­po­sta­vlja­njem prav­ne dr­ža­ve i vla­da­vi­ne pra­va, stva­ra­njem so­cio-kul­tu­ro­lo­škog de­mo­krat­skog am­bi­jen­ta i iz­grad­njom de­mo­krat­ske svi­je­sti. Na­pro­tiv, ljud­ska pra­va se ne mo­gu ostva­ri­va­ti u onim dru­štvi­ma u ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju: ple­men­ska svi­jest, et­no­cen­trič­na ide­o­lo­gi­ja, kon­zer­va­tiv­na po­li­ti­ka, ar­bi­trer­nost i auto­krat­ski ili oli­gar­hij­ski po­li­tič­ki re­žim.
U tim uslo­vi­ma se na­pu­šta­ju na­če­la prav­ne dr­ža­ve, a vlast se or­ga­ni­zu­je na osno­vu “vla­da­vi­ne lju­di“, a ne vla­da­vi­ne za­ko­na. U ve­zi s tim, Pla­ton je re­kao: “U dr­ža­vi u ko­joj za­kon za­vi­si od vla­sti upra­vlja­ča i gdje on sam ne­ma sna­gu, ta­kvoj dr­ža­vi se spre­ma pro­past“.
Ulo­ga om­bud­sma­na u sa­vre­me­nim dru­štvi­ma je ve­li­ka, a na­ro­či­to u ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji, pri­je sve­ga zbog to­ga što su ove ze­mlje bez bo­ga­te tra­di­ci­je prav­ne dr­ža­ve i plu­ra­li­stič­ke de­mo­kra­ti­je. Ulo­ga om­bud­sma­na je po­seb­no va­žna u vi­še­na­ci­o­nal­nim po­li­tič­kim za­jed­ni­ca­ma. Om­bud­sma­ni se ov­dje po­ja­vlju­ju i kao in­stru­men­ti u bor­bi pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i nji­ho­vih pri­pad­ni­ka. U ne­kim mul­ti­et­nič­kim dr­ža­va­ma se uvo­de spe­ci­ja­li­zo­va­ni om­bud­sma­ni za za­šti­tu pri­pad­ni­ka et­nič­kih i na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. Na pri­mjer, ta­kvi om­bud­sma­ni po­sto­je u Šved­skoj, Fin­skoj, Ma­đar­skoj itd. Sto­ga je i u Cr­noj Go­ri po­treb­no uve­sti in­sti­tu­ci­ju po­seb­nog om­bud­sma­na za ma­njin­ske na­ro­de i dru­ge ma­njin­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, s ob­zi­rom na to da je Cr­na Go­ra vi­še­na­ci­o­nal­na, mul­ti­et­nič­ka, mul­ti­kul­tu­ral­na i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­na dr­ža­va, a in­ter­et­nič­ki od­no­si su ve­o­ma zna­čaj­no i slo­že­no pi­ta­nje sva­ke he­te­ro­ge­ne po­li­tič­ke za­jed­ni­ce, a sam tim i Cr­ne Go­re.
Fo­ku­si­ra­ću se na tri gru­pe pro­ble­ma i ulo­ge om­bud­sma­na...
Pr­vo, ulo­ga om­bud­sma­na se ogle­da u za­šti­ti ljud­skih pra­va i slo­bo­da gra­đa­na, za­ga­ran­to­va­nih na­ci­o­nal­nim le­gi­sla­ti­vom i me­đu­na­rod­nim pra­vom, ko­ja se kr­še od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na, or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i dru­gih no­si­la­ca jav­nih ovla­šće­nja, kao i od su­bje­ka­ta u pri­vat­noj sfe­ri, tj.či­nje­njem ili ne­či­nje­njem. Da­klje, ri­ječ je o ne­a­de­kvat­nom funk­ci­o­ni­sa­nju prav­ne dr­ža­ve od­no­sno vla­da­vi­ne za­ko­na.
Dru­go, ljud­ska pra­va gra­đa­na ne kr­še se sa­mo ne­spro­vo­đe­njem za­ko­na ne­go i lo­šim kva­li­te­tom sa­mih za­ko­na. Za­to ulo­ga om­bud­sma­na do­la­zi do iz­ra­ža­ja i u po­gle­du nje­go­ve ini­ci­ja­ti­ve u za­ko­no­dav­nom po­gle­du, ka­ko bi na­ci­o­nal­na le­gi­sla­ti­va kad su u pi­ta­nju ljud­ska pra­va bi­la uskla­đe­na sa evrop­skim si­ste­mom za­šti­te ljud­skih pra­va. Tim pri­je što su dr­ža­ve re­gi­o­na, pot­pi­sni­ce Evrop­ske kon­ven­ci­je za ljud­ska pra­va, pri­hva­ti­le evrop­ski si­stem za­šti­te ljud­skih pra­va. S tim u ve­zi, po­treb­no je da se ko­ri­gu­je na­ci­o­nal­no za­ko­no­dav­stvo uvi­jek ka­da se utvr­di da či­ni za­pre­ku re­a­li­za­ci­ji za­htje­va iz Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
Tre­će, om­bud­sman u ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji tre­ba da ima ulo­gu i pro­svje­ti­telj­skog po­sla, i da pre­ko ra­znih ob­li­ka svog ra­da, ob­ja­sni šta tre­ba či­ni­ti za ljud­ski­ji, do­stoj­ni­ji, smi­šlje­ni­ji i hu­ma­ni­ji ži­vot, od­no­sno tre­ba ob­ja­sni­ti bit de­mo­kra­ti­je, funk­ci­o­ni­sa­nje prav­ne dr­ža­ve i za­šti­te ljud­skih i ma­njin­skih pra­va, bu­du­ći da je upra­vo to glav­na mi­sao vo­di­lja oko ko­je se pro­ble­ma­ti­zu­je i ko­ja je bi­la, a či­ni se da će još du­go bi­ti ak­tu­el­ni pro­blem cje­lo­kup­nog ži­vo­ta lju­di na ovim pro­sto­ri­ma. Da­kle, s raz­li­či­tih aspe­ka­ta tre­ba osvi­je­tli­ti sve ono što pred­sta­vlja za­pre­ku ostva­ri­va­nja ljud­skih pra­va, kao što su npr. ro­dov­sko-ple­men­ska svi­jest, et­no­cen­tri­zam i et­no­na­ci­o­na­li­zam, od­no­sno kle­ro­na­ci­o­na­li­zam i sl. i uka­za­ti na neo­p­hod­nost iz­grad­nje evrop­skog du­ha i evrop­skih vri­jed­no­sti, kao i evrop­skog sta­tu­sa i ha­bi­tu­sa čo­vje­ka, gra­đa­ni­na... To pod­ra­zu­mi­je­va isto­rij­ski pro­dor bit­no no­vog evrop­skog čo­vje­ka, na na­čin što će “pre­ko­ra­či­ti“ svo­je usko et­nič­ke, upra­vo ro­dov­sko-ple­men­ske me­đe, gra­ni­ce i po­seb­ne ogra­ni­če­no­sti ži­vo­ta i nje­mu pri­mje­re­ne svi­je­sti. A ti­me do­la­zi­mo i do tog od­no­sa sa sa­vre­me­nim poj­mom i prak­som mo­der­ne gra­đan­ske de­mo­kra­ti­je, ko­ja po­či­va na plu­ra­li­zmu, po­je­din­cu i gra­đa­ni­nu. A za­stu­pa­ti gra­đa­ni­na i is­ti­ca­ti čo­vje­ka kao vr­hov­ni prin­cip, zna­či pri­je sve­ga rav­no­prav­nost svih gra­đa­na i lju­di u od­re­đe­noj dru­štve­noj za­jed­ni­ci, nji­ho­vu jed­na­kost pred za­ko­nom, slo­bo­du čo­vje­ka u svim nje­go­vim po­seb­nim i po­je­di­nač­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma: vjer­skim, na­ci­o­nal­nim, ra­snim, ma­njin­skim i spe­ci­fič­no per­so­nal­nim, kao i mo­guć­nost jed­na­ko prav­nog po­tvr­đi­va­nja se­be u is­po­lja­va­nju vla­sti­tih spo­sob­no­sti, ta­le­na­ta na svim li­ni­ja­ma svak­da­šnjeg ži­vo­ta. Dru­gim ri­je­či­ma, tre­ba uva­ža­va­ti sa­vre­me­no evrop­sko po­i­ma­nje poj­ma i esen­ci­je čo­vje­ka – gra­đa­ni­na, kao po­li­i­den­tič­nost, od­no­sno čo­vje­ka kao uni­tas mul­ti­plex. A u stva­ri to su osnov­ne će­li­je plu­ra­li­zma i mul­ti­et­nič­kog i mul­ti­kul­tu­ral­nog dru­štva.
Om­bud­sman tre­ba da ulo­ži mno­go tru­da i na­po­ra i is­po­lji umi­je­ća i spo­sob­no­sti u za­šti­ti ljud­skih pra­va i slo­bo­da, u oču­va­nju ljud­skog do­sto­jan­stva, u ostva­ri­va­nju dru­štve­ne prav­de i pra­vič­no­sti, kao i u iz­grad­nji de­mo­krat­ske gra­đan­ske svi­je­sti i de­mo­krat­ske prav­no-po­li­tič­ke kul­tu­re, a ti­me će ujed­no da­ti i svoj do­pri­nos ople­me­nji­va­nju i sa­me ljud­ske isto­ri­je na ovim pro­sto­ri­ma.
( Autor je po­li­ti­ko­log)